0
Jasno je da okoliš utiče na kvalitet života, rad, proizvodnju, i da, uticaće i na putovanja i na to šta ćemo na njima da doživimo, kaže za Nova.rs kustos Siniša Ilić.
Piše: Nikola Marković
“Evropski paviljon 2024: Liquid Becomings” naziv je neobične manifestacije koja će se odigrati tokom jeseni u Srbiji i više evropskih zemalja. Ovo je putujući paviljon u obliku četiri broda koji plove po četiri evropske reke – Dunavom, Rajnom, Vislom i Težom, pre konačnog susreta u Lisabonu u okviru završnog umetničkog programa u novembru 2024. Plovidbe će trajati tokom septembra i oktobra ove godine, a kustosi će biti deo umetničkih posada brodova.
Kako organizatori navode, “ovaj putujući paviljon će pratiti geografske konture Evrope sa fokusom na alternativne centre i kretanja, teritorije i zajednice, kao i na perspektive i geografije periferija”. Uvodni događaj odigraće se u subotu 29. juna u 13 časova, u formatu plovidbe brodom “Kej 2” po ušću Save u Dunav u Beogradu kada će biti objavljena lista umetnika i umetnica koji će učestvovati na plovećim rezidencijama, ali i prezentovana četiri „Jedra“ – otiska na tekstilu za svaku plovidbenu rutu, uz premijeru pesme „Motility“ Marije Balubdžić.
Kustosi manifestacije su Bojan Đorđev, Laura Kalauz, Maria Magdalena Kozłowska, Alfredo Martins, Annette Mees, Naomi Russell, Olga Uzikaeva, Agnieszka Brzezanska i Ewa Ciepielewska i Siniša Ilić, s kojim razgovaramo o predstojećoj manifestaciji.
Lansiranje manifestacije Liquid Becomings desiće se 29. juna u Beogradu, na Ušću Save u Dunav. Da li upravo odabir ove lokacije za početak projekta ima i simbolički značaj?
– Dunav je jedna od reka kojom će se ploviti, i niz programa će se dešavati i na drugim rekama. Reke kojima će se ploviti nemaju simbolička značenja, svaka od njih ima svoje priče i istorije, kao i druge reke sa kojima se sreću i povezju. Dunav je tu možda specifičan po svojoj dužini, međunarodnom toku i istorijsko graničnoj poziciji.
„Liquid Becomings nije tradicionalni Paviljon. Nije izložba. NIje jedna predstava. Nije na jedinstvenoj lokaciji. Liquid Becomings je putovanje, avantura, eksperiment“, navodi se u opisu ove manifestacije. Sa jedne strane ona je ovde određena negacijom, a sa druge terminima mimo istorije/teorije umetnosti. Zbog čega vam je ovo bilo važno?
– Plovidbe u okviru Liquid Becomings govore o umetnosti kao procesu koji nije nužno i instant usmeren na umetnički proizvod, zaključak, tezu ili je definisan kroz monolitnu umetničku disciplinu. Mi svi dolazimo na brod sa različitim iskustvima rada u polju umetnosti, od produkcije do same umetničke prakse, i bili bismo srećni ukoliko plovidbe omoguće da ih stavimo u perspektivu, čujemo ih i vidimo uz tuđe, izvan institucionalnih ili tržišnih umetničkih parametara. Iz uže, naše perspektive, ovo je eksperiment jer smo se i sami, uglavnom prvi put okupili na ovom projektu kao grupa kustosa.
Sa druge strane, ovaj projekat inicira i „inovativnu perspektivu debate o Evropi“. Pre svega, koji je to diskurzivni okvir u kome govorimo o Evropi, odnosno o njoj debatujemo kroz projekat? Govorimo li o ljudskim pravima/migrantima, nacijama/fluidnosti nacija, EU, geografskoj teritoriji…ili o svemu tome zajedno? Koji aspekt evropskog identiteta je vama lično kao kustosu umetnički najpotentniji?
– Mi svi živimo i radimo u realnosti čvora svega što ste nabrojali. Ljudi imaju različite odnose prema identitetima, ali ono što mislim da je potentno mesto, jeste njihovo razumevanje kao nečega što je bazirano na idejama javnog dobra, ravnopravne raspodele dobara i kvaliteta života jednakog za sve, dakle pozicijama koje zaobilaze ideje profita, kolonizacije, ekstrakcije resursa – od ljudskih do onih koje isključuju čoveka.
Svaki od brodova svojom jednostavnom konstrukcijom nudi održiv i spor način putovanja. Progovara li ova manifestacija, u tom smislu, i o ekološkim pitanjima, i gde stoje ta pitanja u odnosu na promišljanje Evrope i njenih identiteta?
– Jasno je da okoliš utiče na kvalitet života, rad, proizvodnju, i da, uticaće i na putovanja i na to šta ćemo na njima da doživimo. MS Fusion su iskusni u rečnoj plovidbi i okolnosti u kojima smo mimo standardnog komfora života na kopnu sigurno će pružiti neke drugačije prizore. Ritam puta biće delom i uslovljen klimom, a neke od stanica će biti i mesta značajna za oblikovanje okoliša, korišćenja prirodnih resursa, poput đerdapske hidroelektrane, ali i nepredvidivih i manje vidljivih intervencija i promena u pejsažu.
Putovanja će započeti u septembru i oktobru, a završiće se u novembru u Lisabonu. To u praksi znači da se na brodovima boravi nekoliko nedelja. Navedeno je da će putovanja „biti posvećena zamišljanjima i isprobavanjima načina bivanja zajedno“, i da će „umetničke posade istraživati nove imaginarijume, načine života i spekulativne budućnosti“. U tom smislu, i nešto konkretnije rečeno, da li će ova putovanja biti poput svojevrsnih umetničkih rezidencija sa rezultatom u „gotovim“ umetničkim delima, ili i sam boravak ima „fluidan“ karakter spram uobičajenih očekivanja od ovakvih umetničkih okupljanja?
– Putovanja rekama ukupno traju oko dva meseca, i da, to jesu umetničke rezidencije koje nemaju za cilj gotovo umetničko delo. Učesnice i učesnici ovog projekta će imati prilike da razviju svoja istraživanja, koja su na razne načine inspirisana ovim specifičnim umetničkim okvirom. Beleške, ideje, misli, radove, skice sa putovanja, ako žele, će moći da podele sa saputnicima i saputnicama sa drugih reka u okviru lisabonskog događaja.
Bonus video: Pistoleto