Skandal u SAD: Zabrana kultnog "Mausa" je simptom jezivog vremena

Odluka školskog odbora u Tenesiju u južnom delu SAD da zabrani da se o Holokaustu uči i kroz strip-roman „Maus“, mnoge je šokirala. Na sastanku odbora škola u okrugu Mekmin, obrazloženje za zabranu "Mausa" je bilo da je roman prepun vulgarnosti, golotinje, da ima prikaze samoubistava i da ne odgovara uzrastu učenika u školama.Špigelmanov roman „Maus“, sa ručno nacrtanim ilustracijama Jevreja kao miševa i nacista kao mačaka, osvojio je niz književnih nagrada 1992. godine, a sam autor Art Špigelman je dobio Pulicerovu nagradu. U pitanju je delo koje govori o njegovim roditeljima Jevrejima dok su živeli u Poljskoj 1940-ih i opisuje kako intervjuiše svog oca Vladeka o iskustvima holokausta. Špigelman je rekao je da je „zbunjen" odlukom uprave školskog odbora i nazvao je „orvelovskom“.

Beogradska strip autorka Jana Adamović kaže za Nova.rs da je bi razumela zabranu da je inicijativa bila da se “Maus” pomeri za neki još malo stariji razred.- Do sada su knjigu kao deo tog školskog programa čitala deca uzrasta 13-14 godina (naš sedmi razred) i razumela bih da se neki roditelj brine jer “Maus” veoma snažno prenosi sve strahote logora smrti i generacijsku traumu. Ali s druge strane, upravo u toj upečatljivosti leži snaga ovog dela i mislim da ne treba mnogo čekati da se deci prenese ta lekcija ljudske istorije i patnje. Vidimo vrlo dobro da ima mnogo mladih, dece, koja se priklanjaju ekstremno desnim militantnim (nacističkim i fašističkim) svetonazorima. Zašto? Zato što ih nismo dobro naučili na vreme.Jana Adamović dodaje da je obrazloženje zašto je “Maus” izbačen apsurdno.- Zbog psovki i golotinje?! Imala sam priliku da na internetu pročitam transkript te školske sednice, i da nije žalosno, bilo bi smešno. Neki članovi tog odbora su ili mnogo glupi, ili se mnogo dobro prave glupi. Uhvatili su se za sitnu “zamerku" i obrnuli situaciju naglavačke: delo koje razotkriva nemoral jednog društva optužili da širi nemoral među decom, sve vreme se praveći da ne vide suštinu. Podseća me na neke likove koje svakodnevno viđamo na TV- u, po bilbordima, u frižideru… I zanimljivo da nikome nije palo na pamet da knjigu zamene recimo “Dnevnikom Ane Frank” ili njegovom adaptacijom u stripu, ako je stvarno bila zamerka primerenosti uzrastu. Ovo je prosto simptom jezivog vremena u kom živimo. Zabranjuju knjige o Holokaustu i rasizmu, uskraćuju ljudska prava (pravo na abortus), u porastu su zločini iz mržnje... I ne zaboravite - Tenesi je kolevka Kju Klaks Klana. To vam govori sve što treba da znate o pravim motivima iza ove zabrane.

Jedan od najznačajnijih srpskih strip autora Saša Rakezić Zograf, kaže za „Novu“ da postoji neka vrsta „čistunstva“ i „dušebrižništva“ koja je opasna zato što postaje raširena pojava, i to navodno u ime „zaštite mladih“.- Navešću samo jedan primer, povezan sa strašnim događajem koji se desio upravo u gradu u kojem živim, u Pančevu, 1941. godine. U pitanju su javne egzekucije koje su nemački nacisti izvršili nad lokalnim civilnim stanovništvom, odmah nakon zauzimanja grada. Nacistički snimatelji su načinili čitave serije fotografija, ali i filmske snimke, na kojima se mogu videti šokantni prizori vešanja i streljanja nasumično odabranih talaca. Malo nakon toga, čak i okupatorske vlasti, počele su da shvataju da bi tako detaljni prikazi svirepih ubijanja mogli da se okrenu protiv njih. Pa i ako su ubijanja nastavljena i postajala čak sve masovnija, više nije bilo dozvoljeno da budu dokumentovana od strane neautorizovanih posmatrača. Međutim, snimci pančevačke tragedije su devedesetih godina dospeli pred javnost (najpre u samoj Nemačkoj), i do danas predstavljaju neke od najdirektnijih ilustracija zastrašujuće okrutnosti nacističkog režima.

Rakezić dodaje da su ti snimci tokom poslednjih desetak godina korišćeni u brojnim dokumentarnim emisijama, na nekim od najpoznatijih kablovskih programa.- Međutim, nedavno sam na jednom od tih programa video nešto zapanjujuće – u nameri da „zaštite gledalaštvo od šokantnih scena“, neki od tih programa su emitovali zamućene scene smaknuća, koje bi trebalo da predstave ove zločine u „očišćenom“ ( „ulepšanom“?) obliku. Mislim da je to veoma opasna urednička odluka, zato što prati tendenciju da umiranje bude predstavljeno na način kao što je to uobičajeno u lošim filmovima – kao prevrtanje ili nekakav skoro baletski pad. Time je naizgled gledalaštvo zaštićeno od šoka, ali je zapravo sprečeno da shvati brutalnost, stravičnost, nedopustivost uništenja ljudskog života. U slučaju u Tenesiju, takođe se spominje „zaštita“ mladih i dušebrižnički odnos prema njihovoj izloženosti šokantnim prizorima, kao da bi priča o Holokaustu uopšte može da bude predstavljena na neki „lak“ način… - zaključuje Rakezić.“Maus“ je u Srbiji objavljen u izdanju izdavačke kuće Komiko. Prvobitno je izašao u dva toma, a novije izdanje je integralno u jednoj knjizi, u tvrdom povezu i prevodu Ane Uzelac.Bonus video: Robertu Benjiniju uručena nagrada za životno delo na festivalu u Veneciji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apbenjinivenecijagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2366136"]