0
Knjige Pola Boulsa "Nežni plen" i Gerharda Friča "Fašing" preporuka su za ovonedeljno čitanje.
Pol Bouls, „Nežni plen“, Kulturni centar Novog Sada i Partizanska knjiga, 2023. Preveo Igor Cvijanović.
Pakleno pronicljiv analitičar devijantnosti, američki prozaista i kompozitor Pol Bouls zaseca u stvarnost i opsesije svojih češće mutnih nego čestitih junakinja i junaka. Pošto ih smesti u egzotične prostore Severne Afrike i Centralne Amerike, svaki susret kultura i identiteta pretače u bolni košmar. Bouls nijednog časa ne vodi svoje likove ka iskupljenju, već hipnotički traga za beskrajnim potencijalom propadanja. Panorama tog propadanja obuhvata slučajeve staraca i mladića, sveštenika, naučnika i prestupnika, bizarne i sablažnjive.
Etički ambivalentni u startu, Boulsovi likovi strmoglavljuju se u iskustvo zla (bilo da ga čine ili su njegove žrtve) i u poraz naivno sročenih ideala i vrednosti. U priči „Paso Roho“ čitaoca doslovce zaprepasti demonska energija uložena u projekat podle osvete čistoti duha i naivnosti. Za razliku od svoje smerne sestre koja ostaje odana mrtvoj majci, Ćalija svlači crninu, nokte maže jarkocrvenim lakom i svim silama se trudi da zavede mladog kauboja. Zavođenje – koje je oduvek umelo da posluži kao nasilje klasne nadmoći i sadistička praksa – ovde postaje pakosna, bestijalna igra sa nemoćnom žrtvom. Repertoar bestijalizacije dostiže maestralni i mučni vrhunac u priči „Davna epizoda“: kad na jugu Maroka krene u potragu za kutijicama od kamiljeg vimena, lingvista i antropolog doslovce ostaje bez jezika, demonstrirajući kobno neumeće belog čoveka da razluči „situaciju“ od „nevolje“.
„Postala sam potpuno nevažna čim se postavilo pitanje isečenih ljudi i smrskanih vagona“, kaže Etel, pacijentkinja duševne bolnice koja se, u opštoj pometnji posle teške nesreće, predstavlja kao preživela putnica i nakratko svoj mračni um udene u „zdrav“ lažni identitet. Priča „Ti nisi ja“ pretočena je 1981. u pedesetominutni film čiji je koscenarista i producent Džim Džarmuš: ishod je ljuti supstrat neizdržive proze koja se ne sme zaobići.
Gerhard Frič, „Fašing“, Nojzac, 2023. Preveo Relja Dražić.
Austrijski pisac koji je poživeo tek četiri i po decenije svoj drugi roman naslovio je po lutki od slame koja se spaljuje poslednjeg dana karnevala. „Sanjajmo da je tužno smešno i da zlo nije zlo“, samo je jedna od naivnih želja u životu Feliksa Goluba, vojnika, dezertera, seksualnog roba, autsajdera i žrtve, i Rajmunda, koji mu je i ljubavnik i zaštitnik. Feliks je podvrgnut nasilnoj feminizaciji, prinuđen da se preobuče u ženu, i da u tom položaju postane žrtva zlostavljanja i sadomazohističke zavisnosti.
Privid i laž uspostavljaju se kao mehanizmi koji nemaju samo ritualni karakter: preoblačenje i prerušavanje u ovom romanu otkrivaju kako se menja identitet žrtve i stradalnika ratnog i poratnog doba. Fašing i fašizam nisu reči izvedene iz istog korena, naglašava Robert Menase u pogovoru romanu, ukazujući na to da preoblačenje nije tek karnevalski ritual, nego i strategija falsifikovanja, laganja i licemerja, način da se sakrije „ružno lice nacionalsocijalističke ideologije“.
Preoblačenje postaje parodijska praksa zato što je samo manifestacija spoljašnjih obeležja koja nema ničeg zajedničkog sa promenom unutrašnjeg psihičkog prostora; preodevanje je način da se satre istinski identitet uz pomoć simulacije koja omogućuje zloupotrebu i eksploataciju. Feliks je tako izložen hegemonim i mizoginim ritualima licemernog i čudovišnog društva.
Bonus video: Akademik Dušan Kovačević – U svetu strašnih izveštaja, knjiga služi kao lek
