Martovski festival, 69. po redu, završen je sinoć u Domu omladine dodelom nagrada najboljim filmovima i autorima, među kojima su Janko Baljak, posthumno Nikola Stojanović, Mina Vivan, Marko Šantić...
U takmičarskom programu jednog od najstarijih filmskih festivala u nas bilo je 77 ostvarenja o kojima je odlučivao žiri u sastavu: predsednik Lordan Zafranović, reditelj i scenarista, Hajnc Hermans, profesor dramaturgije kratkog filma, Milan Nikodijević, reditelj, scenarista i producent, Đanfilipo Pedote, producent i scenarista i Dragomir Zupanc, filmski i TV reditelj.
Nagradom za najbolji scenario ovenčan je film Nikole Stojanovića „Volterov osmeh ili filmsko pismo francuskom prijatelju“. „Nikola Stojanović nije doživeo premijeru svoga filma. Rediteljev sin, montažer Srđan Stojanović dovršio je očevo epistularno delo“, navodi se u obrazloženju žirija.
Priznanje za najbolju animaciju dodeljeno je irskom filmu „Pad kralja Ibisa“, koji potpisuju Mikai Geronimo i Josh O’Caoimh, uz obrazloženje žirija da je u pitanju „magično putovanje kroz emocije sa originalno kreiranim likovima i predivnim aranžmanima boja i svetlosti“.
Najbolju kameru ima ostvarenje „Varša“ u režiji Dania Bdeira, u čijem je filmu „u krupnom planu čovek, upravljač dizalicom i njegov vapaj za oslobađanjem od okova religijskih i društvenih dogmi“.
Film „Duga Resa“ dobio je nagradu za najbolju montažu, u režiji Škarta, a sam montažer Vladimir Šojat primenio je iskustvo i znanje da „oživi nevidljivi, a opet kreativan svet, satkan od posvećenosti i mašte“.
Najbolji zvuk/muzika ima ostvarenje „Razglednica“ Hane Rastoder kao „svojevrsni video esej, veliko devojačko pismo o neostvarenoj i neizrečenoj ljubavi“.
Makedonsko ostvarenje „Severni pol“ ponelo je priznanje za najbolju režiju, koje je potpisala Marija Apčevska, „iskoristivši čarobnost filma kao medija“.
Za najbolji eksperimentalni film/video art proglašeno je ostvarenje „Iznutra“ Jelene Prljević zbog „poetskog i metaforičkog načina na koji oživljava čvrstu materiju i daje joj dah“:
Animirani film koji je trijumfovao je „Linije“ Ivana Stojkovića zbog „ubedljive estetike“, a najbolji kratki igrani je „Olga“ Vladimira Đorđevića jer nas „tera da osetimo poteškoće u prevazilaženju drevnih predrasuda u malom selu“.
Najboljim dokumentarnim filmom do 50 minuta proglašen je „Anatomija hipomanije“ Mine Vavan, koji prati „jednog veoma posebnog i zanimljivog čoveka“, a onim dužim od 50 minuta „ŽŽŽ (Žurnal o Želimiru Žilniku)“ Janka Baljka kojem je nagradu uručio Lordan Zafranović, predsednik žirija 69. Martovskog festivala, uz obrazloženje da nas taj dokumentarac „podseća na bolju kinematografsku prošlost ali usmerava i na budućnost kojoj je Žilnik uvek okrenut“.
Najbolji međunarodni kratki film jeste „Marko“ Marka Šantića koji „svojom humanom porukom i vrhunskom realizacijom otvara nove prostore za kinematoografsku saradnju na prostorima bivše Jugoslavije“.
A Gran pri 69. Martovskog festivala pripao je filmu „Interfon 15“, koji je režirao rumunski reditelj Andrei Epure, zbog „sirovog i preciznog načina na koji emotivno opisuje, kroz nekoliko esencijalnih kadrova, nedoslednost u odnosu zajednice pred tragičnim događajem kakva je smrt“.
Na zatvaranju 69. Martovskog festivala uručeno je i priznanje filmu „Za vikend gabi Lastom u 15 do 5 sa Autokomande da ne bih plaćao peronsku 170 dinara“ Danilu Lazoviću za kolorkorekciju i postprodukciju. Specijalno priznanje filmskog časopisa „Filaž“ dodeljeno je posthumno filmskom scenaristi, reditelju, kritičaru, publicisti i pedagogu Nikoli Stojanoviću, koje je primio njegov sin Srđan.
Žiri 69. Martovskog festivala dodelio je dve specijalne nagrade – filmu „Pejzaži otpora“ rediteljke Marte Popivode i „Jeni, malo svjetlo sa zapada“ Slobodana Simojlovića.
Bonus video: Lordan Zafranović o Nedi Arnerić
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare