4
Mi kao bend i ljudi ne volimo granice, osećamo se svuda kao kod kuće! Imamo svoju publiku koja nas jednako simpatizira gde god se pojavimo, poručuje frontmen Brkova uoči velikog koncerta u Beogradu.
Punk folk wellness sastav Brkovi obeležava 20 godina postojanja 11. maja u 21 čas u Donjem gradu Kalemegdana na dosad najvećem samostalnom beogradskom koncertu, a kako za Nova.rs poručuje frontmen Vedran Pehar, poznatiji kao Šemso 69, najvažnije im je da se okupi što više ljudi koji su uz njih sve ove godine i da na grandiozan način proslave veliku i okruglu godišnjicu:
– Potrudićemo se da to bude dosad neviđen spektakl! Više od toga vam neću otkriti, morate doći!
Proslavljate 20 godina postojanja. Kako se sećate tih prvih godina, šta se promenilo? Pomislite li nekad “bolje da sam s frendovima rujno vino pio“?
– Mnogo privatnih momenata sam propustio zbog putovanja s bendom, ali nikada se nisam pokajao što sam izabrao takav način života. Toliko toga nam se desilo u proteklih 20 godina, tako da svaki put kada pokušam da se vratim u prošlost setim se nečega novog, još smešnijeg i luđeg. Mislim da se najviše promenio naš odnos prema onome čime se bavimo, postali smo odgovorniji jer smo “porasli” kao bend. Bolje sviramo, lakše podnosimo putovanja… Nekada smo putovali autom, nagurani unutra kao sardine, spavali po parkovima i jeli sendviče od jeftine salame. Sada imamo kombi, hotelski smeštaj i topli obrok. Ono što se nije promenilo i nadam se da nikada i neće jeste količina strasti koju zajednički osećamo prema muzici i nastupima uživo pred publikom. Lično mi je najveći kompliment kada mi neko ko me dugo poznaje kaže da sam uvek isti i da se nisam promenio kao čovek.
Šta mislite da je presudilo i “kupilo” publiku još na početku?
– Čini mi se da su to prvenstveno tekstovi pesama s kojima se ljudi poistovećuju, te naš pristup stvaranju muzike i onoga što predstavljamo gde se jasno vidi da nismo klasični proizvod muzičke industrije nego ljudi od krvi i mesa. Naravno, tu je i atmosfera na koncertima jer oni koji jednom dođu uvek se vraćaju.
U vašim pesmama ste ostali dosledni “wellness” porukama protiv mržnje, polarizacije, licemerja, elitizma u muzici… Ali, koliko je to teško s obzirom da vas svakodnevno okolina i društvo demantuju?
– Nama nije teško da ostanemo dosledni jer smo zaista takvi. Ne moramo da glumimo i foliramo se, jednostavno smo ono što jesmo i ne libimo se to da pokažemo bez obzira na okolinu.
U nedavnom intervju ste rekli da “možete sve što hoćete da stavite u tekst pesme”. Nije li to retka privilegija danas kada je cenzura, i možda još više autocenzura na delu?
– Moram vam reći da je taj osećaj slobode pri stvaranju sjajan i poželeo bih ga svakome ko se bavi kreativnim poslom. Kod nas je do toga došlo spontano jer nikada nismo imali službenog izdavača. Danas sam jako srećan što je sve tako ispalo.
Da li ste nešto tom odlukom izgubili? Da li vas u Hrvatskoj “kažnjavaju” ili možda ne prihvataju?
– Rekao bih da smo izgubili najviše u smislu pojavljivanja u medijima i prihvatanja od strane muzičkog establišmenta, ali čini mi se da se i to polako menja. U Hrvatskoj su se u proteklih 20 godina dosta trudili da ignorišu naš rad, iako rezultate nije bilo moguće ne primetiti. Bili smo poput neželjenog deteta, rođenog u krivo vreme.
Često su vaše pesme podrugljive ili šaljive. Da li se događalo da vas zbog toga ne shvataju ozbiljno?
– I to se dešavalo, osećao sam takođe da je bilo i onih koji su se tiho nadali da nećemo predugo trajati. To je valjda normalno kod nas – zavist, zloba, da komšiji crkne krava… Međutim, i to se polako menja i sve je više onih koji priznaju naš uspeh. Jer živeti od autorske muzike na našim prostorima nije česta pojava.
Kako ocenjujete današnju scenu u Hrvatskoj? Koliko se razlikuje publika, kako vas prihvata u vašoj zemlji, a kako u Srbiji i regionu uopšte?
– Postoje sjajni umetnici i zabavljači, ali scena je, ukoliko uopšte i postoji, po meni katastrofalna jer niko nikome više ne pomaže. Sve se agresivno reklamira kao najbolje na svetu kroz utabane i banalne marketinške kanale. Kada se skine sjajni celofan i otpakuje sadržaj sledi razočaranje. Mi imamo svoju publiku koja nas jednako simpatizira gde god se pojavimo.
Prošle godine se u Hrvatskoj digla poprilična prašina oko “srpskih cajki”, punih hala Aleksandre Prijović… Kako to komentarišete kao panker koji peva narodnjake?
– Stvarno ne vidim problem ni razlog za dizanje prašine. Senzacionalističkim medijima treba uvek sveže gorivo da “zapale” ljude željne iživljavanja u komentarima i onda, kada lavina krene, teško je to zaustaviti. U stvari, žena lepo peva, mnogi vole taj melos i sadržaj, puni arene i svaka čast.
U umetničkim i elitističkim krugovima oduvek je prisutna parola da nije “kul” slušati narodnjake, i da je sramota to reći, a onda se na žurkama često samo to čuje. Ili u poslednje vreme trep. Šta mislte o tome?
– Nikoga ne bi trebalo da grize savest zbog muzike koju sluša. Pobogu, to je samo muzika, zabava, pogotovo za one ljude koji se ne bave njome profesionalno. Kao društvo imamo mnogo većih problema od slušanja narodnjaka. Suludo je da se na taj način diskvalifikuje ili glorifikuje neko.
Za pank se uvek vezuje bunt protiv establišmenta. Često u pauzama između pesama na koncertu komentarišete stanje u politici i društvu. Kako ocenjujete današnju situaciju u regionu, pogotovo što mnogi smatraju da se ponovo huška na razdor?
– Bilo bi lepo kada bi moglo da se lakše putuje, da se taj granični režim popravi između zemalja bivše Juge. Ovako smo stalno u nekim kolonama. Svašta bi se tu još moglo uraditi da svima bude bolje, ali koliko vidim interes i nije neki. Mi kao bend i ljudi ne volimo granice, osećamo se svuda kao kod kuće. Nemamo nikakvih predrasuda i nismo opterećeni teorijama zavere, raznoraznim dogmama i tvrdim ideologijama. Trudimo se da širimo pozitivu i normalan ljudski odnos i pristup. Život je previše kratak da ga trošimo na mržnju. Nažalost, mi smo samo jedan bend i ne odlučujemo previše, iako sam siguran da smo napravili više za odnose među zemljama od mnogih političara kojima je to posao.
Za kraj, šta vam i dalje svih ovih 20 godina probudi “hormon sreće” (pored piva)?
– Kad ugledam ta srećna lica. Bilo da sam ušao u kombi ili kročio na pozornicu.
Bonus video: Mirela Priselac Remi – Kruna proslave 25. rođendana Elementala biće na koncertu u Beogradu
