0
"Teško je gledati ovaj film, ali je nemoguće okrenuti glavu. Mekvin drži našu pažnju, tera nas da se sećamo šta se ovde dogodilo", piše "Gardijan" o novom kratkometražnom filmu reditelja Stiva Mekvina koji "preti" da postane trn u oku onima koji bi hteli da zataškaju tragediju od pre šest godina.
Kada je krajem juna 2017. godine svetom odjeknula vest o stravičnom požaru u stambenoj „Grenfel kuli“ u Londonu, malo ko je mogao da pretpostavi da će konačni bilans žrtava biti 72 osobe, među kojima je bio i veliki broj dece. Ova tragedija se danas vodi kao najveći stambeni požar u Engleskoj još od Drugog svetskog rata, a povod je i za brojne debate na temu duboke klasne podeljenosti ovog društva.
PROČITAJTE JOŠ
„Grenfel kula“ od 24 spratova bila je deo državnog kompleksa socijalnih stanova u Kraljevskoj četvrti Kensington i Čelsi, delu Londona čuvenom po ogromnom klasnim razlikama jer su tu nalaze neke od najskupljih nekretnina u svetu, ali i domovi najsiromašnijih žitelja britanskog glavnog grada. Prema kasnijim saznanjima, „ulepšavanje“ spoljašnosti zgrade jeftinim i lako zapaljivim materijalom dovelo je do širenja požara munjevitom brzinom.
Tragedija u kojoj su živote izgubili pripadnici najnižih društvenih slojeva, koji su godinama upozoravali da je katastrofa neizbežna, izazvala je bes kod građana. Jedan od njih bio je i proslavljeni britanski reditelj Stiv Mekvin, koji je odlučio da svoje emocije kanališe kroz 24-minutni film koji je snimio u decembru 2017. godine, malo pre nego što je kula prekrivena belom plastikom.
Film „Grenfell“ sniman je u potpunosti iz helikoptera, nema muzike ni naracije, a reditelj nije prezao od krupnih kadrova izgorelih stanova u kojima su ljudi izgubili živote.
„Morate shvatiti da nasilje koje je naneseno toj zajednici nije bila šala. Biće ljudi koji će biti malo uznemireni. Kada pravite umetnost, bilo šta napola pristojno… postoje određeni ljudi koje ćete možda uvrediti. Ali to je tako“, istakao je Mekvin u intervjuu za „Gardijan„.
Mekvin je u razgovoru za pomenuti medij podsetio na priču o Emetu Tilu (14-godišnjem Afroamerikancu koji je linčovan u Misisipiju 1955. godine nakon što je optužen da je uvredio belu ženu), odnosno odluci njegove majke da telo sina javno izloži. „Svi moraju da znaju šta se dogodilo“, zabeleženo je da je izgovorila nakon smrti sina. Cilj dokumentovanja Grenfel tragedije, prema rečima reditelja, jeste da ostane zabeleženo šta se dogodilo i da nepravda nanesena ovoj zajednici ne bude zaboravljena.
Ideja filma bila je da prvo bude prikazano šire predgrađe, sportski tereni i užurbanost svakodnevice, da bi potom kamera prešla na uznemirujuće i sablasne slike izgorelog stambenog objekta.
„Požar u Grenfel kuli je bilo namerno zanemarivanje“, siguran je Mekvin.
„To nije bilo slučajno. Bilo je toliko ljudi, toliko kompanija, toliko faktora… Sve je to bio namerni čin zanemarivanja i, u izvesnoj meri, pohlepe.”
Ovaj film bi trebalo da podstakne i debatu o tome šta raditi sa izgorelom kulom – da li bi trebalo da ostane na tom mestu u znak sećanja na žrtve ili je vreme da se sruši, a prostor iskoristi za izgradnju memorijalnog centra.
Mekvinu ovo nije prvi put da se u svom radu dotiče socijalnih tema. Njegova biografska drama „12 godina ropstva“ iz 2013. godine, bazirana na memoarima slobodnog Afroamerikanca Solomona Nortupa koji biva kidnapovan i prodat u roblje, prikazao je mučne scene bičevanja i seksualnog zlostavljanja. Film je „zaradio“ tri nominacije za Oskara, zlatna statua je izmakla, ali je „okićen“ BAFTA i Golden Globe nagradom.
Mekvin se socijalne tematike dotakao i dugometražnim rediteljskim prvencem „Glad“ iz 2008. godine, u kojem je prikazao organizovanje protesta glađu od strane Bobija Sendsa, člana IRA i jednog od najistaknutijih političkih zatvorenika perioda „Nevolja“ u Severnoj Irskoj.
Imajući u vidu najnoviji rad, čini se da nema nameru da stane sa obrađivanjem sličnih tema.
„Da li sam umoran? O Bože, ne. Obrnuto je. To mi daje energiju. Pravda mi daje energiju. Istina mi daje energiju… Treba je urlati sa najviših krovova.”
BONUS VIDEO: Majstor trilera Hičkok – svoje strahove pretvarao je u filmove
