„To je veoma opasna urednička odluka. Time je naizgled gledalaštvo zaštićeno od šoka, ali je zapravo sprečeno da shvati brutalnost, stravičnost, nedopustivost uništenja ljudskog života“, kaže za Nova.rs Saša Rakezić Zograf.
Odluka školskog odbora u Tenesiju u južnom delu SAD da zabrani da se o Holokaustu uči i kroz strip-roman „Maus“, mnoge je šokirala. Na sastanku odbora škola u okrugu Mekmin, obrazloženje za zabranu „Mausa“ je bilo da je roman prepun vulgarnosti, golotinje, da ima prikaze samoubistava i da ne odgovara uzrastu učenika u školama.
Špigelmanov roman „Maus“, sa ručno nacrtanim ilustracijama Jevreja kao miševa i nacista kao mačaka, osvojio je niz književnih nagrada 1992. godine, a sam autor Art Špigelman je dobio Pulicerovu nagradu. U pitanju je delo koje govori o njegovim roditeljima Jevrejima dok su živeli u Poljskoj 1940-ih i opisuje kako intervjuiše svog oca Vladeka o iskustvima holokausta. Špigelman je rekao je da je „zbunjen“ odlukom uprave školskog odbora i nazvao je „orvelovskom“.
Beogradska strip autorka Jana Adamović kaže za Nova.rs da je bi razumela zabranu da je inicijativa bila da se “Maus” pomeri za neki još malo stariji razred.
– Do sada su knjigu kao deo tog školskog programa čitala deca uzrasta 13-14 godina (naš sedmi razred) i razumela bih da se neki roditelj brine jer “Maus” veoma snažno prenosi sve strahote logora smrti i generacijsku traumu. Ali s druge strane, upravo u toj upečatljivosti leži snaga ovog dela i mislim da ne treba mnogo čekati da se deci prenese ta lekcija ljudske istorije i patnje. Vidimo vrlo dobro da ima mnogo mladih, dece, koja se priklanjaju ekstremno desnim militantnim (nacističkim i fašističkim) svetonazorima. Zašto? Zato što ih nismo dobro naučili na vreme.
Jana Adamović dodaje da je obrazloženje zašto je “Maus” izbačen apsurdno.
– Zbog psovki i golotinje?! Imala sam priliku da na internetu pročitam transkript te školske sednice, i da nije žalosno, bilo bi smešno. Neki članovi tog odbora su ili mnogo glupi, ili se mnogo dobro prave glupi. Uhvatili su se za sitnu “zamerku“ i obrnuli situaciju naglavačke: delo koje razotkriva nemoral jednog društva optužili da širi nemoral među decom, sve vreme se praveći da ne vide suštinu. Podseća me na neke likove koje svakodnevno viđamo na TV- u, po bilbordima, u frižideru… I zanimljivo da nikome nije palo na pamet da knjigu zamene recimo “Dnevnikom Ane Frank” ili njegovom adaptacijom u stripu, ako je stvarno bila zamerka primerenosti uzrastu. Ovo je prosto simptom jezivog vremena u kom živimo. Zabranjuju knjige o Holokaustu i rasizmu, uskraćuju ljudska prava (pravo na abortus), u porastu su zločini iz mržnje… I ne zaboravite – Tenesi je kolevka Kju Klaks Klana. To vam govori sve što treba da znate o pravim motivima iza ove zabrane.
Jedan od najznačajnijih srpskih strip autora Saša Rakezić Zograf, kaže za „Novu“ da postoji neka vrsta „čistunstva“ i „dušebrižništva“ koja je opasna zato što postaje raširena pojava, i to navodno u ime „zaštite mladih“.
– Navešću samo jedan primer, povezan sa strašnim događajem koji se desio upravo u gradu u kojem živim, u Pančevu, 1941. godine. U pitanju su javne egzekucije koje su nemački nacisti izvršili nad lokalnim civilnim stanovništvom, odmah nakon zauzimanja grada. Nacistički snimatelji su načinili čitave serije fotografija, ali i filmske snimke, na kojima se mogu videti šokantni prizori vešanja i streljanja nasumično odabranih talaca. Malo nakon toga, čak i okupatorske vlasti, počele su da shvataju da bi tako detaljni prikazi svirepih ubijanja mogli da se okrenu protiv njih. Pa i ako su ubijanja nastavljena i postajala čak sve masovnija, više nije bilo dozvoljeno da budu dokumentovana od strane neautorizovanih posmatrača. Međutim, snimci pančevačke tragedije su devedesetih godina dospeli pred javnost (najpre u samoj Nemačkoj), i do danas predstavljaju neke od najdirektnijih ilustracija zastrašujuće okrutnosti nacističkog režima.
Rakezić dodaje da su ti snimci tokom poslednjih desetak godina korišćeni u brojnim dokumentarnim emisijama, na nekim od najpoznatijih kablovskih programa.
– Međutim, nedavno sam na jednom od tih programa video nešto zapanjujuće – u nameri da „zaštite gledalaštvo od šokantnih scena“, neki od tih programa su emitovali zamućene scene smaknuća, koje bi trebalo da predstave ove zločine u „očišćenom“ ( „ulepšanom“?) obliku. Mislim da je to veoma opasna urednička odluka, zato što prati tendenciju da umiranje bude predstavljeno na način kao što je to uobičajeno u lošim filmovima – kao prevrtanje ili nekakav skoro baletski pad. Time je naizgled gledalaštvo zaštićeno od šoka, ali je zapravo sprečeno da shvati brutalnost, stravičnost, nedopustivost uništenja ljudskog života. U slučaju u Tenesiju, takođe se spominje „zaštita“ mladih i dušebrižnički odnos prema njihovoj izloženosti šokantnim prizorima, kao da bi priča o Holokaustu uopšte može da bude predstavljena na neki „lak“ način… – zaključuje Rakezić.
“Maus“ je u Srbiji objavljen u izdanju izdavačke kuće Komiko. Prvobitno je izašao u dva toma, a novije izdanje je integralno u jednoj knjizi, u tvrdom povezu i prevodu Ane Uzelac.
Bonus video: Robertu Benjiniju uručena nagrada za životno delo na festivalu u Veneciji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar