0
Programom posvećenim čuvenom španskom glumcu i reditelju Fernandu Fernanu Gomesu i besplatnom projekcijom restaurirane verzije njegovog filma „Ludnica“ (1953), sinoć je u Jugoslovenskoj kinoteci svečano otvoren 14. Španski metar, filmski festival na španskom jeziku koji organizuje Institut Servantes u Beogradu.
Kako je na otvaranju istakao Raul Bartolome Molina, ambasador Španije u Beogradu, ime i delo ovog sineaste su institucija u Španiji.
„Gomez je jedno od najprepoznatljivijih lica i glasova naše kinematografije, čija je karijera trajala više od šezdeset godina. Bilo bi nemoguće nabrojati sve nagrade koje je dobio tokom svoje karijere. Dovoljno je reći da je dva puta osvojio Srebrnog medveda za najboljeg glumca na festivalu u Berlinu, kao i da je osvojio šest nagrada Goja, tri kao glumac, dve kao scenarista i jednu kao reditelj, pri čemu je do dan danas jedini umetnik koja je osvojio nagrade u tri različite kategorije“, izjavio je Bartolome Molina.
Tokom vikenda, publika Jugoslovenske kinoteke biće u prilici da u okviru programa „Fernando Fernan-Gomes puni sto godina“ pogleda još dva kultna ostvarenja ovog umetnika – „Čudno putovanje“ (21. maj) i „Jezik leptira“ (22. maj), u kojima je ostvario nezaboravne uloge.
Pre projekcije ovih filmova, u 20 časova, publici će svake večeri biti prikazan i desetominutni dokumentarni film „Portet F.F.G.“.
Kako je izjavio direktor Instituta Servantes u Beogradu Đozep Marija de Sagara Anhel, tokom naredne dve nedelje, do 31. maja, u salama Jugoslovenske kinoteke i Kulturnog Centra Beograda biće prikazano dvadeset meksičkih, argentinskih, kolumbijskih, dominikanskih, čileanskih, peruanskih i španskih filmova.
„Izbor koji predstavljamo 2022. proizvod je pažljivog izbora najboljih španskih i latinoameričkih filmova u poslednje tri godine, kao i niza filmova koji slave jubileje vezane za velike prekretnice naše kinematografije“, rekao je De Sagara Anhel, ističući da ove godine Španski metar prvi put zatvara i jedan srpski film.
Bonus video: Rakočević- “Mrak“ je najbolji film reditelja Dušana Milića