0
Moje lično sećanje iz tog vremena jeste da se radilo o pionirskom pokušaju da se snimi ozbiljna, moderna pop ploča za mladu publiku, jedne grupe koja sticajem okolnosti nije dobacila dalje od undergrounda, kaže Dragan Ambrozić, jedan od sagovornika Nova.rs povodom 40 godina od albuma "Perfektan dan za banana ribe" grupe Talas, u kojoj su bili Mira Mijatović i Bojan Pečar.
Puno se u medijima poslednjih godina pominju Mira Mijatović, ćerka Cvijetina Mijatovića, bivšeg predsednika Predsedništva SFRJ, i njena grupa VIA Talas. Na žalost, to se radi uglavnom na pogrešan i tabloidan način. Ljudi očigledno vole da čitaju priče o onima koji su posrnuli i mladi stradali zbog droge, a posebno ako su u pitanju deca poznatih, čitanost je zagarantovana.
Međutim, mi želimo da se prisetimo albuma, koji možda nije na listama najboljih domaćih ploča ikada, ali je definitivno obeležio jedno vreme u Beogradu, i asocira nas na jednu posebnu “gradsku ekipu” iz tog perioda. U pitanju je jedini album grupe Talas “Perfektan dan za banana ribe” (Sarajevo disk), koji su zajedno napravili Mira Mijatović i Bojan Pečar (kasnije čuveni basista EKV), u to vreme jedini članovi benda, koji se prethodno zvao VIA Talas.
Muzičar Miško Plavi objašnjava za Nova.rs razliku između te dve grupe, i napokon razrešava nejasnoće koje postoje u javnosti.
– VIA Talas i Talas su dve različite grupe. VIA Talas su osnovali Dušan Gerzić Gera, slikar, i Mira Mijatović. Pošto nisu znali da sviraju, Gera je pomalo svirao bubnjeve, zvali su mene, kao njihovog dobrog druga. VIA Talas ima objavljene dve obrade na kompilaciji ARA, gde je Gera svirao bubnjeve, Vuk Vujačić saksofon, Mira je pevala, a ja svirao gitare i bas. Za potrebe živih nastupa, zovem u bend Bojana Pečara da svira bas. Uskoro prelazim u D Boys, a VIA Talas se raspada. Mira i Bojan nastavljaju pod imenom Talas i objavljuju ploču “Perfektan dan za banana ribe”. Gera i ja, nemamo nikakve veze sa tom pločom, ni sa grupom Talas, osim sto smo nastavili da se družimo i bili najbolji prijatelji – objašnjava Miško Plavi.
Na albumu “Perfektan dan za banana ribe” bilo je nekoliko takozvanih hitova, među njima se izdvajaju “Sama” i “Brodovi”. “Sama”, inače deo saundtreka čuvenog domaćeg filma “Šećerna vodica”, je pesma koja i danas izaziva euforiju, gde god da se pusti, a pušta se jako često po beogradskim žurkama. Mnogo ljudi koji su učestvovali u snimanju albuma više nije među živima, Mira je preminula još 1991, a Bojan 1998. Saksofonista Vuk Vujačić preminuo je pre nekoliko godina, producent albuma Boban Petrović takođe…
Čovek koji je za album programirao ritam mašinu, Milan Mića Bubalo (bivši član Lakih pingvina, prim.aut), kaže nam da su mu sećanja vrlo bleda posle toliko godina.
– Secam se samo da me je pokojni Bojan zamolio da uradim ritam programing za album koji je radio sa Mirom. Bile su to dosta pitke i slušljive pesme i nije bilo teško da ih odradim. Usnimio sam ih za jedno poslepodne. Kako sa Mirom i Bojanom nisam bio naročito blizak, nisam učestvovao u celokupnom toku snimanja, ali mi se konačni rezultat jako dopao; tako da sam ponosan što sam učestvovao u tom projektu. Jedino mi je žao što album nije imao odjeka kakvog je po mom mišljenju zasluživao.
Na to se nadovezuje i kolumnista Nova.rs i muzički kritičar Dragan Ambrozić, koji se seća da kada se pojavio, niko nije smatrao da je njihov „Perfektan dan za banana ribe“ neki posebno važan album.
– Moje lično sećanje iz tog vremena jeste da se radilo o pionirskom pokušaju da se snimi ozbiljna, moderna pop ploča za mladu publiku, jedne grupe koja sticajem okolnosti nije dobacila dalje od undergrounda, ali je bar unela nešto sasvim novo u inače šlagerašku popularnu muziku koja je vladala u SFRJ. Svi su izgledi da je došla pre vremena. Tek u retrospektivi, jasno je da su Talas prvi došli do formule žensko-muškog pop dua, koju su sredinom osamdesetih Denis & Denis i Videosex upotrebili da bi stvorili neke od najsvetlijih trenutaka jugoslovenske pop muzike.
On dodaje da je posebno rana pojava Mire Mijatović i pesme „Sama“ doprinela afirmaciji drugačijeg, samostalnijeg ženskog pogleda na svet kod nas.
– Već naslov preuzet iz Selindžerove najpoznatije priče, govorio je da je bend imao ozbiljne umetničke namere. Njihove pesme i danas zvuče interesantno, nikako ne na prvu loptu. Uz to, odišu jedinstvenom naivnošću i neposrednošću zbog koje se u ove pesme može verovati. Mali, ali istorijski doprinos VIA Talas bio je u tome što nam je dopustio da naslutimo kako pop muzika u modernim vremenima može izražavati nešto stvarno, i da ne mora biti samo sezonska roba za široku potrošnju – zaključuje Ambrozić.
Novinar i pisac Branko Rosić, je kao i Ambrozić, sjajan poznavalac ovdašnje beogradske rokenrol scene iz perioda 80-ih. On za naš portal kaže da mu je “iskreno drago kada s vremena na vreme na Instagramu i Fejsbuku vidi da ljudi kače pesme ovog benda”.
– Ne zato što sam neki naročiti fan Via Talasa već da se niveliše percepcija i da se makar malo izađe iz te večne priče o tragičnoj sudbini sestara Mijatović. Ćerki Cvijetina Mijatovića prvog predsednika kolektivnog predsedništva Jugoslavije nakon smrti Josipa Broza Tita koje su mlade izgubile život u godinama kada je heroin grizao Beograd. U bendu je pevala starija ćerka- Mira Mijatović i sećam se da joj je činjenica ko joj je otac bila stalno prisutna. I kada su dolazili strani novinari da pišu o zanimljivoj sceni, a i u kuluoarima.
On dodaje da se tada družio sa mlađom sestrom Majom, “bila je divna i sve me je to nerviralo”.
– Uvek je išla neka priča, kao, sirote male bogatašice, razmažena deca funkcionera koje eto hoće da se bave muzikom, a zapravo Maja je išla autobusom u školu kao i mi i vukla se po podzemnim prolazima sa nama pankerima. Toliko o tadašnjoj deci povlašćenih. Da se vratim na početak, zašto mi je drago da klinci kače pesme ovog benda? Jer je to čista muzička percepcija jednog vremena. Kod nas vršnjaka čitavog benda i muzičke scene uvek ostaju asocijacije na labudovu pesmu jednog doba, te slatke pesme iza kojih će doći prerane smrti i kraj mnogih iz te generacije – zaključuje Rosić.
Za kraj, treba spomenuti da je zanimljiv i izbor izdavačke kuće koja je objavila album “Perfektan dan za banana ribe”. U pitanju je Sarajevo Disk, kuća koja je osnovana 1978, i koja se bavila skoro isključivo izdavanjem albuma pevača novokomponovane narodne muzike. Bili su tu Halid Bešlič, Šaban Šaulić, Hanka Paldum, Hasan Dudić… Međutim, grupa Talas je bila izuzetak ili incident, koji se dogodio najverovatnije zbog tadašnjih konekcija Cvijetina Mijatovića, oca Mire Mijatović, koji je u Predsedništvu SFRJ predstavljao Bosnu i Hercegovinu.
