0
I dok se sledeće jeseni navršava vek i po od rođenja jedne od najvećih srpskih slikarki i fotografkinja Nadežde Petrović legat koji nosi ime velike umetnice u Beogradu u katastrofalnom je stanju.
Muzej je postao deo Narodnog muzeja 1975. godine zahvaljujući daru Ljubice Luković. Sestra Nadežde i Rastka Petrovića Muzeju je zaveštala svu svoju imovinu, uključujući i porodičnu kuću u kojoj je Spomen-muzej otvoren.
Osim radova Nadežde Petrović, Ljubica Luković je Muzeju zaveštala i vrednu kolekciju slika iz zbirke samog Rastka Petrovića, dela domaćih i stranih umetnika, kao i raznorodne umetničke, upotrebne i predmete kulta vanevroposkih kultura koje je Rastko prikupljao, njegova afrička i meksička zbirka. Dragocen segment legata predstavlja epistolarna građa i rukopisi, crteži Rastka Petrovića, njegova i biblioteka, gramofonske ploče i putopisni filmovi.
U okviru legata čuvaju se i lični predmeti, porodične fotografije i uspomene iz života ovih značajnih umetnika, danas izuzetno dragoceni dokumenti za razumevanje i tumačenje različitih aspekata njihovih ličnosti i stvaralaštva.
Od gotovo 300 ulja na platnu, stotinu skica, krokija i akvarela, koliko je slikarka načinila za života najznačajniju celinu ovog legata čini 30 radova Nadežde Petrović, među kojima su „Bavarac“, „Betovenova maska“, „Kaluđer“, „Šljivik u Resniku“, „Mod Alan“, kao i sedam akvarela Rastka Petrovića. Izdvajaju se i dela predvodnika istorijskih avangardi: bakropis Pabla Pikasa „Žena sa knjigom“, crtež Amedea Modiljanija „Ženski akt“, crtež Žana Koktoa „Skica“, slika Moiza Kislinga „Poluakt devojke“, grafika Žorža Ruoa „Glava Ibija“, akvarel Ogista Rodena „Ženski akt“, crtež Maksa Ernsta „Prvi značajan razgovor sa Himerom“…
Bonus video: Priča o Mileni Pavlović Barili