5
Novi Netfliksov dokumentarac "Slaj" priča priču o životu slavnog Stalonea, na filmu, ali i u privatnom životu.
Prošlo je više od 40 godina od kada je Silvester Stalone snimio svoju poslednju scenu smrti, a ta scena čak nije ni ušla u film. Od filma „Prva krv“ iz 1982. godine, ovaj glumac akcionih filmova je sebi postavio za cilj da bude „poslednji preživeli“, osiguravajući da njegovi prepoznatljivi likovi poput Rokija Balboe, Džona Ramboa i Mariona „Kobre“ Kobretija žive u sećanjima gledalaca. Stalone se suprotstavljao smrti sve do najnovijeg filma „Expendables 4“, gde se činilo da je lik njegovog alter ega, Barni Ros, ubijen, da bi se u poslednjim scenama otkrilo da je i dalje aktivan i da nastavlja da puca.
Očigledno je da je reditelj filma „Staying Alive“ iz 1983. godine shvatio doslovno značenje naslova. Sada, Stalone odgovara na to pitanje u razotkrivajućem dokumentarnom filmu „Slaj“ (Sly), koji se trenutno prikazuje na Netflixu nakon premijere na Filmskom festivalu u Torontu u septembru. Tokom završnih trenutaka filma, reditelj Tom Zimni uspeva da dobije izjavu ovog često zatvorenog glumca o njegovoj želji da njegov lik ostane živ. Ta njegova objašnjenja se mogu sažeti u jednu reč: Nada.
„Taj trenutak se dogodio spontano“, kaže Zimni za “Yahoo Entertainment”. „Bazirao se na mom istraživanju ideje nade u našem razgovoru, a onda je on objasnio šta nada znači njemu kao osobi i umetniku. Govorio je o tome kako je koristio temu nade kroz prikaz ovih svojih likova. I smatrao je da je odgovornost filmskog stvaraoca da ostavi publiku sa tom željom za promenom i iskustvom nade. Ubiti lik bi okončalo taj razgovor.“
„Kada je rekao to, odjednom sam shvatio zašto Roki i Rambo nisu umrli“, nastavlja Zimni, dodajući da je Stalone namerno prilagodio originalni kraj filma „Rambo: Poslednja krv“ iz 2019. godine kako bi naznačio da je njegov veteran iz Vijetnama možda preživeo ono što se činilo kao njegova poslednja, fatalna bitka. Shvatio je da je moćnije prepustiti to mašti gledaoca. Od prvog Rokija, on vodi razgovor s publikom gde se likovi menjaju i pronalaze osećaj nade i ljubavi. Sve te teme su deo njegovog pisanja i, kako sam otkrio, sve su to teme koje su nedostajale u njegovom detinjstvu. U okviru toga, on je stvorio ovaj filmski put koji inspiriše ljude i inspiriše ga kao umetnika“, kaže reditelj.
Tokom trajanja dokumentarca, Zimni — koji je takođe režirao biografske filmove o Džoniju Kešu, Brusu Springstinu i Viliju Nelsonu, takođe je uspeo, više nego bilo ko drugi, da Stalone progovori o gubitk sina, Sejdža Stalonea, 2012. godine. Mlađi Stalone je glumio uz oca u filmu „Roki V“ iz 1990. godine kao Roki Junior i nastavio je da glumi u drugim filmovima tokom godina. Preminuo je od srčanog udara u 36. godini.
U protekloj deceniji, Stalone je retko javno govorio o smrti svog sina i namerno nikada ne pominje Sejdža po imenu u filmu. Ali prikazujući arhivske snimke oca i sina uz Staloneove emotivne reči, Zimni jasno ističe na koga se njegov junak osvrće dok razmišlja o tome šta ga je njegovo preterano bavljenje karijerom možda koštala.
„Prilazio sam svim detaljima Staloneovog života – bilo da je reč o gubitku njegovog sina ili uspesima koje je imao – u smislu kako su ti detalji uticali na njegovu umetničku putanju, a ne na senzacionalnu stranu tih detalja“, objašnjava Zimni, napominjući da su on i Stalone tokom njihovih obimnih intervjua imali pravilo „bez granica“.
Staloneovi akcioni junaci možda nisu uvek vešti s rečima, ali kao što se vidi u filmu „Slaj“, kao i u rijaliti seriji „Porodica Stalone“, sam glumac može biti prilično raskošan kada mu se pruži prilika. I Zimni potvrđuje da je njegova opšta strategija kao intervjuera bila da pusti Stalonea da odredi tempo dok se on trudio da održi korak.
„Koristim reč ‘džez’ da bih opisao naše razgovore“, kaže reditelj uz smeh. „Prvi put kad sam se sastao sa Silvesterom bio je u njegovoj kancelariji, i nismo sedeli, kretali smo se po sobi. Nikada nismo imali tradicionalni intervju sa statičnom kamerom: ulazio bih u sobu s njim i kamermanom i samo ga pustio da priča. Najvažnija stvar kada razgovarate s Silvesterom je samo slušanje. Razgovori bi trajali pet ili šest sati, i on nije pravio pauze.“
U filmu govore Kventin Tarantino i Arnold Švarceneger, između ostalih, a zanimljivo je da je dokumentarac sniman dok se Stalone selio iz kuće koju je upravo prodao pevačici Adel.
Sada sa 77 godina, Stalone razmišlja o želji da stavi porodicu ispred karijere. Ali Zimni kaže da ne može da zamisli svet u kojem bi Stalone trajno otišao u penziju od svojih mnogobrojnih kreativnih poduhvata. „On neprestano radi, razmišlja i razvija projekte, bilo da je reč o slikanju, filmskom scenariju ili TV seriji. Uđete u njegovu kancelariju i on će reći: ‘Upravo sam radio na scenariju do kasno u noć.’ Uvek radi na nečemu, osećate ga kako se bori da reši svoj sledeći rad. On je umetnik koji se aktivno posvećuje svojoj umetnosti.“
Bonus video: Domaći slikari rade na animiranom filmu „Seljaci“
