0
Obnovljen Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, koji je gotovo 40 godina bio zatvoren za posetioce, konačno je otvoren danas.
Nakon sanacije i adaptacije Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića, koja je započeta novembra 2023, ministar kulture Nikola Selaković otvorio je danas ovo, potpuno obnovljeno, zdanje.
Spomen-muzej otvoren je na simboličan datum. Tačnije, na dan rođenja Rastka Petrovića, istakao je Selaković, dodajući da se to ostvarilo zahvaljujući inicijativi Ministarstva kulture i uz podršku Narodnog muzeja i brojnih stručnjaka. Podsetio je ministar kulture da je na adresi Ljubomira Stojanovića 25, u Profesorskoj koloniji, živela Ljubica Luković, sestra i čuvar porodičnog nasleđa porodice Petrović, koja je kuću zaveštala Narodnom muzeju s željom da postane dom sećanja na Nadeždu i Rastka. Muzej je otvoren 1977. godine, ali uslovi nisu dozvoljavali dugotrajno očuvanje zbirke, te je kuća od 1986. do danas bila zatvorena, pa tako nijedna generacija mladih Beograđana, građana Srbije i Srba iz svih krajeva nije bila u prilici da poseti Spomen-muzej posvećen dvema ličnostima koje su obeležile jednu epohu.
– Stajati danas u obnovljenom prostoru doma Petrovićevih ne znači samo prisustvovati svečanosti otvaranja jedne spomen-kuće već se i suočiti sa dubinom jednih od najsloženijih i najhrabrijih umetničkih ličnosti i opusa u srpskoj kulturi: Nadežde i Rastka Petrovića. Njihovo stvaralaštvo, svako na svoj način, označilo je prekretnice u srpskoj modernoj umetnosti i književnosti, postavljajući temelje koji su i danas temelj našeg identiteta i naše kulturne svesti – naglasio je Selaković.
Otvaranjem Spomen-muzeja čuva se, po sudu ministra, sećanje na porodicu koja je bila simbol intelektualne i umetničke aristokratije svog vremena, ali i na dva monumentalna umetnička opusa i epohu patriotizma, obrazovanja i hrabrosti.
– Nadežda i Rastko predstavljaju dvostruki temelj moderne srpske umetnosti – ona u slici, a on u reči, i njihovo stvaralaštvo dokazuje da umetnost nije samo oblik estetskog izraza, već i vid borbe i način mišljenja – kazao je Selaković, dodavši da se dan rođenja Rastka Petrovića prvi put zvanično obeležava u skladu s važećim računanjem vremena jer istorijski podaci svedoče da je rođen 3. maja 1898. godine po julijanskom kalendaru, koji je tada bio u zvaničnoj upotrebi u Kraljevini Srbiji.
– Obeležavanjem dana Rastkovog rođenja 15. maja, Narodni muzej Srbije i Ministarstvo kulture pridružuju se praksi istorijske tačnosti i doslednosti u predstavljanju ličnosti od nacionalnog značaja, uz poštovanje savremenog, zvaničnog kalendara u Republici Srbiji. Neka ovaj muzej bude mesto susreta ne samo sa prošlošću, već i sa sobom, sa onim najboljim u nama, neka nas podseća da su kultura i umetnost temelj društva, a ne njegov ukras – zaključio je Selaković.
Podsetimo, ovo zdanje se godinama raspadalo. Spoljašnji zidovi muzeja su otpadali, krovna konstrukcija i oluci bili su zarđali, a unutrašnjost objekta ruinirana i zapuštena. Unutar objekta bile su rupe na plafonu, zidovi puni vlaga, te je zbirka Petrovićevih, koju čine slike, biblioteka, ploče, razglednice i predmeti primenjene umetnosti, ali i nameštaj, bila sklonjena u Narodni muzej i depo…
Bonus video: Selaković
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare