0
Koncertom Jovana Кolundžije, koji je nastupio uz klavirsku saradnju svoje sestre Nade Кolundžije, u čast laureata, u Centru za kulturu i obrazovanje Rakovica zatvoren je Festival pobednika festivala koji je održan od 14. do 19. novembra.
Ova smotra pozorišnih predstava koja ima takmičarski karakter ugostila je komade koji su bili pobednici na festivalima u Srbiji u prethodnoj sezoni. Pubika je tokom pet dana videla „Sitnice koje život znače“ Narodnog pozorišta u Beogradu, „Tramvaj zvani želja“ (Narodno pozorište Sombor), „Ako se probudiš ili kao da je važno“ (Narodno pozorište Leskovac i Narodno pozorište u Prištini), „Za sada je sve OК“ (Кruševačko pozorište) i „Gde smo ono stali“ (Narodno pozorište Niš).
– Situacija nikada nije bila povoljna, ali uradili smo raznovrstan festival u smislu produkcije. Imali smo klasične predstave, koprodukcije, i komade koji su nastali iz radionica kao autorski projekti. I umetnički minimalizam u svakom segmentu koji je obogatio kreativnost glumaca i reditelja. Publika me je prijatno iznenadila, ispunila salu iz dana u dan i veoma je kvalitetno reagovala na svaku predstavu – rekao je za Nova.rs selektor festivala Milovan Zdravković.
Stručni žiri u sastavu reditelj Ivan Vuković, dramski pisac Željko Hubač, i glumica Vjera Mujović, odlučio je da se Nagrada za najbolju prestavu dodeli komadu Tenesija Vilijamsa „Tramvaj zvani želja“ u režiji Juga Đorđevića, u produkciji Narodnog pozorišta Sombor. U obrazloženju je istaknuto da ova „nesvakidašnja i katarzična predstava predstavlja jednu od scenskih kruna našeg pozorišnog repertoara u poslednjih nekoliko sezona“.
Ovoj predstavi dodelio je i Nagradu za najboljeg glumca a otišla je u ruke magičnoj Ivani V. Jovanović za ulogu Blanš Diboa.
„Ona igra svoju Blanš Duboa, povređenu i nesrećnu ženu koja nikako ne uspeva da saobrazi surovi stvaran svet i onaj idealistički, svet harmonične ljubavi, a pritom je igra sa savršenim osećajem za meru i u nesvakidašnjem scenskom kontinuitetu, svojsvenom samo vrhunskim glumicama, i u vatri koja plamti pred publikom“.
U ime nagrađenih zahvalila se Bojana Kovačević, direktorka Narodnog pozorišta Sombor.
Žiri publike u sastavu Marko Radojičić, inženjer telekomunikacija, Jasmina Senić, profesorka srpskog jezika i književnosti, i Mirjana Pavkov, lekarka, specijalista opšte medicine, doneo je jednoglasnu odluku da se Nagrada za najbolju predstavu dodeli komadu ’’Sitnice koje život znače’’ Lorenca Maronea, u režiji Andreja Nosova, nastalom u koprodukciji Narodnog pozorišta iz Beograda, Кulturnog centra Tivat i Beo Art produkcije.
U obrazloženju je rečeno da je reč o toploj i iskrenoj ljudskoj priči o posledicama otuđenosti savremenog društva, koja na humoristički način govori o svima nama.
„O tome koliko su nerazumevanje, strah, patnje i skrivanja postali učestala pojava i svakodnevica. A opet, svi težimo ka sreći i ljubavi i da budemo iskreniji. Gledanje ove predstave budi jedan vid alarma i edukacije, da se menjamo, da slušamo bliske ljude, i da naučimo da je život jedan i da ne treba ga trošiti na prolazne sitnice, već nadograditi pozitivnu energiju koja će nas usmeravati da budemo jači i emotivno i fizički u sagledavanju životnih problema“.
Žiri novinara – Borka Golubović Trebješanin („Politika“), Suzana Sudar (portal Nova.rs) i Olivera Milošević (RTS), jednoglasno je odlučio da Specijalnu nagradu dodeli glumcu Mladenu Andrejeviću za ulogu Čezarea Anuncijata u predstavi ’’Sitnice koje život znače’’.
„Otkrivajući dobro skrivane porodične tajne sedamdesetsedmogodišnjeg džangrizala Čezarea, Andrejević nas svedenim glumačkim sredstvima, odmereno, lucidno, duhovito i nadasve emotivno, vodi kroz priču o čoveku koji na zalasku života slobodu pronalazi u starosti. Govori nam o preobražaju sebičnog zanovetala u plemenitog čoveka, spremnog da razume, pomogne i oprosti. Tako nam je jasno dao do znanja da je drama koja se odvija u samom čoveku često veća od svih dramskih sukoba koji se odigravaju oko nas“, istakle su u obrazloženju novinarke kulturnih redakcija.
– Stručni žiri je prolazan, a novinarke su večne – duhovito je prokomentarisao Mladen Andrejević primajući Specijalnu nagradu.
Marijana Butulija, direktorka Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica, nije krila oduševljenje ovogodišnjim izdanjem Festivala pobednika festivala.
– U svakom pogledu je bio drugačiji, a najveći utisak je publika. Došla je iz različitih krajeva Beograda da bi videla ono najbolje što se igralo u protekloj sezoni u Srbiji i time smo dobili podršku pozorišnoj umetnosti kod nas. Nadam se iskreno da će ovaj festival biti ishodište za otvaranje Večernje scene koju želimo da pokrenemo, makar jednom mesečno jer interesovanje očigledno postoji.
Festival su posetili i glumica Branka Katić, Ivica Buljan, direktor Drame Hrvatskog narodnog kazališta (HNK), rediteljke Jelena Bogavac i Snežana Trišić…
Primetno je, dodala je Butulija, da Rakovica u kojoj je nekada bila industrijska zona u kojoj su carevali giganti kao što su fabrike „21. maj“, „Rekord“ i „Industrija motora Rakovca“(IMR), postaje turistička destinacija.
– Ovde se razvija duhovni život, gradi se crkva posvećena Svetom vladiki Nikolaju Velimiroviću, a manastir u kojem su sahranjeni srpski patrijarsi Pavle i Dimitrije, odavno je postao duhovni centar, tako da je normalno što se razvija i kultura i to želimo da ispratimo što kvalitetnijim sadržajem kakav je bio tokom ovog festivala.
Ovaj festival je još jednom dokazao da prava pozorišna umetnost ne deli scene na velike i male. Vreme je da se probudimo i zato ovaj izveštaj završavamo poslednjom rečenicom komada „Ako se probudiš ili kao da je važno“: „Ima nade“.
Bonus video: Dramaturg Dimmitrije Kokanov o operi „Deca“
