0
Izvinjenje čuvene književnice čoveku koji je zbog pogrešne optužbe za silovanje 16 godina proveo u zatvoru.
Entoni Brodvoter (61) proveo je 16 godina u zatvoru nakon što ga je spisateljica Elis Sebold greškom identifikovala kao svog silovatelja i opisala ceo nemili događaj u svojim memoarima „Srećnica“ (Lucky). Izdavač ovog bestselera izjavio je da će distribucija ove knjige biti obustavljena. Elis Sebold, popularna autorka memoara „Srećnica“ i romana „Divne kosti“, javno se izvinila čoveku koji je pogrešno osuđen za silovanje 1982. godine nakon što ga je na sudu identifikovala kao svog napadača.
Izvinjenje je usledilo osam dana nakon što je presudu Entonija Brodvotera, poništio sudija državnog suda u Sirakuzi koji je zaključio, u konsultaciji sa lokalnim okružnim tužiocem i Brodvoterovim advokatima, da je slučaj protiv njega bio velika greška. Brodvoter je nakon presude proveo 16 godina u zatvoru pre nego što je pušten na slobodu 1998. godine, nakon čega je bio primoran da se registruje kao seksualni prestupnik.
U izjavi objavljenoj na portalu Medium, Sebold, koja je opisala silovanje i suđenje koje je usledilo u „Srećnici“, rekla je da žali što je „nenamerno“ učestvovala u „sistemu koji je nevinog čoveka poslao u zatvor“. „Najviše mi je žao zbog činjenice da vam je nepravedno otet život koji ste mogli da imate“, napisala je ona. „I znam da nikakvo izvinjenje ne može promeniti ono što vam se dogodilo i da se to nikada neće promeniti. Trebalo mi je ovih osam dana da shvatim kako je to moglo da se desi.”
Alisin izdavač Skrajbner je izjavio da ne planira da menja tekst memoara na osnovu oslobađajuće presude Brodvotera, ali ubrzo nakon toga izdavačka kuća je potvrdila da će prekinuti distribuciju „Srećnice“ dok se „ne razmotri na koji način bi se tekst mogao revidirati“.
Brodvoter je u intervjuu za Njujork tajms izjavio da mu je „laknulo i da je zahvalan“ na izvinjenju gospođe Sibold.
„Bilo je potrebno mnogo hrabrosti, i cenim da je ona ima jer se suočavala s veoma teškim stvarima, isto kao ja. To što je uradila bilo je zaista hrabro, jer smo u ovoj situaciji oboje žrtve“, rekao je Brodvoter.
Silovanje se desilo kada je Sebold imala 18 godina i bila je studentkinja na Univerzitetu u Sirakuzi. U „Srećnici“, memoarima koji su objavljeni 1999. godine, ona piše o
zapanjujućem napadu i traumi koju je nakon toga pretrpela. Detaljno piše i o suđenju i o tome kako je bila sigurna da je prepoznala Brodvotera, koga je pominjala pod pseudonimom u knjizi nakon što je prošla pored njega na ulici mesecima nakon silovanja. Kasnije je na sudu identifikovala Broadvatera kao svog napadača. Nakon kratkog suđenja, Brodvoter je proglašen krivim za krivično delo silovanje i po još pet drugih optužbi. „Srećnica“ je Elis otvorila put ka njenom romanu „Divne kosti“, koji se takođe bavi seksualnim napadom i koji je prodat u milionskom tiražu, a po njemu je snimljen i igrani film.
Iako je se u „Srećnici“ Brodvoter pominje pod imenom Gregori Medison, rekao je da je bio žigosan kao seksualni prestupnik čak i nakon što je pušten iz zatvora. Brodvoter je od samog početka insistirao na svojoj nevinosti, a nekoliko puta mu je odbijen uslovni otpust zbog odbijanja da prizna krivicu. Obavio je dva poligrafska testiranja, u razmaku od decenije,
sa stručnjacima koji su utvrdili da je njegova priča istinita. Tokom godina je više puta pokušavao da angažuje advokate i dokaže svoju nevinost. Ti napori su bili neuspešni sve do nedavno, kada je planirana filmska adaptacija „Srećnice“ pomogla da se ponovo potegne priča o ovom slučaju.
Timoti Mućijante, koji je radio kao izvršni producent na filmskoj verziji, rekao je u intervjuu za Tajms da je počeo da sumnja u ovu priču nakon što je pročitao memoare i scenario za film. On kaže da je bio zapanjen koliko je malo dokaza predstavljeno na suđenju Brodvoteru. Ispričao je da je dobio otkaz od produkcije nakon postavljanja pitanja o priči (filmu nisu odobrena finansijska sredsvta i predlog za njegovo snimanje je odbačen). „Činilo se da je Entoniju učinjena nepravda,“ rekao je Mućijante. On je angažovao privatnog detektiva Dena Majersa, koji je proveo 20 godina u policiji u okrugu Onondaga, pre nego što se penzionisao i počeo da radi kao detektiv 2020. godine. Nakon što je pronašao i ispitao Broadvatera, Majers je bio uveren da je lažno optužen.
U svom zahtevu za poništenje presude, advokat Hamond, kojeg je Brodvoter angažovao po Majersovoj preporuci, i advokatica Melisa Švarc, tvrdili su da se slučaj u potpunosti zasniva na dva pogrešna elementa: identifikaciji gospodina Brodvotera u sudnici i, danas diskreditovanoj metodi, mikroskopskoj analizi dlake. Produkcijska kuća u vlasništvu Mućijantea, Red bedž films, sada radi na dokumentarcu o slučaju pod nazivom „Nesrećni“ u kojem će pored Brodvotera učestvovati svi koji su pomogli da se poništi presuda.
U svojoj izjavi, Sebold je izrazila žaljenje što je, tražeći pravdu za sebe, naudila Brodvoteru, ali je isto tako izrazila žaljenje zbog pitanja koje ostaje nerešeno.
„Takođe ću se boriti“, napisala je, „sa činjenicom da moj silovatelj, po svoj prilici, nikada neće biti poznat.“
Bonus video: podcast Snaga uma i Marko Šelić Marčelo