0
Možda je to samo nostalgično, ali danas je Moj Beograd samo jedan mali Beograd u velikom gradu, kaže nekadašnji član grupe Idoli.
Pričajući u intervjuu za novo „Vreme“ Zorici Kojić i Draganu Ambroziću, Srđan Šaper je osim o čuvenoj ploči Idola „Odbrana i poslednji dani“, govorio i o atmosferi u kojoj se taj album pravio, tom trenutku u vreme domaćeg novog talasa, ali i o tadašnjem i sadašnjem Beogradu.
„Nekako mi je mnogo više ličio na onaj grad koji volim i znam. Možda je to samo nostalgično, ali danas je Moj Beograd samo jedan mali Beograd u velikom gradu, za koji ne znam ni da li se tako i zove. U tom Mom Beogradu osamdesetih je sve bilo nekako ličnije, na svakom koraku sam u gradu sretao ljude koje znam, sve su vizure, čak i one sa razglednica, bile deo mene. Mnogo malih, sićušnih kuća, zaleđen dah zimi, pogačice, važne knjižare, drugi program TV Beograd itd. Malo saobraćaja. Bitni ulazi i haustori – lična erotska i romantična mapa grada“, priseća se Šaper.
Na pitanje kako je Zagreb delovao u odnosu na Beograd u to vreme, on kaže da je to bilo „nešto drugačije“.
„Zagreb je bio inspiracija, nešto drugačije, a u svojoj zemlji. Drugačiji govor, devojke, prijatelji. Novotalasna scena pitomija nego u Beogradu, tamo nije bilo SKC-a koji je kod nas radikalizovao stvari. Postojao je Jugoton koji je za sve značio posao. U Beogradu SKC, TV Beograd i Džuboks, a tamo Jugoton, Kavkaz i Zvečka i Start. Objektivno, da nije bilo te Bg-Zg interakcije sve bi bilo manje zanimljivo i pitanje je šta bi se na kraju uopšte i dogodilo“.
Šaper se dotakao i svog muzičkog ukusa iz perioda 80-ih, kada su u pitanju domaća i strana scena.
„Voleo sam da slušam Azru i Lačni Franz. Džoni je nekako bio u isto vreme i ozbiljan i duhovit, i to mi je bilo inspirativno. A od stranih, razne u razno vreme, Television, Pere Ubu, Swell Maps, 10cc, Devo, The Clash, Elvis Kostelo, Talking Heads i tako dalje“.
Bonus video: Šaper: „Idoli“ promišljali o životu, mladosti, zemlji u kojoj smo živeli
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare