0
Otvaranje izložbe fotografija „Sto godina Vislave Šimborske“ upriličeno je sinoć u Narodnoj biblioteci Srbije (NBS) u Beogradu, u organizaciji Ambasade Poljske u Srbiji, povodom velikog jubileja od rođenja čuvene poljske pesnikinje.
Izložbu autorski potpisuju Joana Gromel Ilg i Vitold Sjemaškjevič, a postavka je realizovana na inicijativu Fondacije „Vislava Šimborska“, uz podršku poljske ambasade, srpske pesničke organizacije „Treći trg“ i NBS.
Uvodnu reč je uputio dr Vladimir Pištalo, upravnik NBS koji je istakao da je Šimborska bila veoma cenjena i popularna u staroj Jugoslaviji.
„Dragi ljubitelji književnosti, imamo zadovoljstvo da kod nas ugostimo ovako divnu izložbu gde obeležavamo jubilej – 100 godina od rođenja Vislave Šimborske. Moj prijatelj Čarls Simić je davno govorio da je bio fasciniran poljskom književnošću, posebno poezijom i uvek je izdvajao upravo Šimborsku“, prisetio se Pištalo prvog „susreta“ sa poljskom pesnikinjom.
Nakon saveta od Čarlsa Simića, i sam Pištalo je onda čitao njenu poeziju, izučavao predano, a seća se i njenih poznatih kolaža koje je sa ljubavlju stvarala, što se može videti na nekoliko panoa ove postavke.
„Šimborska je bila izuzetno profesionalna gospođa. Pritom ne mislim „gospođa“ u socijalnom pogledu, već u metafizičkom smislu. Imala je specifičan odnos prema životu, a sa svojim partnerom Kornelom Filipovičem je živela u prirodi. Današnja izložba je prilika da se prisetimo njenog književnog i likovnog stvaralaštva“, naglasio je Pištalo i dodao da je danas prvi put video fotografiju susreta našeg Ive Andrića i Vislave Šimborske, te da je pesnikinja posećivala Beograd i Jugoslaviju kao sasvim mlada.
Ambasador Poljske u Srbiji Rafal Perl izrazio je zadovoljstvo što se izložba o izuzetnoj pesnikinji otvara upravo u „najvećem hramu obrazovanja“ kakva je Narodna biblioteka Srbije.
„Bila je simbol Krakova u kome je živela ceo radni vek. Fondacija brine o njenoj zaostavštini, a bila je pesnikinja, uspešna prevoditeljka, majstor kolaža. Nobelova nagrada ju je posebno proslavila, a dela su joj prevedena na više od 40 jezika“, naglasio je Peri.
Ambasador Poljske je najavio u nastavku programa razgovor sa srpskom prevoditeljkom dela Šimborske – Biserkom Rajčić, zaslužnom, kako je rekao, za veliku prisutnost Nobelovke na prostoru cele bivše Jugoslavije.
Rajčić je napomenula da je Šimborska imala dosta složen život, ostala bez oca sa svega 13 godina, počela da radi sa 16, živela skromno sa majkom, dok joj se sestra udala i otišla kod muža.
Ipak, imali su u nasledstvu četiri stana, od čega su tri izdavali, a u jednom živeli od tih kirija. Međutim tokom Drugog svetskog rata, Nemci su im stanove oduzeli, a pustili su ih da žive u letnjoj kuhinji.
Šimborska je u osnovnoj školi već likovno obrađivala svoje tekstove i tekstove prijatelja – đaka iz odeljenja, i mnogo je volela da crta kao mala, kasnije se posvetila pisanju.
U svojoj poeziji, Šimborska je često koristila ironiju, paradoks, kontradikciju i nedorečenost da bi oslikala filozofske teme i interesovanja, kako ju je sagledala svetska teorija i kritika književnosti.
Objavila je oko 250 pesama, a prevedena je do danas na skoro sve evropske jezike, arapski, hebrejski, japanski i kineski.
Bonus video: „Gospodar prstenova“ najvoljenija knjiga 20. veka: Navršava se 50 godina od smrti Tolkina, oca epske fantastike