Već 20 godina osvajamo slobodu i pitamo - može li umetnost da promeni svet: Šta ne smete propustiti na Slobodnoj zoni

Rođendansko izdanje Slobodne zone, festivala kojem je davnih dana "kumovao" filmski kritičar Nebojša Popović, odvijaće se u četiri grada i 14 različitih bioskopskih sala, uz dolazak petnaestak gostiju iz regiona i inostranstva, koji će, nakon projekcija filmova, razgovarati s publikom.

Filmski festival, koji slavi značajnu godišnjicu, ujedno je i prvi koji poziva ljubitelje sedme umetnosti u renovirane odaje Sava centra, saopštili su organizatori Slobodne zone na susretu s medijima.

- Prvi smo filmski festival koii će svečano biti otvoren u čuvenoj Plavoj sali Sava centra. Kad su se kockice po nas povoljno sklopile i kad smo već dobili tu mogućnost da festival otvorimo u Plavoj sali, trebalo je potruditi se i omogućiti publici da vidi filmske poslastice. I spletom okolnosti uspeli smo da za otvaranje festivala dobijemo kanske pobednike - otkrio je direktor i selektor festivala Rajko Petrović.

Na svečanom otvaranju, koje je zakazano za 6. novembar u 19 sati, biće najpre prikazano hrvatsko ostvarenje Nebojše Slijepčevića "Čovjek koji nije mogao šutjeti", ovenčano Zlatnom palmom za najbolji kratkometražni film, a potom i laureat velike kanske Zlatne palme - "Anora" Šona Bejkera, ostvarenje u kom se istoimena egzotična igračica iz Bruklina, ubrzo po upoznavanju, udaje za Vanju, sina ruskog oligarha. Ali, kada vest stigne do Rusije, mladoženjini roditelji kreću za Njujork, rešeni da ponište brak.

A u hrvatskom filmu, koji će biti i tamošnji kandidat za Oskara za najbolje strano ostvarenje, priča se plete oko Toma Buzova, Kaštelanina po rođenju, Beograđanina po adresi prebivališta, kapetana JNA u penziji, običnog čoveka u vozu Beograd - Bar... No, godina je 1993. i sudbina ga stavlja pred večitu dilemu: progovoriti ili ćutati zauvek. I tako će se s ovim izvrsno ocenjenim kratkim filmom Slijepčević zapravo vratiti na Slobodnu zonu:

- Nebojša je gotovo sve svoje filmove dosad prikazivao na Slobodnoj zoni. Nedavno, dok smo pravili monografiju festivala, pronašli smo fotografiju kako Nebojša drži Q&A dalekih godina. Tako da je ovo lepa prilika da obeležimo značajnu godišnjicu.

Odgovornost spram sebe i društva

Urednica Međunarodne selekcije Branka Pavlović napomenula je da je Slijepčevićev film deo ovog takmičarskog programa. Iz ove programski bogate selekcije izdvojila je dva naslova - "Uspomene tela u plamenu" i "Tehačapi".

- Ova filma na najbolji način sumiraju ideju ove selekcije, ali i same Slobodne zone, jer se tematski kreću između pitanja lične odgovornosti i odgovornosti spram društva u kojem živimo - a suština je osvajanje slobode. U filmu "Uspomene tela u plamenu" Antonele Sudasaši tri žene u godinama pričaju o svom ličnom i seksualnom oslobađanju u patrijarhalnom sistemu, dakle ženski likovi nose ideju čuvanja sećanja i borbe za oslobađanje. I u ovom ostvarenju prepoznaćete različite generacije žena, ne samo u Latinskoj Americi, u koju je smešten film (Čile, prim.aut.), već i ovde. A "Tehačapi" je film francuskog grafiti umetnika Ži Era, koji je dobio dozvolu bez presedana da radi sa zatvorenicima istoimenog zatvora u Kaliforniji. Bavi se u filmu temom izolacije, i zalaže se da se tim ljudima da druga šansa. A postavlja i pitanje kojim se i Slobodna zona bavi već 20 godina: da li umetnost može da promeni svet i da li je to dovoljno - objasnila je Pavlović, najavivši dolazak Mirjam el Hadž, autorke dokumentarnog filma "Dnevnici iz Libana".

https://www.youtube.com/watch?v=p3Y7JxAqGws

Govoreći o još jednoj selekciji Slobodne zone - "Ženskoj liniji" izdvojila je dokumentarno ostvarenje "Teaches of Peaches" koji se bavi transformacijom Kanađanke Meril Nisker od nastavnice muzičkog u Hrišćanskom udruženju za mlade muškarce do svetski popularne muzičarke Pičiz, koju je "obavila" pod parolom - ako neće da vas čuju, potrudite se da vas vide.

Još jednu selekciju, za koju je bila zadužena, EU teen zone obogaćuje film "Lakat u stomak", koji donosi storiju o tinejdžerki Hazal, devojci koja pripada drugoj generaciji turskih iseljenika u Berlin, u kom pokušava da nađe svoje mesto, ali ne uspeva.

O nagradama, koje podrazumevaju i novčani iznos odlučivaće žiri u sastavu: Snežana Penam, Nemanja Vojinović, koji je prošle godine trijumfovao na Slobodnoj zoni s filmom "Flašaroši", kao i Madin Ange.

Šta je danas porodica

Selektor programa Horizonti Balkana Ivan Bakrač naglasio je da sve filmove iz ove celine povezuje pitanje šta je danas porodica:

- I ne samo to, već i s kojim se problemima danas suočavaju porodice u ovom regionu. Porodica nije samo ona iz naše kuće, već se porodica može stvoriti i na drugim mestima - ukazao je Bakrač, dodavši da mnogi filmovi s ovih prostora danas pariraju najvećim evropskim ostvarenjima.

- Film "Naša djeca" Silvestera Kolbasa, koji će biti gost Slobodne zone, trenutno je hit. Dobio je nagradu za režiju u Puli, što je retkost za jedan dokumentarac, a bio je prikazan i na Sarajevo film festivalu. Ostvarenje "Jedan od onih dana kada Hema umire" Murata Firatoglua dobio je nagradu u Veneciji u selekciji Horizonti, i trebalo bi ga pogledati ukoliko vas zanima šta je anksioznost i kako da se smirimo kad smo pred pucanjem. Ovo ostvarenje poziva na ozbiljan dijalog, kao i rumunski film "Sveta nedelja" Andreja Kona, koji je premijerno prikazan u Berlinu i o kom se tamo dugo razgovaralo - naveo je Ivan Bakrač, dodavši da će o najboljima u ovoj selekciji svoj sud dati žiri, kojeg čine Maša Seničić, Maja Šuša i Nemanja Bečanović.

https://www.youtube.com/watch?v=By-56XZPw68

Na festivalu će biti prikazana i tri ostvarenja domaćih autora, kao i jedan film u manjinskoj srpskoj koprodukciji. Najpre "Rujna zora", kratki igrani film Ivana Đurovića  (završni na studijama na Univerzitetu Kolumbija), o mladiću čije predrasude o ženama pretvaraju jedan, naizgled, romantični izlet u borbu za život i smrt, dok će Vladimir Šojat predstaviti, takođe kratkometražni, dokumentarac "U tihoj dolini", o Cveti, Slovenki u Vojvodini. Dugometražni eksperimentalni film "Maga 1909" Branke Pavlović, inspirisan je autobiografijom Mage Magazinović, koju su otplesale dve grupe igrača iz Berlina i Beograda.

Srbija je koproducent slovenačkog dokumentarog dugometražnog filma "Sto godina" Maje Doroteje Prelog (pre neki dan ovenčano s tri priznanja na Festivalu slovenskog filma Portorož), čije je snimanje, od priče o pobedi njenog partnera nad smrtonosnom bolešću, preraslo u bojno polje nezaceljenih rana i bolno preispitivanje rediteljke šta, zapravo, znači "biti zajedno”.

Jedan od najprivlačnijih segmenata Slobodne zone godinama unazad jeste govorni program "Kompas", koji uređuje Ivan Milenković. Ovoga puta tema debate, zakazane za 7. novembar u 20 časova u Domu omladine biće film u produkciji Ulriha Zajdla "Veni vidi vici".

- Ovaj bunjuelovski tip filma donosi priču o tome šta se dešava kad povlašćeni ljudi mogu da urade šta god - da maltetiraju, ubiju i a za zločin ostanu nekažnjeni i time ko je na kraju žrtva, osim prebijenih. A to je sloboda, i zato smo debatu nazvali "Sezona lova na slobodu". S obzirom da je glavni junak filma novinar, govorićemo s novinarima i urednicima Filipom Švarmom, Jelenom Obućinom i Lorenom Rojem, kao i profesorom Fakulteta političkih nauka Đorđem Pavićevićem, i problematizovati pojam slobode - najavio je Milenković.

https://www.youtube.com/watch?v=yJ2xCnkCMYs

Još jedan debatni program Slobodne zone Sonar ove godine baviće se time kako će veštačka inteligencija uticati na filmsku industriju. O temama, kao što su štrajk u Holivudu zbog veštačke inteligencije, lažne vesti, generisani sadržaji na filmu, kako je najavila Lena Trifunović, razgovaraće 9. novembra od 18 sati u Kuli, u Cetinjskoj Dominik Lis, Igor Simić i Andrija Kivac na tribini nazvanoj "Kako AI oblikuje filmsku industriju".

Ostvarenje "Uvek postoji sutra" biće emitovano besplatno kao rođendanski poklon Slobodne zone vernoj publici u Dvorani kulturnog centra 8. novembra. Ovaj film Paole Kortalezi pravi je fenomen u evropskoj kinematografiji, s obzirom da je najgledanije ostvarenje u Italiji, koje je "prešišalo" blokbastere kakvi su "Openhajmer" i "Barbi", iako se bavi teškom temom - porodičnim nasiljem i femicidom. S obzirom da su karte za besplatnu projekciju planule, film će, prema rečima Rajka Petrovića, biti prikazan i na svečanom zatvaranju festivala.

https://www.youtube.com/watch?v=GeZz7lPqoCM

Otkrivamo bisere

Direktor i selektor festivala Rajko Petrović najavio je da će ovim rođendanskim izdanjem Slobodna zona, na neki način, zatvoriti krug, kad je posredi festivalski koncept od prethodnih 20 godina.

- Od sledeće godine format festivala biće drugačiji. Hvala svim institucijama i sponzorima na podršci, s tim što je izostala ona Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, s obzirom da ove godine nije raspisan konkurs. I ako ovakva tendencija bude nastavljena ovde će neminovno doći do amaterizacije kulture. Ali, Slobodna zona je odnegovala svoju publiku i, kao i dosad, nastavićemo da otkrivamo bisere van glavnog toka kinematografije. I da otvaramo prostor za debate, promociju, preispitivanje i razumevanje ljudskih prava, društvenih pojava i problema u svetu i regionu.

Nakon festivala, koji će se, osim u Beogradu, odvijati i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, tridesetak filmova sa programa Slobodne zone biće dostupno da se pogleda onlajn na platformi Kinokauch.

Bonus video: Almodovar u Veneciji