0
Arhive Džordža Orvela pružaju neprocenjiv uvid u jednog od najuticajnijih britanskih pisaca 20. veka, bacajući svetlo na to kako je napisao svoje najpoznatije knjige, njegovu osetljivost na kritiku i strah da bi pravne pretnje mogle da unište njegov rad. Sada bi riznica, koja predstavlja obimnu arhivu prepiske i ugovora koju je prikupio Orvelov originalni izdavač Viktor Golanc, mogla da se rasprši u vetar zbog, kako besni kritičari opisuju, čina „kulturnog vandalizma“.
Ključna prepiska koja uključuje Džordža Orvela i dopisnika Observera nudi se na prodaju na otvorenom tržištu, nakon odluke matične kompanije izdavača 2018. da proda arhivu jer se skladište zatvara.
Ričard Bler (80) – čiji je otac Erik Bler pisao pod pseudonimom Džordž Orvel – zaprepašćen je gubitkom:
– Sve ovo je užasno tužno! Jednom kada privatni kolekcionari nabave Golančev materijal, mogao bi zauvek nestati u etru!
Za 75.000 funti, Piter Harington, vodeći prodavac antikvarnih knjiga, trenutno nudi Golančeve radove koji se odnose na Orvelov drugi roman „Sveštenikova kći“. Oni uključuju njegov originalni ugovor, pismo sa njegovim ispravkama i izveštaj Džeralda Gulda iz 1934. godine – tadašnjeg urednika beletristike u Observeru i čitaoca rukopisa Golanca – u kojem se navodi da treba da bude objavljen.
Harington takođe prodaje pisma za 50.000 funti koja se odnose na Orvelov treći roman „Keep the Aspidistra Flying“, koja pokazuju da je zabrinutost zbog klevete dovela do ključnih izmena u konačnom tekstu. Godine 1936, zaprepašćen Golančevim željenim promenama, Orvel je napisao da će ipak učiniti sve što je u njegovoj moći da ispuni zahteve svog izdavača – „osim da u potpunosti uništi knjigu“.
Za 35.000 funti, Jonkers Rare Books, još jedan istaknuti prodavac knjiga, prodaje radove koji se odnose na „The Road to Wigan Pier“, Orvelovu klasičnu studiju industrijskog siromaštva na severu Engleske. To uključuje dugačko pismo Golancu u kojem se negiraju optužbe da je bio snob srednje klase, tražeći od njega da interveniše i preti pravnim postupkom protiv njegovih klevetnika.
Dokumenti koji se odnose na „Sveštenikovu kći“ uključuju Orvelovo pismo u kojem se pojašnjava da nijedan od likova ne može biti povezan ni sa jednom osobom koja živi. Prepiska o „Životinjskoj farmi“ beleži čuveno Golančevo odbacivanje klasične antitotalitarne basne prvi put objavljene 1945. godine, zbog prosovjetskog političkog okruženja stvorenog drugim svetskim ratom.
Orvel je napisao:
„Moram da vam kažem da je to, prema mom mišljenju, potpuno neprihvatljivo politički sa vaše tačke gledišta (to je anti-Staljin).
Golanc je u početku bio protiv tvrdnje da je on bio dužan staljinističkoj liniji, ali je, nakon što je pročitao rukopis, 4. aprila 1944. napisao:
„Vi ste bili u pravu, a ja sam pogrešio. Tako mi je žao. Vratio sam rukopis.”
Viktor Golanc je osnovao jednu od najuticajnijih izdavačkih kuća 20. veka. Kompaniju je kupila grupa Orion, koja je postala deo kompanije „Hachette“, u vlasništvu francuske multinacionalne kompanije „Lagardere“.
Rik Gekoski, vodeći prodavac antikvarnih knjiga, zamoljen je da odloži arhivu. Prošle nedelje je kritike na račun odlaganja odbacio kao „pogrešne“, rekavši:
– Celu stvar je sankcionisao Malkolm Edvards, direktor izdavaštva „Oriona“, i prodata je na zahtev odbora. Napisao je: „Nikoga u odboru Oriona nije bilo briga gde su otišli ili kome“.
Prisetio se skladišta punog desetina hiljada tomova, kao i desetina ormara za dokumente – „zarđalih i prašnjavih, napunjenih svim produkcijskim, uredničkim i pravima izdavača „Golancz“, velika većina neotvorena možda 50 godina“.
Nakon što je uzalud pokušao da proda čitavu arhivu raznim institucijama za oko milion funti, podeljena je između desetina prodavaca, privatnih kolekcionara i biblioteka:
– Sve što je odbor tražio od nas je da se rešimo što je moguće više materijala … a ostalo… je trebalo baciti.
Džin Siton, direktor Orvel fondacije, rekao je:
– To što niko nije otvorio te arhive 50 godina je zato što su bili idioti i nisu razumeli vrednost arhive. Zašto njihov odbor nije konsultovao stručnjake i istoričare, koji bi shvatili da možda od toga treba da zarade, ali bi shvatili pravu javnu vrednost? Umesto toga, oni su rasturili nacionalni arhiv!!
Orvelov biograf DJ Tejlor priseća se da su, kada su on i Orvel fondacija otkrili da se Golančeva arhiva prodaje, pokušali da prikupe novac:
– Nismo mogli jer su to bili veoma vredni dokumenti. Naravno, bili smo zabrinuti da će arhiva jednostavno biti rasprodata po komadu.
Dodao je da je izdavač uvek „amaterski“ postupao sa njegovom „neverovatno vrednom“ arhivom. Prisetio se slabe bezbednosti kada je radio na svojoj prvoj Orvelovoj knjizi pre 23 godine.
– Sećam se da sam jednom ušao u kancelariju i rekli su mi „o, gde je nestalo?“ Kutija sa Orvelovim pismima Viktoru Golanču upravo je „otišla“ negde.
Bil Hamilton, književni agent u AM Heathu i izvršitelj Orvelovog imanja, naveo je:
– Arhiviranje književnog materijala jednostavno nije nešto o čemu komercijalni izdavači posebno razmišljaju, što je pomalo ironično.
On je primetio da je većina autora danas „jasno svesna kakvu ulogu njihov arhiv ima u njihovom književnom nasleđu“. Pokojna autorka Volf Hola Hilari Mantel, na primer, poslala je svoje radove u Hantingtonovu biblioteku u Americi.
Liz Tomson, koja je izveštavala o trgovini knjigama 35 godina, opisala je rasprodaju kao „kulturni vandalizam“:
– Britansko kulturno nasleđe je pojeftinilo preko prodavaca polovnih knjiga… Kakva nada za buduće biografe i istoričare?
Izdvojila je Golančevu prepisku za “Životinjske farme” – koju je prodao Jonkers po traženoj ceni od 100.000 funti – koja je uključivala Orvelovo pismo iz 1944. u kojem se opisuje kao „mala bajka… sa političkim značenjem“ i odbijanje izdavača.
– Golanc je odbio da objavi roman jer se plašio da će to poremetiti anglo-sovjetske odnose… Arhiva je neprocenjiva – rekla je Tomsonova, prenosi „Gardijan“.
Raspolaganje izdavača je u suprotnosti sa naporima Ričarda Blera da održi arhivu pisčeve prepiske. Godine 2021. kupio je 50 pisama kako bi mogao da ih pokloni Orvelovom arhivu na Univerzitetskom koledžu u Londonu, plašeći se da bi inače izašla na tržište i da ih „nikad više ne vide“.
Pom Harington, sin osnivača Haringtona, rekao je:
– Naravno, bilo bi divno kada bi institucije mogle da nabave ove jedinstvene materijale. Nije razumno da očekuju da će im to biti dato tek tako.
Kristijan Jonkers, osnivač Jonkers Rare Books, dodao je:
– Ne bi bilo ni približno toliko ovog materijala dostupnog da ljudi poput nas ne bi omogućili proces. Čak bi i nešto tako monumentalno kao što je ova Orvelova arhiva jednostavno bila bačena da nije na tržištu.
Bonus video: Orvelova „1984“
