Ko je u stvari bila britanska spisateljica En Peri, poznata autorka krimića, koja je u tinejdžerskim godinama odležala pet godina zatvora zbog ubistva?
En Peri, koja je umrla u Los Anđelesu u ponedeljak u 84. godini, je bila uspešna autorka mnogo pre nego što je otkriven “kostur u njenom ormanu”, užasna prošlost koja je privukla pažnju javnosti nakon objavljivanja filma “Nebeska stvorenja” 1994. godine.
„Dajte joj dobro ubistvo i sramno društveno zlo, i En Peri će moći da napiše viktorijanski krimić od kojeg bi Dikensove oči iskočile“, pisala je Merilin Stazio u “Njujork tajmsu”, recenzirajući njen roman „Highgate Rise“ (1991).
Knjige En Peri, uključujući serijal krimića Tomasa Pita i Vilijama Monka, prodate su u više od 26 miliona primeraka. Godine 1998, kada je londonski “Tajms” proglasio svoju listu od 100 majstora krimića prošlog veka, ona se našla na listi pored Agate Kristi, Rejmonda Čendlera, Dašila Hameta i Artura Konana Dojla.
„Heroji“, smešteni u rovovima Prvog svetskog rata, dobili su nagradu “Edgar Alan Po” za najbolju kratku priču 2000. Godine 2013. i 2020. bila je počasni gost “Bouchercon-a”, međunarodne konvencije pisaca krimića i njihovih fanova.
Julica Merion Halm, kasnije poznata kao En Peri, rođena je 28. oktobra 1938. u Londonu, kao starija od dvoje dece dr Henrija Rejnsforda Halma, fizičara koji je kasnije bio lider u istraživanju atomskog oružja, i Hilde Merion Halm, bračne savetnice. Kada je Julija imala šest godina, dobila je tuberkulozu, a sa osam godina, nakon završetka Drugog svetskog rata, poslata je da živi kod hraniteljske porodice na Bahamima zbog njenog zdravlja.
Sa 13 godina ponovo se pridružila sopstvenoj porodici, koja se preselila u Krajstčerč na Novom Zelandu, zbog novog posla svog oca kao rektora Univerzitetskog koledža Kenterberi. U srednjoj školi za devojke u Krajstčerču, Julija i njena nova najbolja prijateljica, Polin Ivon Parker, povezale su se, izmislile razrađen svet fantazije i obožavale slavne ličnosti, posebno operskog pevača Marija Lanzu i glumca Džejmsa Mejsona, kao svece.
Kada su Julijini roditelji odlučili da se razvedu i pošalju je kod rođaka u Južnu Afriku, devojke su smislile rešenje da izbegnu razdvojenost: da ubiju Polininu majku. Naime, znale su da ona neće dozvoliti svojoj ćerki, što je ona jako želela, da napusti Novi Zeland i ode sa svojom prijateljicom, i zato je bila smetnja njihovom planu.
U Viktorija parku, u Krajstčerču, Polin koja je imala 16 i Julija 15 godina, 20 puta su udarile Honoru Parker u glavu sa ciglom umotanom u čarapu. Suđenje je bilo senzacija, a najveći deo se fokusirao na to da su Julija i Polina bile zaokupljene jedna drugom i njihovom fantazijom o tome da postanu poznati romanopisci.
Obe mlade žene osuđene su za ubistvo, a nakon pet godina iza rešetaka (u odvojenim zatvorima) dobile su novi identitet i upućene da se više nikada ne sretnu. Ako prekrše taj nalog, upozorene su, biće vraćene se u zatvor i odslužiće doživotnu kaznu.
Julijini roditelji su se ponovo venčali, a novo prezime Peri dobila je od njenog očuha.
Kriminalna prošlost popularne spisateljice je javno otkrivena u leto 1994. kada je procurila vest da će Piter Džekson ispričati njenu priču u svom filmu „Nebeska stvorenja“, u kojem je glumila Kejt Vinslet kao samouverena tinejdžerka koja je kasnije promenila ime u En Peri, i Melani Linski kao njena smrknuta i nesigurna drugarica iz razreda, Polin.
Naslov u recenziji filma u “Tajmsu” je bio „Fantazije i ljubav koja je dovela do ubistva“. Novinski izveštaji u to vreme nagoveštavali su lezbejsku romansu između dve prijateljice, koristeći isti diskretan ton kao Julijin otac u filmu, kada je izrazio zabrinutost zbog „prilično nezdrave privrženosti“.
En Peri je rekla kasnije da je veza bila opsesivna, ali ne i seksualna.
Julija je oduvek želela da bude pisac, ali je većinu svoje prve dve decenije kao En provela radeći na manje kreativnim poljima, u maloprodaji, kancelarijama ili kao stjuardesa.
Njen prvi roman, „The Cater Street Hangman“, objavljen je 1979. godine.
Knjiga, smeštena u 1881, predstavlja Vilijama Pita, policajca u viktorijanskom Londonu, i njegovu buduću suprugu, aristokratkinju, ali nekonvencionalnu Šarlot Elison. Upoznaju se kada Elisonova kućna pomoćnica postane žrtva serijskog davitelja.
„Ne znam koliko sam knjiga napisala pre toga“, napisala je En Peri na svojoj veb stranici.
Bilo je više od 30 knjiga u seriji Vilijam i Šarlot Pit, koja se završava sa „Ubistvom na serpentini“ (2016), o misterioznoj smrti starog prijatelja kraljice Viktorije. Kada se serijal završio, En Peri je počela da piše o Danijelu Pitu, njihovom sinu. Njena poslednja knjiga u toj seriji „Četvrti neprijatelj“, objavljena je prošle godine.
Njen poslednji roman je „Izdajica među nama“, peti deo serijala Elena Standiš, započet 2019. godine, usredsređen na englesku detektivku, trebalo bi da bude objavljen u septembru.
U svojoj fikciji, En Peri je želela da se manje koncentriše na proceduralne detalje detektivskog rada, a više na „pritisak krivičnih istraga“ na ljude koji su umešani, uključujući promene koje je to izazvalo u odnosima.
Godine 1990. Peri je predstavila novog detektiva, Vilijama Monka, koji je živeo tokom perioda u viktorijanskom Londonu i suočio se sa izazovnom komplikacijom u karijeri: gubi pamćenje nakon saobraćajne nesreće. Samo Hester Laterli, bolničarka iz Krimskog rata koja mu je kasnije postala supruga, zna za njegovu amneziju i ona ga pokriva.
Peri je takođe pisala božićnu novelu svake godine, od „Božićnog putovanja“ (2003) do „Božićnog nasleđa“ (2021). Njeno drugo delo je uključivalo pet novela smeštenih u vreme Prvog svetskog rata, četiri romana za mlade, dva fantastična romana inspirisana verom (pridružila se mormonima kao već starija osoba dok je nekoliko godina živela u Sjedinjenim Državama) i kratke priče.
Nikad se nije udavala. U „Interiors“, dokumentarcu o En Peri iz 2009, prijatelji su rekli da su se njene romantične veze prekidale jer nije znala šta da radi sa svojom starom tajnom.
Iza nje je ostao brat Džonatan Halm.
Biografija iz 2012, „Potraga za En Peri“, Džoan Drejton, bila je, kao i mnoge knjige same En Peri, bestseler.
U nadi da će biti bliža filmskoj i televizijskoj industriji, En Peri se preselila u zapadni holivudski deo Los Anđelesa iz ribarskog sela u severnoj Škotskoj, 2017. godine. Dokumentarac je prikazao kod kuće u severnoj Škotskoj, kao crvenokosu ženu od 70 godina sa naočarima koja je pisala svoje romane rukom dok se opuštala u kožnom naslonjaču sa ogromnim jastukom u krilu. Bila je u središtu grupe uglavnom sedokosih ljudi, uključujući njenu sekretaricu, koja je kucala rukopise, njenog brata, doktor u penziji koji joj je služio kao istraživač asistent, i najbolju prijateljicu i komšinicu, čiji je muž bio njen vozač.
Kada je otkriven njen zločin iz prošlosti, En Peri se nije stidela da prizna svoju krivicu. Pravdala se samo time što je rekla da se plašila da bi se njena izbezumljena prijateljica mogla ubiti ako ne pristane na plan ubistva njene majke.
Međutim, žaljenje En Peri nije se proširilo na samoosudu.
„U izvesnom smislu to nije stvar suđenja,“ rekla je ona u dokumentarcu. „Učinila sam ovoliko dobrog i toliko lošeg. Čega ima više?“
„Na kraju krajeva, ko sam ja? Da li sam ja neko kome se može verovati? Da li sam ja neko ko je saosećajan, nežan, strpljiv, jak?“ Navela je i druge osobine: hrabrost, poštenje, brižnost. „Ako ste takva osoba, ako ste uradili nešto loše u prošlosti, očigledno ste se promenili.“
Zaključila je: „Važno je ko si kada vreme istekne.”
Bonus video: Zašto je Frenzen plakao dok je čitao Elenu Ferante?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar