Šumadinac iz praistorije - Voleo je da bude lep

Život čoveka u kamenom dobu (neolit) slikovito je predstavljen na jedinstvenoj arheološkoj izložbi u Kragujevcu. Autentični predmeti iz perioda kada je praistorijski čovek ovladao tehnikama glačanja kamena, praveći alate i oruđa za lov i obrađivanje zemlje, tokom višedecenijskih istraživanja, pronađeni su na arheološkim nalazištima na tlu dnašnje centralne Šumadije.Najstarija neolitska naselja formirana su u dolinama reke Gruže i Lepenice, a najznačajniji do sada istraženi lokaliteti su Grivac, Divostin, Banja kod Aranđelovca, Кusovac i lokalitet Česta u selu Dobrovodica na obodu Velike Morave.

Izložba je tematski podeljena na dve celine, obuhvata period od sedmog do četvrtog milenijuma pre nove ere, a prati svakodnevni život i stanište čoveka u Starčevačkoj i Vinčanskoj kulturi.Autorka izložbe, arheolog Branka Zorbić posebno ističe značaj arhitekture tog doba i jasne razlike između dve neolitske kulture na tlu Šumadije.Posetioci imaju priliku da u ambijentalnoj celini vide rekonstrukcije dve kuće koje su pronađene na arheološkim nalazištima u Šumadiji.Prva je, model ukopane zemunice iz sela Grivac, koja je karakteristična za Starčevačku kulturu. Kuća je imala pristupnu rampu, ognjište i krov od trave, a specifično za čoveka tog doba je da se nije dugo zadržavao na jednom mestu.

Druga replika je vinčanska kuća sa arheloškog nalazišta iz Divostina u okolini Kragujevca. Rekonstrukcija je urađena u realnim dimenzijama, a jasno se vidi da je imala dve prostorije i da je svaka od njih imala svoj spoljašni ulaz.

Autorka napominje da je ta vrsta arhitekture bila funkcionalno diferencirana i da se u jednoj prostoriji čuvala hrana, a u drugoj se nalazilo ognjište, tkački razboj i ostalo pokućstvo. U ambijentalnom pregledu te kuće s početka četvrtog milenijuma, izloženi su autentični predmeti pronađeni upravo na njenim temeljima na lokalitetu u Divostinu.

Oživljavanje davne prošlosti kroz arheološke predmete, pokazuje da je praistorijski čovek imao iste potrebe kao i današnji, kaže autorka izložbe. Arheolozi su tumačenjem pronađenih tragova, došli do zaključka da je i tadašnji čovek voleo da bude lep, da nosi nakit, a slobodno vreme provodi igrajući društvene igre.

Među izloženim eksponatima nalaze se i delovi nakita koje je pravio od kamena i gline i ostaci društvenih igara kao što su čigre, žetoni, keramičke figurice koje proizvode zvuk i predmeti koji podsećaju na današnje domine.

U neolitu su ljudi ovladali oblikovanjem gline, pa je na izlobi prikazan širok spektar grnčarskih posuda Starčevačke i Vinčanske kulture, a posebno značajan segment izložbe su žitarice iz tog perioda koje svedoče o razvoju poljoprivrede.

- Na ovim našim prostorima i uopšte na Balkanu, razvile su se najstarije zemljoradničke zajednice u Evropi, a naši lokaliteti odigrali su planetarno važnu ulogu u razvoju poljoprivrede u celoj epohi neolita. Žitarica tritikum monokokum na ovo podneblje stigla je iz današnje Turske još polovinom devetog milenijuma i zadržala se sve do danas kao glavni genetski nosač za poboljšanje pšeničnih vrsta - kaže arheolog Branka Zorbić, potvrđujući značaj ove izložbe.

Dodaje i da su naučnim ispitivanjem posuda u kojima se čuvala hrana, došli do otkrića da je neolitski čovek, od žitarica koje je uzgajao, pravio napitak koji je preteča današnjem pivu.U Narodnom muzeju izloženo je oko 500 autentičnih predmeta koji nam daju mogućnost da zavirimo u život ljudi iz daleke prošlosti, upoznamo njihove navike, modu, verovanje u magijske moći i kultove, kao i aspekte svakodnevnog života.

- Svi izloženi predmeti nam potvrđuju da je taj čovek imao iste potrebe kao i mi danas, ali je imao mnogo više posla nego mi. Morao je da bude kreativniji i snalažljiviji. On je svakog dana rešavao probleme i morao da bude kreativan da bi ostvario svoje elementarne potrebe. Nama je danas sve servirano, ali on je morao da ubije životinju, da pripremi kožu, da napravi cipele, da napravi tkaninu, a to je mukotrpan posao. Od početka, pa do kraja on je sebi obezbedjivao sve što mu treba i u tome je uspevao. Zahvaljujući toj snalažljivosti je i opstao. Da oni tada nisu uspevali da reše sve izazove, mi danas ne bismo postojali - zaključila je autorka izložbe, apostrofirajući značaj nasleđa koji dugujemo dalekim precima.

Izložbena postavka “Stariji i mlađi neolit na tlu centralne Šumadije” u kragujevačkom Narodnom muzeju otvorena je pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja. U Muzeju za sada nisu mogli da precizno da kažu koliko će dugo biti otvorena, već su najavili da će ova arheloška postavka biti dostupna ’’duži period’’ kako bi što više zainteresovanih posetilaca imalo priliku da vidi retku kolekciju praistorijskih predmeta.