"Smrt fašizmu, sloboda narodu, druže Ivane": Održana komemoracija Ivanu Ivanjiju u Domu omladine

Književnik, prevodilac i autor "Vremena" Ivan Ivanji preminuo je 9. maja u 96. godini života. Od njega su se danas oprostile kolege i porodica u Velikoj sali Doma omladine.

Filip Švarm, glavni urednik "Vremena" kazao je da je Ivanji voleo sebe da zove "najstariji saradnik":

- Mi smo ga mnogo voleli, a i on je voleo nas. Doživljavali smo ga kao mudraca. Voleo sam da ga slušam, pričao mi je o Titu i Dobrici Ćosiću, o kolumbijskim kartelima i Ginteru Grasu... Smrt fašizmu, sloboda narodu, druže Ivane!

Sonja Liht je u svom govoru istakla da je Ivanji bio ponosan na svoj Zrenjanin koji je bio u njegovoj mladosti prava multikulturna sredina.

- Tokom poslednje posete Vajmaru upravo njemu je pripala čast da otvori Muzej prinudnog rada. Ivan Ivanji je bio moja poslednja karika koja me je vezivala sa Holokaustom. Nadam se da će se naći pisac koji će napisati njegovu autobiografiju koja će se čitati kao najuzbudljiviji roman - kazala je aktivistkinja.

Pravnik Tibor Varadi je ocenio da je Ivan Ivanji umeo i uspevao da sagleda svet u celini, a taj svet je njemu doneo strašne životne drame.

- U sredini gde je proveo prvu deceniju života stekao je putokaz, ali nije dovoljno imati putokaz, već treba imati i moralnu snagu i slediti ga, a on je to imao.... Obavio je više stvari nego što je normalno u jednom ljudskom veku.

Pisac Vladimir Arsenijević je rekao da mu je vest o odlasku književnika delovala kao nešto nemoguće.

- Njegovom biološkom smrću završava se jedna era. Kao javna ličnost do kraja je skretao pažnju da se nacionalizam i fašizam uvek mogu ponoviti - kazao je Arsenijević.

Sin Andrej Ivanji za kraj se obratio prisutnima rekavši da nije ništa spremio da kaže, ali da vidi tatu u publici kako sa smeškom sluša ljude koje je cenio.

- Vitalnost i visprenost njegovog duha do kraja je davala utisak da je večan, zbog toga smo svi bili zatečeni - kako sada da ga više nema.

Ivan Ivanji je napisao 26 romana, neke izvorno na srpskom, neke na nemačkom, tri zbirke pripovedaka, tri knjige poezije, pisao je drame, knjige za decu, memoare, eseje… Na nemački je, pored ostalih, prevodio Kiša i Albaharija, sa nemačkog Brehta, Borherta, Grasa, Bela, Encensbergera, Jaspersa. Prevodio je mađarsku poeziju na srpski.

Gostovao je, kako je sam govorio, u diplomatiji kao ataše za kulturu i štampu u jugoslovenskoj ambasadi u Bonu od 1974. do 1978. godine. Do raspada SFRJ bio je generalni sekretar Saveza književnika Jugoslavije.

Rođen je u Zrenjaninu u jevrejskoj lekarskoj porodici. Roditelje su mu ubili ubrzo nakon nemačke okupacije 1941. godine. On je preživeo nacističke koncentracione logore Aušvic i Buhenvald. Kasnije je pisao o „svom lepom životu u paklu“.

Bonus video: 360 stepeni - Ivan Ivanji