0
Totalni trijumf, reči su kojima je britanski dnevni list "Gardijan" okarakterisao predstavu "Običan prostor" australijske trupe "Gravity & Other Myths". I nakon što je odigrana u gotovo četrdesetak zemalja sveta, tu predstavu, ovenčanu sjajnim kritikama, imaće priliku da vidi i naša publika u okviru 21. Beogradskog festivala igre u Bioskopu Balkan.
Umesto finog podešavanja predstave uz pomoć šminke, osvetljenja i izmaštane pozorišne oblande, izvođači su odabrali da krenu u suprotnom pravcu, fokusirajući se isključivo na svoje veštine, razigranu kompetitivnost, poverenje i prijateljstvo. Publika je deo ove priče, jer naprosto čini ram za ovaj komad. Možete osetiti vrelinu, čuti svaki udah i zaroniti u svaki trenutak. Međusobna iskrenost je suština predstave koja se zove “Običan prostor” i koja je odigrana više od 1.100 puta u 37 zemalja sveta. Izvodi je trupa savremenog cirkusa iz dalekog Adelejda, i to na 21. Beogradskom festivalu igre, u Bioskopu Balkan 29. marta od 16, pa ponovo od 20 časova.
Jedna od osnivačica i akrobatkinja ove trupe jeste Jouša Bojs, koja se za Nova.rs seća početaka:
– Trupa „Gravity & Other Myths“ je formirana tako što se okupilo nekoliko akrobata i bliskih prijatelja. Bilo je to 2009. godine u Adelejdu, u Australiji. Od tada smo obišli 38 zemalja, spajajući preko 700.000 gledalaca širom planete. Ponosni smo na činjenicu da stvaramo umetnost koja je namenjena svima. Naš rad slavi humanost, igru i fizičku virtuoznost. On je smeo, energičan, i uvek inovativan… baš kao i njegovi kreatori – kaže za Nova.rs Jouša Bojs.
Predstava koju donosite u Beograd je odigrana preko 1.100 puta u 37 zemalja do sada! Koja je tajna ovakvog uspeha?
– Da, ovo je zaista naš najuspešniji komad do sada. Nazvali smo ga “Običan prostor” kako bi poslužio kao neko predvorije u naš repertoar. To je predstava koja je univerzalno razumljiva, bez tradicionalnih šljokica, glamura ili velikog spektakla kakav prati pojam cirkusa. Umesto svega toga, u ovom naizgled “običnom prostoru” sagledavamo srž umetnosti, odnsno prave ljude koji stoje iza neverovatnih veština.
Da li je ova predstava namenjena svim generacijama?
– Ova, baš kao i sve naše predstave, kreirana je za sve generacije, društvene klase, kulture… Kada se ukloni jezička barijera, priča daje snagu svakom gledaocu da se neometano poveže sa sadržajem. Ne zahtevajući baš nikakvo umetničko predznanje ili pripremu, “Običan prostor” poziva na kreiranje sopstvenog pozorišnog iskustva.
Kakve su reakcije?
– Neverovatne! Jedanaest punih godina uz frenetične ovacije publike, bezbroj kritika od 5 zvezdica i 8 prestižnih nagrada. Londonski Gardijan je ovu predstavu najvao “totalnim trijumfom”.
Koji je proces vašeg rada na koreografiji? Na koji način koristite muziku?
– Rad u kreiranju novog komada podrazumeva mnogo improvizacije, od koje se primi tek po neko seme. Tek kada predstava počne da dobija formu, počinjemo da učvršćujemo koreografski deo. Kako bi osigurali da rad ostane svež, podjednako zanimljiv gledaocima, ali i izvođačima – uvek ostavimo neke male deonice u kojima se dopušta improvizacija na licu mesta. Sve komade kreiramo sa živom muzikom, kao glavnim sastojkom. Muzika je zaista sastavni deo kreativnog procesa, ali i finalnog iskustva publike. Jednostavno, muzika se ne može odvojiti od pokreta. “Običan prostor” je nastao iz serije domišljatih igara i izazova koji demonstriraju našu povezanost u ansamblu, ali i uspeh i neuspeh koji je svojstven svakom treningu i živom izvođenju. Jednostavna struktura komada omogućava da ličnosti i njihove međusobne veze zablistaju, otkrivajući iskrenost koja je svojstvena našoj trupi.
Kakav je odnos prema savremenom cirkusu u Australiji?
– Tokom poslednjih 10-15 godina, savremena cirkuska industrija je narasla podjednako u pogledu brojki, ali i reputacije. Selektori festivala, pozorišta, ali i sama publika obožavaju ovu formu, jer donosi radost. Australijska cirkuska industrija se temelji na visokom i izrazito profesionalnom nivou treninga dece i mladog naraštaja, što je zaista jedinstveno u našoj zemlji. Postoji veliki broj ozbiljnih cirkuskih škola za decu i mlade u svim delovima Australije, zatim Univerzitet cirkuske umetnosti, ali i Nacionalni institut za cirkuske umetnosti. Na taj način smo stigli do brojnih kvalitetnih cirkuskih trupa, širom zemlje.
U decembru je “Običan prostor” gostovao u Parizu…
– Da, bili smo u La Villette-u. Obožavamo tu pozornicu, a volimo i Pariz. Tražila se karta više, iako smo imali 24 izvođenja.
Kako bi pozvali publiku na vašu predstavu, s obzirom da je u Srbiji novi cirkus veoma mlada umetnička forma?
– Kada dolazimo u neku novu sredinu, gde je savremeni cirkus novina, mi se obično fokusiramo na činjenicu da je u pitanju jedan intimni spektakl, koji donosi mnogo radosti. Ako je vaša publika ona koja obožava iskustva koja je drže na samoj ivici stolice, sa osmehom oko glave, i osećajem da su sreli prijatelje među akrobatama, onda su pogodili blagajnu!
Da li svi dolazite iz iste cirkuske škole?
– Da, to je škola Cirkidz, iz Adelejda. Tu smo se i upoznali.
Da li mislite da je danas lakše dovesti publiku na nešto što naginje zabavi za celu porodicu, od recimo neke klasične pozorišne predstave?
– Mislim da savremeni cirkus dozvoljava svakome da kreira sopstveno iskustvo. Da zamisle svoju priču, da uživaju na svoj način… Lepo je kada u nečemu zaista može da se divi cela porodica.
Koje gradove ćete obići na evropskoj turneji tokom ovog proleća?
– Nakon predstava u Beogradu, na čemu smo duboko zahvalni Beogradskom festivalu igre, očekuje nas mesec dana igranja u Francuskoj. Obićićemo čitavu Francusku, uzduž i popreko…
Bonus video: Minja Bogavac o političkoj monodrami i tragu vređanja umetnika