0
Muzičarku, tekstopisca i dobitnicu Gremija Rijanu Gidens vest da je osvojila Pulicerovu nagradu za muziku u operi "Omar" zatekla je u šetnji i to kao vest na Tviteru.
– Bio je to bukvalno totalni šok – kaže ona za „Holivud reporter“ iz Irske, gde trenutno živi.
Delo koje joj je donelo prestižnu nagradu, pored kompozitora Majkla Abelsa, je „Omar“, opera o muslimanskom američkom robu Omaru ibn Saidu. Zasnovana je na njegovoj autobiografiji „Muslimanski američki rob: Život Omara ibn Saida“, koja je napisana 1831. godine i jedini je poznati memoar koji je napisao rob u Americi na arapskom jeziku.
– Gledao sam svoja posla u svom studiju pokušavajući da budem kreativan i moj advokat me je tada pozvao rekavši bez ikakvog pozdrava: „Upravo si osvojio Pulicerovu nagradu!“ Trebalo mi je nekoliko minuta da se uverim da me ne laže – kazao je Majkl Abels, koji je snimio filmove poput „Get Out, Us“ i „Nope“.
Nagrađeni tandem počeo je da komponuje „Omara“ još pre pandemije, a Gidensova je takođe napisala i libreto. Abels ovu saradnju naziva „odnosom dubokog poverenja“ i opisuje osvajanje nagrade kao „ostvareni san u kojem letiš“.
„Omar“ je premijerno odigrana u Los Anđeles Operi, a zatim je gostovao u Čarlstonu, Severnoj Karolini i u Bostonskoj operi.
– Mislim da su ljudi konačno spremni da čuju ove priče. Omar Ibn Said je u 37. godini, 1807. bio zarobljen i primoran da napusti svoj dom u zapadnoj Africi. Sa broda za Čarlston prodan je u ropstvo gde je ostao do smrti – podseća Rijana Gidens dodajući:
– Imali smo veoma pojednostavljenu američku verziju onoga što se dogodilo. Toliko je u stvari tih priča ljudi iz različitih delova sveta, različitih religija i jezika… Svi oni su imali svoje živote pre nego što su odvedeni u SAD. Vreme je da te američke priče stanu i da se čuje ono što je istina – šta znači biti u Americi, šta znači imigracija, ropstvo i sve kroz šta su prolazili starosedeoci. Zaista moramo da pričamo nove priče iznova i iznova!
„Omar“ je prva opera u koju su i Gidensova i Abels potpuno uključeni u svaki aspekt:
– Kada sam pevala u operama, da ste mi rekli da ću je jednog dana i pisati mislila bih da ste ludi. Ono što je sjajno kod „Omara“ je što ga je gledalo mnoštvo ljudi među kojima su oni koji nikada nisu gledali operu. Ovaj tip predstave više nije stvar prestiža, već je za svakoga. I ova priča je za svakoga i tako treba da bude.
Rijana Gidens se nada da će ovakvim radom promeniti mišljenje u svetu opere kao što je to učinila i u muzici. Muzičarka, za koju su govorili da je njen žanr drugačiji, pojavila se kao članica starog gudačkog benda „The Carolina Chocolate Drops“, gde je pevala i svirala bendžo i gusle. Projekat grupe iz 2010, „Genuine Negro Jig“, osvojio je Gremi za najbolji tradicionalni folk album.
– Ideja da afroamerikanci stvaraju muziku kakvu smo mi izvodili, dala je podstrek mladim ljudima da i oni kažu: „Mogu i ja ovo!“
Baš iz tog razloga, ističe ona, napravili su operu „Omar“:
– Možete da promenite stvari samo stvaranjem novih. Nije dovoljno reći: „Oh, hajde da se postaramo da imamo „Crnog Figara“ i pravog japanskog „Leptira“. Zaista je važno da počnemo da stavljamo naše priče na scenu jer ćemo samo tako naučiti sledeću generaciju.
Majkl Abels uronio je u slavu nakon što je napisao epsku muziku za filmove „Us“ i „Get Out“ u kojem je Džordan Pil osvojio Oskara za najbolji originalni scenario.
– Uprkos tome što sam celog života živeo u Los Anđelesu, bio sam duboko neuspešan u ubeđivanju bilo koga da mogu da stvaram za njihov film. Neki deo moje koncertne muzike završio je na Jutjubu, gde je dobio nekoliko desetina pregleda – ispostavilo se da je jedan od njih bio Džordan Pil. Tražio je nekoga ko bi mogao da piše u zaista zastrašujućem stilu orkestra 20. veka i nekoga ko je takođe razumeo afroameričko iskustvo – objašnjava Abels.
Kada su ga pitali zašto je smatrao da Omarova priča treba da bude ispričana baš kroz operu odgovorio je:
– Ima nešto posebno u operi. Kod ropstva težimo da se fokusiramo na nasilje, a nasilje je bilo užasno. Mislim da su filmovi odlični i mogu da urade mnogo, ali postoji nešto što ovakva opera može da uradi, a što je bolje za ljudsku psihu – kaže Abels, a Gidensova se nadovezuje:
– Mislim da je važno da znamo koliko je to bilo strašno, a bilo je strašno na mnogo različitih načina. Namera nam je bila da dok gledate operu saznate sve o tome, ali da vam pozorište pruži i utočište, bolje mesto od sveta koji je napolju van teatra!
Bonus video: Irena Popović Dragović, autorka opere „Deca“