“Trebalo je da ćuti”: Reditelj filma “Šaulov sin” osudio govor Džonatana Glejzera na dodeli Oskara

Govoreći na ceremoniji prošle nedelje, Glejzer je pričao u svoje i ime njegovog producenta, Džejmsa Vilsona, piše "Gardijan".

"Trenutno stojimo ovde kao ljudi koji opovrgavaju svoj judaizam i Holokaust koji je otet od strane okupacije koja je dovela do sukoba za toliko nevinih ljudi. Bilo da se radi o žrtvama 7. oktobra u Izraelu ili napadu na Gazu koji je u toku, svim žrtvama ove dehumanizacije, kako se odupreti?"

Reči Glejzera su naišle i na aplauze i na osudu, uključujući i jevrejsku nevladinu organizaciju “Anti-Defamation League” (ADL), koja ih je u ponedeljak nazvala "moralno neprihvatljivim".
ADL je objavio na društvenim medijima: "Izrael ne otima judaizam ili Holokaust braneći se od genocidnih terorista. Glejzerovi komentari na Oskarima su i faktički netačni i moralno neprihvatljivi. Oni umanjuju masovna ubistva Jevreja tokom Drugog svetskog rata i opravdavaju terorizam najodvratnije vrste."

Ovaj stav je potvrdio i Laslo Nemeš, koji je poput Glejzera osvojio Oskara za strani film o Holokaustu. U slučaju Nemeša, to je njegov film iz 2015. "Šaulov sin", o jevrejskom zatvoreniku prisiljenom da radi u gasnim komorama u Aušvicu.

"Zona interesa" je važan film", piše Nemeš. "Nije napravljen na uobičajeni način. Postavlja pitanje gramatike filma. Njegov reditelj bi trebalo da ostane tih umesto što otkriva da nema razumevanja za istoriju i sile koje razaraju civilizaciju, pre ili posle Holokausta. Da je prihvatio odgovornost koja dolazi s filmom poput tog, ne bi se oslonio na propagandne tačke namenjene da na kraju izbrišu svako jevrejsko prisustvo na Zemlji."

Nemeš je nastavio da će govor Glejzera podstaći antisemitska osećanja.

"To je posebno uznemirujuće u doba kada dosežemo nivoe pre-Holokausta antisemitske mržnje - ovaj put, na trendi, 'progresivan' način", napisao je. "Danas, jedini oblik diskriminacije koji nije samo tolerisan, već i ohrabren, je antisemitizam."

"Šaulov sin" i "Zona interesa" premijerno su prikazani na festivalu u Kanu, u razmaku od osam godina. Oba filma osvojila su Grand prix (nagradu za drugoplasiranog) na festivalu, i oba su smeštena u Aušvicu 1944. godine.

Prvi film se fokusira na zatvorenika Sonderkomanda Šaula, koji deluje kao da je otupeo dok obavlja svoj posao. Kako se širi glasine o pobuni, Šaul postaje vođen misijom da obavi pravu jevrejsku sahranu za mladića koji nije spaljen.

"Zona interesa" se uglavnom odvija tik van zidova Aušvica, u domaćem raju koji je stvorio SS komandant Rudolf Hos, zajedno sa svojom suprugom Hedvig. Zatvorenici nisu prikazani u filmu, osim kroz zvučnu kulisu koja uhvata njihove krike, vriske i industrijsko mlevenje smrti u obližnjem logoru.

Nemeš, koji je rođen u Budimpešti i živeo je u Parizu, Londonu i Njujorku ali i dalje ima boravište u Mađarskoj, sugerisao je da su reči Glejzera na dodeli Oskara simptomatične za svetski pogled ili "možda čak kolektivna psihoza" koja je zajednička "totalitarnim političkim režimima i represivnom verskom fanatizmu".

Uporedio je takav stav sa onim "arhiepiskopima iz 12. veka, u ekstatičnom stanju samopravednosti, samokažnjavanja, osuđujući greh, težeći čistoći."

Nemeš je sugerisao da je Glejzer deo "privilegovane klase Holivuda" koja "propoveda svetu o moralnosti" umesto što se bavi krizama u vlastitoj industriji.

Umesto da se fokusiraju na svoj posao, nastavlja Nemeš, "licemerni i razmaženi članovi elite filma su zauzeti - iz nekog razloga - pokušavajući da morališu nad nama."

U petak je Deni Koen, izvršni producent filma, rekao da se "fundamentalno ne slaže" s Glejzerovim komentarima.

"Važno je prepoznati da su ovi komentari uvredili mnoge ljude i mnogi se osećaju uvređeno i ljuto zbog toga", rekao je Koen u podcastu "Unholy". "I iskreno razumem tu ljutnju."

Koen je dodao: „Suštinski se ne slažem sa Džonatanom po ovom pitanju. Moja podrška Izraelu je nepokolebljiva. Rat i nastavak rata je odgovornost Hamasa, genocidne terorističke organizacije koja nastavlja da drži i zlostavlja taoce, koja ne koristi svoje tunele da zaštiti nevine civile u Gazi, već ih koristi da se sakrije i dozvoli Palestincima da umiru. Mislim da je rat tragičan, a gubitak civilnih života užasan, ali za to krivim Hamas.”

Bonus video: Gvinet Paltrou: Omražena kraljica Holivuda