0
Tačno 100 godina otkako je 1924. počeo eksperimentalni program Radio Beograda, prenošen preko postrojenja radio-telegrafske stanice u Rakovici navršiće se 1. oktobra. Da se tada išlo ukorak s Evropom govori podatak da se istog dana prvi put oglasio i Radio Beč.
Prvi signal Radio Beograda koji su slušaoci čuli bio je početni takt pesme „Milkina kuća na kraju, oko njene kuće psi laju“. Ta muzička najava bila je začinjena prstohvatom politike, čime je odaslata poruka nekim od susednih zemalja sa kojima Kraljevina SHS, nije bila u najboljim odnosima.
Pred Drugi svetski rat „zalajale“ su neke druge kere pa su Milku odmenili trubači. Početni signal bio je prvi takt „Hej, trubaču s bojne Drine“. Posle rata odjavna pesma kao i signal bila je Internacionala. Jedino je glas iz čarobne kutije, kako 24. marta 1929. tako i 10 novembra 1944. ostao isti. Bio je to glas Jelene Bilbije, poznate spikerke Radio Beograda, kasnije urednice popularnog časopisa za decu „Poletarac“.
U utorak 1. oktobra biće tačno 100 godina otkako je 1924. počeo eksperimentalni program Radio Beograda, prenošen preko postrojenja radio-telegrafske stanice u Rakovici. Da se tada išlo ukorak s Evropom govori podatak da se istog dana prvi put oglasio i Radio Beč.
Pet godina emitovan je eksperimentalni program uz uputstvo kako da slušate radio. Za krajeve bez struje uvezeni su i portabl radio aparati na baterije. Mnogi su imali i radio-detektore sa slušalicama, za koje se nije plaćala pretplata.
Radio Beograd nije bio državni projekt već akcionarsko društvo koje je od države dobilo koncesiju za izgradnju radio-stanice i emitovanje programa na 15 godina. Posle tog roka akcionari su se obavezali da besplatno predaju stanicu a do tada da 60 odsto od prikupljene radio pretplate doznače državi. Država je s druge strane imala obavezu da brine o mreži radio-stanica u zemlji, da snizi cene radio aparata i pretplate, kao i da izvrši elektrifikaciju zemlje u celini. Samo dve nedelje po osnivanju, slušaoci su pratili prvi direktan prenos fudbalske utakmice.
Među glavnim akcionarima i osnivačima Radio Beograda bila su trojica Austrijanaca: Robert Vege, Gustav Braun i inženjer Franja Mozer, koji je bio i direktor emisione tehnike. Posvećenost poslu ilustruje fotografija gde se prilikom montaže direktor Mozer uspentrao na vrh 25-metarskog antenskog stuba. Sva tehnička i finansijska dokumentacija u početku vođena je na nemačkom jeziku. Knjigu Roberta Vegea s uputstvima pretplatnicima za korišćenje radio aparata, preveo je s nemačkog Franja Mozer (1929).
Mozer 1932., pravi za, tadašnje uslove, radijski podvig kada je emitovao reportažu s broda. Na jednom izletničkom brodu instalirao malu otpremnu i prijemnu stanicu. Prvo je poslao izveštaj centrali o zanimljivostima na brodu. Stanica je izveštaj primila i poslala u etar. Mala prijemna stanica na brodu primila je taj vraćeni izveštaj i oglasila ga zvučnikom na brodu, što je iznenadilo sve prisutne. Osnivač Radio Beograda neposredno posle rata je streljan, da li zbog toga što stanica u Makišu nije minirana ili nečeg drugog, trećeg… Preimenovanje ulice Sime Šolaje u Mozerovu 2004. ustalasala je deo javnosti.
Mozerovi su, iz Austrije, u Zemun došli pre dva veka. Tada su Nemci činili 30 odsto stanovništva Zemuna, gde je rođen i Karl Mozer (1884-1935). Bio je diplomirani botaničar, među prvima u Srbiji gajio je biljke u stakleniku. Bavio se i humanitarnim radom i pomagao za vreme Velikog rata ratnu siročad. Zbog tih zasluga ulica u kojoj je stanovao, dobila je, pre Drugog svetskog rata, njegovo ime. Karl je bio i osnivač prvog sportsko gimnastičkog društva u Zemunu.
Dr. Hans Mozer doktorirao je pravo na Sorboni. Vratio se u Zemun, gde je bio advokat i poslanik u Beogradskom parlamentu. On je bio poslednji gradonačelnik Zemuna. Stanislav Krakov, tvrdi da je Mozer prilikom postavljenja na mesto gradonačelnika Nediću govorio:
– Mа kаko se rаt zаvršio, Zemun će biti u sаstаvu Beogrаdа, а jа neću dа se ni nа koji nаčin zаmerim Srbimа, sа kojimа smo mi, zemunski Nemci uvek živeli u nаjboljim prijаteljskim odnosimа.
Hans Mozer preminuo je 1980. u Austriji. Jugoslovenske vlasti nikada nisu tražili njegovo izručenje, niti se nalazio na bilo kom spisku ratnih zločinaca. U njegovom mandatu podneo je zahtev nemačkoj komandi da se iz opustošenih fruškogorskih manastira spasu mošti kneza Lazara, cara Uroša i despota Stefana Štiljanovića. Hans i Bruno Mozer, vlasnik vinarije Mozer, poručuju tri skupocena kovčega u koje se polažu mošti. Marta 1942. na Savskom mostu predate su srpskoj vladi.
Bruno Mozer uspešno vodi vinariju. U predvorju vinskog podruma nalazila se najveća bačva u Kraljevini Jugoslaviji zapremine 36.500 litara. Bruno je aktivno učestvovao u radu Humanitarnog društva „Dobra volja“ i amaterskog bokserskog kluba „Demsej“.
Pored vina i boksa Bruno se bavio distribucijom filmova. Poslednje veće distributersko preduzeće u Beogradu bilo je „Tesla film“ D. D. 1939. Cilj je bio osnivanje, uređenje i vođenje postojećih kinematografa, kupovina i prodaja domaćih filmova, sinhronizacija i prevod stranih. U ovom biznisu pored Ivana i Bruna Mozera su i Aleksandar Pajić i Dragutin Čutković. Imali su veliku mrežu kupaca i gotovo polovinu bioskopa, tako da su odmah povisili kapital na dva miliona dinara.
Ipak, Bruno mlađi napušta Zemun i 1943, preko Turske i Italije, stiže je u Argentinu, gde nastavlja da se bavi proizvodnjom vina. Odlukom vlasti 1945. konfiskovana je sva imovina porodice Mozer, a naziv firme preimenovan u „Narodno vinarstvo i podrumarstvo – NAVIP“. Bruno Mozer mlađi umire u SAD u 93. godini života. Iste 2012. godine posle neuspešne privatizacije gasi se i NAVIP.
Radio je uprkos više od 100.000 prijemnika pred rat u Jugoslaviji, ostao privilegija građanske populacije, službenika i intelektualaca. Bio je skup i koštao je tri učiteljske plate.
Učešće stranog kapitala bilo je neophodno. Preko inženjera Vegea i dr Brauna, javila se prvo bečka firma Mihael A. G., ali je to bilo nedovoljno. Tada je preko Juliusa Hanaua ušao engleski kapital firme Marconi, koja je bila prvi finansijer i stvarni vlasnik Radija A. D. Hanau je imao jak uticaj na rad beogradske radio-stanice. Bio je blizak sa generalnim direktorom Danilom Kalafatovićem, a lično je postavio Mihajla Vukdragovića za šefa muzičkog programa.
– Radio A. D. predstavlja odličan primer preplitanja britanskog i nemačkog uticaja. Strani uticaji su u ovoj sferi bili neizbežni – kapital i kompletna oprema bili su stranog porekla, uglavnom engleskog, uz to 1933. čak 98 odsto akcija bilo je u rukama Engleza – ukazuje dr Ranka Gašić ( Beograd u hodu ka Evropi – Kulturni uticaji Britanije i Nemačke na beogradsku elitu 1918 – 1941).
Nova radio-stanica za prenos programa u Evropi i Americi podignuta je 1933. uz pomoć britanskog kapitala, posle pregovora između Jugoslavije i NBC of America. Upravni odbor Radia A.D. konstituisan je 29. oktobra 1928. Kao predstavnik domaćeg kapitala izabran je Milan Stojadinović, a za direktore Austrijanci dr Gustav Braun i inž. Robert Vege. Pošto je britanski kapital preovladao, dr Gustav Braun 1933. je dao ostavku na mesto sekretara UO Radija. Tu je kraj jedne priče, dok se druga nastavlja…
Osnivač Radio A.D. Julius Hanau u Beograd je došao kao član britanske misije za snabdevanje. Bio je vlasnik dve trgovačke firme i trgovinski zastupnik niza britanskih firmi, proizvođača tekstila, senfa, čajeva i naoružanja. Bio je glavna ličnost britanske obaveštajne službe u Beogradu, poslovno povezan sa više uticajnih ljudi u Beogradu: industrijalcima Ljubom Gođevcem, Stevanom Karamatom, bivšim direktorom Jadransko-podunavske banke, pukovnikom Ješom Simićem, Radomirom Pašićem. Kada je Radio Beograd postao državno vlasništvo (1940), bio je proteran iz zemlje zbog ilegalnog rada. U vreme okupacije bio je zadužen za saradnju sa Dražom Mihailovićem. Umro je u Kairu 1943. godine.
Aprila ove godine, odlukom Vlade Srbije, Vila Mozer, u Mozerovoj 7, izgrađena 1931. u Zemunu utvrđena je za spomenik kulture. Reč je o značajnom ostvarenje jednog od najpoznatijih naših arhitekata Milana Zlokovića.
Bonus video: Projekat za seriju Dert
