0
Nova istorijska serija "The New Look" na televiziji "Apple+", prati priče o Koko Šanel i Kristijanu Dioru tokom nemačke okupacije Francuske u Drugom svetskom ratu, prikazujući i drugu stranu – njihovu saradnju sa nacistima i Pokretom otpora.
Mašta Koko Šanel bila je bezgranična. Tokom 1910-ih kreirala je odeću jednostavnih linija od udobnog materijala, oslobađajući žene korseta, da bi kasnije svetu dala malu crnu haljinu i klasični parfem Chanel No 5.
Bila je i majstor izmišljanja kada je reč o njoj samoj. Odbila je da prizna svoje siromašno detinjstvo, u kojem su je odgajale monahinje nakon što joj je majka umrla, a otac napustio porodicu. Kada je postala slavna, čak je i potplatila svoja dva brata kako ne bi otkrili istinu o njoj. Bila je sklona izmišljanju različitih priča o svom životu, ali ova činjenica o njoj je nepobitna: definitivno je sarađivala sa nacistima. Možda je takođe pomagala francuskom Pokretu otpora. Žena tako odlučna da kontroliše svoj imidž i nasleđe ostavila je za sobom neuredan život…
U seriji „The New Look“ punoj dijaloga, nijedna rečenica nije istaknutija od Diorovog (Ben Mendelson) odgovora studentu Sorbone 1955. godine. Upitan kako opravdava zašto je dizajnirao za nacističke žene i devojke tokom nemačke okupacije Pariza dok je Šanel (Žilijet Binoš) zatvorila svoju modnu kuću, kralj mode je rekao: „Postoji istina, ali uvek postoji i druga istina koja živi iza nje“.
Serija, koja se vraća u 1955. ratne godine, sigurno je fikcija, inspirisana istorijom. Ali to tačno ukazuje na istinitost dva veoma različita odgovora na rat.
Diorova istina je jednostavnija. Bio je nepokolebljivo lojalan Francuskoj. Nastavio je da dizajnira za naciste kako bi zaradio za život i preživeo, a novac je koristio da podrži herojske napore otpora svoje sestre Ketrin (Mejsi Vilijams), koja je na kraju bila uhvaćena, mučena i zatvorena u logor. Malo poznata istorija Ketrin Dior može biti veliko otkriće serije i element koji najviše intrigira.
Priča Koko Šanel, s druge strane, veoma je mutna i predmet je veoma različitih tumačenja čak i sada. Poznato je da je imala dugu aferu sa nacističkim agentom, Hansom Ginterom fon Dinklageom, poznatim kao Spatz (Claes Bang). On i drugi nacistički kontakti pomogli su da se njen voljeni nećak, Andre, pripadnik francuske vojske, oslobodi iz nemačkog zarobljeničkog logora. I nema sumnje da je bila uključena u operaciju Modelhut. Tada je nacistički general angažovao Šanel da otputuje u neutralni Madrid u nadi da će dobiti poruku od starog prijatelja Vinstona Čerčila, sugerišući da pregovaraju o okončanju rata, bezočno ignorišući Hitlera.
Njeno kodno ime je bilo Vestminster, znak njene snažne veze sa Britanijom i decenijske afere od 1920-ih, sa vojvodom od Vestminstera. Takođe je bezuspešno pokušala da iskoristi nacističke arijevske zakone koji sprečavaju Jevreje da poseduju biznis kako bi pokušala da preuzme kontrolu nad svojom parfemskom kompanijom od svojih jevrejskih partnera.
Neki biografi i istoričari su je ocrnili zbog svega ovoga, uključujući pokojnog Hala Vaughana u jezivoj knjizi iz 2011. pod nazivom „Spavanje s neprijateljem: Tajni rat Koko Šanel“. Ronda Garelik, jedna od najpažljivijih biografa Šanel, zaključuje u „Mademoiselle: Coco Chanel and the Pulse of History“ (2014), da je verovatno verovala i bila motivisana sopstvenim interesom i antisemitizmom.
– Patriotizam joj je uvek značio manje od moći – tvrdi Garelik.
Međutim, Žastin Pikardi, čija je „Coco Chanel: The Legend and the Life“ objavljena u novom izdanju prošle godine, a koja je takođe napisala biografiju „Catherine Dior called Miss Dior“ (2021), kaže za „BBC Culture“ da je „previše lako reći – Šanel je bila nacista“. Pikardi veruje da je Šanel bila previše anglofil i dosta je verovala u slobodu da bi prihvatila nacizam, čak i ako je ekspeditivno koristila nacističke veze. Operacija Modelhut, kaže Pikardi, „je intrigantna, ali je zapravo ne definiše“.
„The New Look“ ima svoj ugao i sugeriše nevoljnu saradnju Koko Šanel (ona je, na kraju krajeva, glavni lik, a oni su retko čisti negativci). Prvi pogled na nju, 1943. godine, pokazuje kako dramatično stiže tokom noći da izvuče Andrea iz logora, očajno želeći da spase svog nećaka. U ovom izmišljenom svetu, oslonila se na prijatelja koji je sarađivao sa nacistima, barona Luja de Vofrelanda, da organizuje oslobađanje, i nije u potpunosti razmislila o posledicama. Ali, baron ubrzo insistira da ona mora da se sastane sa Spacom, inače će on sam biti u opasnosti. Tako počinje Šanelina afera sa nacističkim agentom. Ona ne samo da je voljna, već je i prilično opsednuta, neobično naivna u pogledu njegovih namera. Ali, Šanel biva sve više saterana u ćošak. Primorana je da se pridruži operaciji Modelhut, kojoj se žestoko opire.
U stvarnom životu, veza Koko Šanel sa Spatzom počela je mnogo ranije, 1941. godine, verovatno kao proračunat, otvoren pokušaj da pomogne da se njen nećak oslobodi. Pikardi kaže:
– Mislim da bi učinila sve da ga spase. I tada počinje afera. Međutim, trebalo je 18 meseci pre nego što su prave nacističke veze uspele da oslobode Andrea. Većina biografa se slaže da je oslobađanje Andrea verovatno bio originalni motiv za njenu saradnju. Ali vremenom, Šanel je prevazišla poziv porodice u svojim saradnjama za nacistima.
Kako Tod Kesler, kreator serije, ističe za „BBC“, cilj je bio da se što preciznije prikaže duh Koko Šanel i da se u isto vreme napravi epizodna drama koja bi mogla da natera gledaoce da menjaju svoje mišljenje o njoj, u zavisnosti od njenih postupaka.
– Nije inspirativno predstavljati samo negativce ili samo heroje. Ono što je inspirativno je istraživati sivilo, jer me to približava razumevanju likova i odluka koje su morali da donesu – objašnjava Kesler.
I on i Pikardi ukazuju na važnost procene tih izbora u mučnom kontekstu turbulentnog vremena. Kesler primećuje da dve godine nakon okupacije niko nije znao da će trajati četiri. Moglo je da traje u nedogled.
– Svi likovi su donosili odluke, ponekad i više odluka dnevno, o tome kako da prežive i kako da dođu do sledećeg dana. Strah, užas sa kojim su se svakodnevno suočavali proširuju saosećanje prema odlukama i izborima koje su ljudi donosili, poput Koko Šanel u tom periodu.
Recenzije o seriji su podeljene. Jedni kritikuju što nema više priča o modi, drugi smatraju da su pisci scenarija previše pokušavali da ne osuđuju, te su prikazali minimalno kada je reč o nacističkim vezama Koko Šanel.
Ako je i ona pomagala Otpor, to je bilo manje lično učešće od njene nacističke saradnje. Pikardi kaže da je Šanel u kući na Rivijeri sakrila bežični predajnik koji je koristio Otpor i da je organizovala utočište za Jevreje koji su pokušavali da pobegnu iz Francuske. Dokumenti koji su nedavno objavljeni iz francuskih arhiva navode Šanel kao člana Pokreta otpora. Najmanje jedan istoričar je bio skeptičan prema ovim tvrdnjama. Ali, trenutna izložba u V&A, „Gabrielle Chanel. Fashion Manifesto“ prikazuje dokumente, koji nikada ranije nisu bili prikazani javnosti, u kojima se ona navodi kao članica Otpora, zajedno sa dokazima o njenoj nacističkoj umešanosti. Oriole Kulen, kustos izložbe, rekla je za Gardijan:
– Novi dokazi je ne oslobađaju krivice. Samo čine sliku komplikovanijom.
Šanelin mogući rad za Otpor nije uključen u „The New Look“ jer je Kesler rekao da želi najmanje dva izvora za svaku činjenicu na kojoj je radio, a dokazi o njenom pomaganju Otporu „nisu se pojavljivali dovoljno“.
U stvarnosti, ubrzo nakon oslobođenja Pariza, francuske vlasti su ispitale Šanel o njenim nacističkim vezama, ali je puštena za nekoliko sati. Istoričari široko pretpostavljaju, iako nema čvrstih dokaza, da je njeno prijateljstvo sa Čerčilom nekako bilo odgovorno za to što je tako lako pobegla, bez obzira da li je on direktno intervenisao ili ne. Ubrzo je otišla u Švajcarsku da izbegne svaku odmazdu, i ostala skoro deceniju. Nastavila je svoju aferu sa Spatzom godinama nakon rata, i nikada se nije suočila sa bilo kakvim zvaničnim posledicama za svoje ratne aktivnosti.
Serija pokriva te godine, ali nema spojlera za epizode koje još nisu izašle, osim što se kaže da je nešto od onoga što prikazuje istinito i da mnogo toga, uključujući Spatzovu ulogu, uveliko odstupa od istorijskog zapisa. Šanelina saradnja sa nacistima je možda narušila njeno nasleđe, ali se ona i dalje slavi kao najuticajnija dizajnerka 20. veka. A mračne istine o kreativnim i slavnim ljudima nikada neće biti stvar prošlosti.
Bonus video: Sofija Vergara u seriji „Grizelda“