3
Da li je nešto plagijat, odnosno povreda autorskog prava u Srbiji, odlučuje sud, kaže za Nova.rs advokat, specijalizovan za autorsko pravo Nenad Aleksić.
– Kada se priča o tome da li je neko autorsko delo samostalno, ili je neko nedozvoljeno preuzeo ili prisvojio tuđe delo, a predstavio ga kao svoje, ocenjuje nadležni sud. Uglavnom do „plagijata“, koja nije reč koja postoji u našem zakonu, dolazi tako što se nešto ne preuzima doslovno, već se to radi tako da ne bude vidljivo na prvu loptu. Čim to neko, u ovo slučaju autor, primeti i smatra da je nedozvoljeno preuzeto njegovo autorsko delo, može pokrenuti tužbu i to će doći na sud – objašnjava Nenad Aleksić.
Time se delom dolazi do odgovora na pitanje koje se ovih dana postavlja u javnosti ko može da pruži stručnu ocenu da li se priča u filmu „Dara iz Jasenovca“ isuviše oslanja na scenario za „Djecu Kozare“ ili ne. Međutim, u tome ko su ti eksperti koji mogu da kažu da li je neki scenario plagijat – leži još jedan problem.
Ko je nadležan da utvrdi da li je scenario za film Predraga Antonijevića „Dara iz Jasenovca“ povreda autorskog prava filmskog predloška Arsena Diklića iz 1986. godine, po kome Lordan Zafranović snima ostvarenje „Djeca Kozare“ ili nije, već danima se bave mnogi. U Filmskom centru Srbije koji je oba filma novčano dotirao naveli su da je adresa za rešavanje spora Zavod za intelektualnu svojinu. Međutim, iz Zavoda poručuju da je za sve nadležan sud. A inicijativa, koju je pokrenuo dramski pisac Nebojša Romčević da se pri Udruženju scenarista Srbije formira etička komisija, kako se ne bi u medijima „presuđivalo šta je plagijat“, nije naišla na podršku.
Na sličnosti između scenarija Nataše Drakulić za „Daru iz Jasenovca“ i Arsena Diklića za „Djecu Kozare“ pre gotovo godinu i po dana ukazao je reditelj Lordan Zafranović:
– Uzeli su moju temu. Ista devojčica je u pitanju. Film počinje isto sa devojčicom, koja se kod mene zove Rada, a kod njega Dara. I zahvaljujući uticaju politike, i to iz najvećeg vrha, Antonijević je dobio novac za film – izjavio je Zafranović u novembru 2019. godine.
Međutim, posle TV premijere „Dare iz Jasenovca“ prošle subote, čitava priča oko sličnosti sa Diklićevim scenarijem, izbila je u prvi plan. Tome je naročito doprinela dramska spisateljica Biljana Srbljanović opširnim postom na Fejsbuku u kome je iznela paralele između „Dare iz Jasenovca“ i scenarija za „Djecu Kozare“, prema kojima su neki od scena i motivi skoro pa istovetni.
I dok je Predrag Antonijević odbacio sve optužbe za plagijat, izjavivši za naš sajt da je još prošle godine tužio Zafranovića za klevetu, s obzirom da ga je „vređao i optužio za plagijat“, advokat hrvatskog sineaste Vladimir Gajić zapretio je kontratužbom ukoliko eksperti utvrde da je došlo do plagiranja.
A pitanje ko su eksperti koji to treba da procene dodatno se zapetljalo…
– Filmski centar Srbije ne može da proceni da li je nešto plagijat ili ne, već je adresa za rešavanje spora Zavod za intelektualnu svojinu – reči su direktora FCS Gordana Matića.
Međutim, iz Zavoda za intelektualnu svojinu rekli su za Nova.rs da oni za to nisu nadležni:
– Što se tiče procenta koji je potreban da bi neko delo bilo proglašeno plagijatom, odgovor je da je za utvrđivanje plagijata tuđeg autorskog dela jedino nadležan sud. Zavod nema ovlašćenja u vezi sa tim, a nigde u zakonima ne postoji procenat koji je propisan za utvrđivanje plagiranja – rečeno nam je u ovoj instituciji.
Uprkos tome, Matić u ime Filmskog centra Srbije objašnjava da ako Zavod proceni da je nešto plagirano, tek onda reaguje FCS i dodaje:
– Ukoliko institucije stručnom ekspertizom utvrde da je došlo do povreda autorskih prava, Filmski centar Srbije bi nakon toga prikupio predmetnu dokumentaciju i poslao na dalje postupanje Ministarstvu kulture i njihovoj pravnoj službi, koja je za to zadužena – objašnjava Matić.
Kako onda odrediti šta jeste, a šta nije plagijat? Naši sudovi, shodno praksi, kako objašnjava Nenad Aleksić, uvek angažuju veštake da to odrede, u zavisnosti od tipa autorskog dela – naučnog, umetničkog…
– Međutim, problem je što bi to trebalo da bude odluka koju donosi nadležni sudija u slučaju, a oni uglavnom, ocenu o povredi poveravaju veštacima. A veštaci služe kao dokazno sredstvo koje se koristi kada sud nema znanje da donese odluku o nekom delu. Sud onda angažuje eksperta iz neke oblasti da bi mogao da razume sve okolnosti slučaja i presudi. U sudovima imamo liste veštaka – finansijske struke, mašinske, saobraćajne, a postoje i neki veštaci za intelektualnu svojinu – objašnjava advokat i ukazuje da se tu već javlja potencijalni problem:
– To su uglavnom inženjeri koji veštače oko patenata. A ako je u pitanju autorsko delo iz domena umetnosti, zamislite da jedan mašinski inženjer veštači o tome da li je nešto povreda autorskog prava… Kod filma je teže odrediti povredu autorskog prava, jer je sofisticiraniji posao to proceniti – objašnjava naš sagovornik.
To je izuzetno delikatna stvar, ističe za Nova.rs dramski pisac Nebojša Romčević koji je pokrenuo inicijativu da se pri Udruženju scenarista Srbije formira etička komisija, kako bi se „presudilo“:
– Stalno posežem za američkom gildom. Mislim da su oni razvili prilično dobar mehanizam za te procene, čak i u koliko postotaka se nešto poklapa. Mi volimo da sami idemo svojim putem, i da tim putem ne dođemo nigde. To je naš sport. Zašto bismo mi tuđa iskustva primenili. Ako ne postoji interesovanje da tako nešto postoji, onda će neki zavodi za patente i sud da se bave takvim stvarima. Imao sam davno situaciju kada je neko igrao moju predstavu bez dozvole i to se godinama vuklo po sudu. I trebalo je da veštaci utvrde da li sam ja dobar dramski pisac i da li je moj honorar odgovarajući… Na kraju je taj kojeg sam tužio platio troškove koji su višestruko bili veći od onoga što je mogao da završi sa mnom van suda. Ali, za državni novac ništa nije preskupo – misli Romčević.
Iako je Gordan Matić prethodno izjavio za naš sajt da „naslednici Arsena Diklića, ako imaju izvorni tekst scenarija ili onaj sa kojim su aplicirali na Konkursu FCS, mogu da dođu u Zavod za intelektualnu svojinu gde je zaštićen film `Dara iz Jasenovca`“, u ovoj instituciji nam je drugačije rečeno:
– Autorsko delo pod nazivom „Dara iz Jasenovca“ nije deponovano u Zavodu za intelektualnu svojinu. Napominjemo da shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima autor nema obavezu da svoje delo deponuje, već je to samo mogućnost koja autorima stoji na raspolaganju. Stoga, činjenica da određeno delo nije u Zavodu deponovano, ne znači da to delo ne uživa pravnu zaštitu – objasnili su nam u Zavodu za intelektualnu svojinu.
I dok Matić podržava sve „predloge stručnih udruženja da u okviru svojih organizacija formiraju etičke, ali i druge komisije koje bi se bavile temama od značaja za struku“, od inicijative Nebojše Romčevića, kako za naš sajt kaže njen pokretač, nema ništa.
– Etička komisija kao stalni organ trenutno nije naišla na odobrenje mojih kolega. Udruženje scenarista Srbije je još uvek u nekoj vrsti povoja, ali smatram da će pitanje autorstva ovde, koje se još definiše, jednoga dana imati na značaju. Pogotovo što su pitanja autorstva i originalnosti stvari koje se kontinuirano javljaju u našem poslu. Očigledno je da će se stvari razrešavati negde izvan Udruženja scenarista, a gde ne znam. Uostalom, „niko nas nije ni prozivao, pa što bismo se mi petljali“, kako reče jedan moj kolega. U čitavu priču sam se „upetljao“ iz najbolje namere. Mislio sam da je bolje da oni kojima je to posao i koji su objektivni po definiciji, daju svoj sud. Sad vidim da je već bilo pojedinačnih procena da li jeste ili nije plagijat. Udruženje neće učiniti ništa, ali pojedini članovi hoće, što i ide u pravcu u kojem sam želeo da ide. Verovatno su ljudi zauzeti borbom za „kruh svakdašnji“ i niko nema ozbiljnu nameru da se sada bavi tim važnim aspektom našeg posla – priča Romčević za Nova.rs.
Zafranović, koji je tek iz četvrtog pokušaja dobio novac od Filmskog centra Srbije za „Djecu Kozare“, i to nakon dolaska Gordana Matića na čelo ove institucije izjavio je pre neki dan za TV NovaS da je „fascinantno kakvom je brzinom napravljen“ Antonijevićev film i dodao:
– Iznenađeni smo i zaprepašćeni da je neko uzeo gotovo iste likove, istu temu, ista mesta i teritorije gde se dešava, isto vreme kada se film dešava. Fascinirani smo bili da je to sve moguće u tako kratko vreme – kazao je hrvatski reditelj.
S druge strane, Matić je već naveo da po njegovom dolasku na čelo FCS, Zafranović i njegovi producenti nisu imali ništa protiv „Dare iz Jasenovca“, i ne želi da komentariše poslednje izjave hrvatskog reditelja u kojima ističe sličnosti Antonijevićevog scenarija sa Diklićevim predloškom po kojem snima „Djecu Kozare“:
– Ne bih tumačio postupke gospodina Zafranovića. To važi i za postupke bilo kojih drugih kolega – kaže Matić, a upoređujući dva scenarija ističe da se „Djeca Kozare“ razlikuju po fizionomiji priče, što ovako objašnjava:
– Smatram da ima dovoljno razlika. I bez da ulazim u otkrivanje detalja scenarija za film “Djeca Kozare”, koji još nije snimljen, izdvojio bih, kao najupečatljiviju, razliku u postupcima glavnih junakinja – kaže Gordan Matić.
Iako nije pokrenut sudski proces povodom povrede autorskog prava kada su u pitanju „Dara iz Jasenovca“ i „Djeca Kozare“, do toga će neminovno doći, ocenjuje advokat Nenad Aleksić što ovako obrazlaže:
– S obzirom da je Predrag Antonijević tužio Lordana Zafranovića za klevetu, da bi se hrvatski reditelj odbranio da ga nije oklevetao, moraće da dokazuje kako je scenario filma „Dara iz Jasenovca“ plagijat. To će dokazivati tako što će morati da pozove nekoga iz filmske industrije da veštači. Logično je da to bude neko ko je kompetentan da sudi o filmskom delu, ponajpre scenaristu – navodi Nenad Aleksić.
Čitavu fertutmu koja se podigla u javnosti nakon premijernog emitovanja „Dare iz Jasenovca“ Nebojša Romčević tumači time da je taj projekat „predviđen da izaziva reakciju javnosti“:
– Šteta je što se ovakve teme uopšte otvaraju. Ali, otvaraće se dok bude državnih projekata, odnosno projekata od nacionalnog interesa. Ništa nije novo da se politika uplela iz sve snage u sve aspekte i filmske i televizijske industrije i da estetski kriterijumi više nisu presudni. Mi smo toliko podeljeno društvo da ćemo se podeliti po političkoj liniji i oko toga da li je bolja posna ili mrsna sarma. Sve je to jadna i žalosna posledica opšte klime u društvu, a u svemu ovome neke žrtve su stradale po drugi put – ocenjuje dramski pisac, a na pitanje da li je gledao Antonijevićev film kaže da jeste, ali do „trenutka kada počinju eksplicitne scene“:
– Moja porodica je imala više nego strašno iskustvo sa Jasenovcem i prikazivanje tako snažnih scena jeste izbor autora, ali je moj izbor da ne učestvujem u tome. Znate, postoje scene koje izazivaju strašan emotivni naboj, ali postoji i tačka kada se pređe granica što izaziva gađenje, mučninu i potpuno vanestetska osećanja. I to je taj trenutak kada više nisam mogao da gledam film. Ta velika tema traži veliki koncept, a ne puku ilustraciju – smatra Nebojša Romčević.
