1
U rubrici „Saundtrek za moj život“ ljudi iz različitih sfera javnog života pričaju o svojim omiljenim pesmama, kroz anegdote, detalje ili emocije, koje ih za njih vezuju.
Autor i voditelj čuvenih radio-emisija „Tajanstveni voz“, „Dole na uglu“ i „Neonska duga“ jedno je od najuticajnijih imena muzičke kritike kada je u pitanju alternativni rokenrol. Ovo je izbor Žikice Simića od tri pesme koje je povezao s imaginarnim filmom o sebi:
– Naziv ove rubrike mi je omogućio da malo maštam. Zamišljao sam kako bi izgledao igrani film o mom životu. Sve mi se čini da bi to bio neki konglomerat između kafkijanskog art haus filma i špageti vesterna. Voleo bih da me igra Majkl Kejn, ili još bolje Džim Broudbent. Mislim da bi neko od njih dvojice mogao da ukači tu međuigru između vodvilja i teške drame. Film bi trebalo da režiraju braća Koen. I najzad, ono što je najvažnije za ovaj tekst, da muziku bira Ti Boun Barnet. Njemu bih sugerisao tri pesme. Za početak, sredinu i kraj.
Ginger Baker’s Air Force – „Man Of Constant Sorrow“
Ova numera bi išla uz uvodnu špicu, kojom bi se definisao afektivni ton filma. Radi se o tradicionalnoj, što bi se reklo, narodnoj pesmi, koja je lako iz folka „prebegla“ u rok. Ovu, kao većinu drugih pesama iz tog perioda, prvi put sam čuo preko radija. Radio je bio izvor svih informacija vezanih za rok muziku. Specijalne emisije posvećene roku bile su veoma slušane. Nikola Karaklajića i Nikola Neškovića su radili pionirski posao. Njihove emisije su snimane na magntofonske trake, prepričavane i obožavane.
Kasnije sam saznao da je ovu pesmu na debi albumu Bejkerovog benda otpevao, kao specijalni gost, Deni Lejn, originalni član sastava Moody Blues i potonji član Mekartnijevih Wingsa. Bob Dilan i Rod Stjuart takođe su je pevali – pomislim kako je to vrhunska interpretacija koja se jedino može porediti sa načinom na koji je Rik Danko otpevao „It Makes No Difference“ na oproštajnom koncertu grupe The Band.
Little Feat – „Willin’“
Na sredini filma, kad zaplet kulminira, trebalo bi da se začuje pesma „Willin’“ grupe Little Feat i to u onoj verziji sa albuma „Sailing Shoes“. Autor ove pesme je Lauel Džordž, inače lider benda. On je napisao nekoliko veličanstvenih pesama – „Long Distance Love“, „Roll Um Easy“, „Rock And Roll Doctor“, „Easy To Sleep“ i dr. Umeo je da uoči jedinstvene trenutke u životu raznoraznih marginalnih tipova i da ih veštom rokerskom elaboracijom pretvori u vrhunsku poeziju i muziku.
Rok junak, baš kao glavni lik iz imaginarnog filma za koji biramo pesme, nije baš najbolje uklopljen u sredinu kojoj pripada. Traži neke svoje načine, voli da problematizuje osnovne postulate na kojima počiva svet u kojem živi. Zbog toga biva kažnjen usamljenošću. To ga, međutim, ne sprečava da i dalje traži „avanturu tela i duha“. Niko nije tako lako, uspešno, talentovano, lapidarno i razumljivo ispričao tu priču kao Lauel Džordž u pesmi „Willin’“:
„And I’ve been kicked by the wind
robbed by the sleet
had my head stoved in but I’m
still on my feet
and I’m willin’ oh I’m willin’”
Pre “hiljadu godina” jednoj mladoj novinarki rekao sam da mi je pesma “Willin’”, zajedno sa numerom “Guilty” Rendija Njumena, najomiljenija. I danas mislim isto.
Blind Faith – „Can’t Find My Way Home“
Za kraj imaginarnog filma, dok ide odjavna špica, predložio bih pesmu Stivija Vinvuda „Can’t Find My Home“ sa prvog i jedinog albuma supergrupe Blind Faith. To je već legendarna pesma. Ona je u bliskoj vezi sa stavom slavnog filmskog reditelja Nikolasa Reja da je nemogućnost povratka kući ultimativna tema popularne umetnosti. U tom smislu je roman Tomasa Vulfa „Nema povratka domu“ Rej dao Natali Vud da čita i tako se spremi za ulogu u filmu „Buntovnik bez razloga“.
Vinvudova pesma se bavi istom temom:
“And I ain’t done nothing wrong
But I can’t find my way home”
Ja sam krajem 60-ih godina prošlog veka ispred jedne kragujevačke kafane – u to vreme nije bilo autobuske stanice nego su autobusi stajali ispred poznatih kafana – seo u autobus i otišao u Beograd na studije. Otišao sam iz mirnog, finog, sređenog doma mojih roditelja i nikad se više nisam vratio. Hteo sam, ali to je bilo nemoguće. Nigde nisam pogrešio, ali nisam mogao da nađem put nazad.
Ploču grupe Blind Faith mi je doneo otac iz Francuske, kada je bio na nekom službenom putu. Znao je koliko sam zaluđen za rok muziku. Još uvek je imam. Na njenom omotu nije gola tinejdžerka – taj omot je zabranjen u mnogim zemljama. Slika benda je na koricama moje ploče. Pre nekoliko godina Vinvud i Klepton su gostovali u Beogradu. Bio sam prisutan. Izveli su i “Can’t Find My Way Home”. Posvećenost sa kojom su otpevali tu pesmu me je uverila da i njih dvojica – i pored svetske slave – i dalje tragaju za putem koji vodi kući.
Eto to je moj saundtrek. Gato Barbijeri bi verovatno napravio bolji i tačniji. Ali ovaj je napravljen po modelu čiji je autor onaj dvometraš iz Teksasa.
Bonus video: Džimi Hendriks: Živeo je kratko, ali je ostavio neizbrisiv trag u rokenrolu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
