0
Deset pesama napravljenih za deset dana u izolaciji – to je koncept novog albuma Milana Stankovića Sevdahbejbija, puštenog u internet prostore pod simboličnim naslovom “Dekameron”. Naravno, to nije jedina veza s legendarnom knjigom Đovanija Bokača.
Ako ima onih koji su preskakali lektiru, “Dekameron” prati grupu 10 mladih ljudi koji beže iz kugom zahvaćene Firence u napuštenu vilu, a da bi im brže prošlo vreme, pričaju priče… U deset dana svako od njih desetoro ispričao je po deset priča.
„Prošlog leta sam bio u Firenci i imali smo ideju da odemo da vidimo tu vilu u kojoj su oni po legendi boravili, ali ne verujem da bih se u ovoj situaciji setio toga da nisam u kontaktu s prijateljem iz Firence. Kad sam postavio ovaj izazov pred sebe, to se ispostavilo kao fina konekcija, fora. Ali, ne želim da kažem da je i nama sad tako strašno. Sve vreme imam utisak da ljudi malo previše drame oko izolacije. Izgleda da smo naviknuti na prilično lagodan život čak i u Srbiji, daleko smo mi od vremena kuge i atmosfere o kojoj piše Bokačo“, objašnjava Stanković u razgovoru za Nova.rs.
Njegov „Dekameron“ čini deset plesnih hitova za deset dana, a možda najjača veza s Bokačom je upravo potreba za bekstvom, eskapizam i iluzija neke drugačije realnosti. U slučaju Sevdahbejbija, ta kreirana realnost je uzbudljiva žurka na kojoj se razmenjuju „Dodiri“, gde se „Stranci“ prepoznaju i sve deluje kao kolektivna „Anestezija“ u mraku noćnog kluba…
Zvuk je malo siroviji, jer, kako kaže, „Ljubi me brzo“ bi bila „previše mekana za nove klince, treba to malo prljavije, bahatije, izgasiranije“.
Najavljuje se „Sačuvaj leto za mene“, a „Policijski čas“ zvuči kao seksi poziv uz sirene, dok glas Ivane Vladović mazno šapuće: „Hajde, zavedi me, zatvori me, uvedi mi policijski čas“…
„Da, i ja sam na trenutak pomišljao: ‘Čoveče, praviš s tom pesmom novi ‘Seks – partijski neprijatelj br. 1’. Jednu vanrednu i svakako opasnu situaciju prevodiš u kinki temu'“, priznaje Sevdahbejbi.
„Ali to je jedina u tom smislu provokativna stvar, ostale su klasično muvačke pesme za klub“.
Ideja je bila da „svoj privatni trip tokom prvih deset dana boravka u kući pretoči u plesne numere, koje svojim zvukom prizivaju vremena ranih haus žurki Čikaga osamdesetih, pa sve do zlatnog doba hausa i dens muzike devedesetih“. Ali…
„…Mislim da, i da sam se trudio, ne bih uspeo da izbegnem tu atmosferu izolacije. Nisam hteo da patetišem i banalizujem situaciju, već da prebacim priču na univerzalne teme. Možda i sebe da prebacim u neko drugo vreme i prostor.
To su pesme za densflor, kratki haiku tekstovi, refren koji se vrti… Ne znam kako će izgledati žurke u budućnosti, čak i ako ih dozvole na leto… Šta će biti – za 50 ljudi s maskama na distanci od dva metra? Hteo sam makar u pesmama da živi ta atmosfera starih žurki, mislim da ćemo mi živeti u virtuelnom još neko vreme“, objašnjava Stanković.
Kako je izgledao rad na jednom ovakvom albumu u jednom ovakvom vremenu?
Pročitajte još:
„Prvih dana bilo je jako zabavno i poletno. Pre izolacije sam doneo kući jednu zanimljivu spravu, koja je pomogla da sve bude brže, realno, 21. vek je, sve alatke imaš, samo ti treba dobra ideja. Negde na sredini procesa bilo je malo teže, ne s muzičkim temama, tekstovi su bili veći izazov. Ali, osamljenost na gajbi svakako je pomogla. Živim sam i mislim da bih poludeo da nisam radio ovaj album. Poslednji dani su prilično u magnovenju, znaš ono kad te inspiracija pukne oko ponoći i onda celu noć radiš… Bukvalno sam izlazio jednom nedeljno do radnje u tom periodu.“
A sad? Šta mu najviše nedostaje?
„Nedostaju mi kontakti s ljudima. Što je super, znači da imam vodu i hranu.“
Album „Dekameron“ je osim na Youtubeu, dostupan i na bandcampu, a uskoro i na drugim striming servisima.
