Ognjen Sviličić, reditelj nagrađivanih ostvarenja od kojih su neka stekla kultni status poput "Oprosti za kung fu", "Armin", "Takva su pravila”, nedavno je na Leskovačkom internacionalnom festivalu filmske režije (LIFFE) predstavio svoj poslednji film “Glas”.

– Drago mi je da ste održali festival uprkos svemu. Po meni je super ideja da se mi iz ex-Jugoslavije okupimo na jednom mestu gde možemo popričati o nekim stvarima. Sarajevo festival je imalo tu ulogu, ali je ono poraslo i ima veće pretenzije koje ispunjava. Osim toga, Leskovac je idealno mesto za festivalski život, ima nekakav brend, nije to samo roštilj. Napravili ste događaj koji je potreban ovoj regiji – rekao je poznati hrvatski reditelj Ognjen Sviličić koji je pre nekoliko godina u Leskovcu bio član žirija.

Na ovogodišnjoj manifestaciji u takmičarskom delu prikazan je njegov film „Glas“ koji je svetsku premijeru imao u Busanu, u Južnoj Koreji, najvećoj azijskoj filmskoj smotri. Takođe, Sviličić je sa Srdanom Golubovićem koautor scenarija za Golubovićev film “Otac”.

– Nije stigao da ima neki festivalski život kao ni bioskopski jer ga je zaustavila pandemija. Bio je na festivalima u Varšavi, Sofiji, Mineapolisu, Sarajevu, prikazan je na beogradskom FEST-u… Pozvan je u Sidnej i još nekoliko mesta ali tu se stalo – ispričao je Sviličić.

“Glas” je film, nastavio je reditelj, koji se bavi pobunom pojedinca protiv okoline.

– To je priča o jednom dečaku koji dolazi u katolički dom da se školuje, i odbija da se pomoli pošto su to njegova uverenja. Bez obzira na pritiske on odoleva tome. Na neki način film govori o individualizmu i koliko je teško kada je čovek okružen komformizmom da ostane svoj – objasnio je reditelj i istakao da glumce u filmu publika neće prepoznati jer su skoro svi nepoznati tinejdžeri.

– Osim recimo Gorana Bogdana koji igra ujaka glavnog junaka, a glavnu žensku ulogu tumači Belma Salkunić, glumica iz Sarajeva, koja nije poznata i nadam se da će nakon ove uloge to da se ispravi.

Film “Glas” je koprodukcija Hrvatske, Severne Makedonije i Srbije, a po rečima Sviličića, to je najprirodniji način povezivanja umetnika sa ovih prostora.

– Ne samo zbog novca nego zato što imate priliku da sarađujete. Jezik je isti ili sličan, možete uzeti glumce iz Bosne, Srbije, celog regiona. Drugo, mi se svi znamo jer su filmske zajednice na tom prostoru jako uske i male, i kada imate ispred sebe regiju odnosno bivšu Jugoslaviju, plivamo u mnogo većem bazenu i osećamo se kao autori mnogo komotnije – ocenio je Ognjen Sviličić.