0
Nikada do sada objavljivana pesma Rejmonda Čendlera konačno je ugledala svetlost dana.
U jubilarnom izdanju magazina „The Strand“ objavljena je pesma „Rekvijem“ Rejmonda Čendlera iz 1955. godine, nakon što ju je Endrju Gali, glavni urednik ovog lista, pronašao u Bodleanskoj biblioteci na Univerzitetu Oksford.
Ovo nenadano otkriće, kako piše „Gardian“ baca novo svetlo jedini pokušaj, kako se veruje, ovog čuvenog britansko-američkog pisca krimi romana, da piše poeziju u zrelim godinama.
– Pročitao sam pre nekoliko godina da postoji riznica dela Rejmonda Čendlera u Bodlean biblioteci. Izgleda kao da je upravo dostavljena u „kutiji za cipele“ da se doda kolekciji – izjavio je Gali.
Veruje se da je pesma napisana četiri godine pre nego što je Čendler preminuo, a datira neposredno nakon smrti njegove supruge Sisi. Bio je tad u stanju teške depresije. Tokom te godine, i sam je pokušao da izvrši samoubistvo.
Boreći se sa gubitkom, tugom i onim što opisuje kao „dugu nevinost ljubavi“, “Rekvijem” počinje rečima:
“Postoji trenutak posle smrti kada je lice lepo; Kada se meke, umorne oči zatvore i bol prestane.
U dve strofe opisuje sekunde posle smrti kada „duga nevinost ljubavi blago ulazi/Još trenutak, u tišini da lebdi”, kao i bledenje „svetle odeće” i „izgubljenog sna”. Dodaje da su „srebrne boce“, „tri duge dlake u četki“ i „sveže napunjeni jastuci/Na kojima nijedna glava neće ležati/Jesu li sve što je ostalo od dugog, divljeg sna“.
Preplićući naraciju u prvom i trećem licu, pesma dalje opisuje nežni čin čitanja.
– Postoji veoma mutan pogled na to ko je glavni lik, iz koje perspektive pesma dolazi, a u poslednjoj rečenici se nekako oseća kao da je Rejmond Čendler taj lik, koji govori o svojoj ženi – rekao je Guli i dodao:
– “Rekvijem” je možda bio neka vrsta čitulje svojoj ženi. Ono što znamo jeste da je bio toliko uznemiren, da nikada nije imao priliku da sahrani svoju ženu. Njen pepeo je ostao sa njim do kraja života. Možda joj je pisao poruku kroz ovu pesmu.
Gali je ukazao na očigledan kontrast između “Rekvijema” i drugih Čendlerovih dela, koja često predstavljaju njegov najznačajniji lik – Filipa Marloua, moralno ispravnog detektiva ogrezlog u cinizmu i umoru kao rezultatu rada.
– Za mene to samo pokazuje tip mističnog kvaliteta Rejmonda Čendlera. Ovo je pesma koja je veoma idealistička i govori o velikom gubitku koji svi doživljavamo u životu… Kao da ljudi koji umiru postaju, od čina smrti, pročišćeni… Ono što sam voleo u ovoj poruci jeste to što ona, na neki način, pokazuje da ljudi koji umru, njihove duše žive kroz sećanja onih koji su ih voleli.
Poslednjih godina otkrivena su brojna Čendlerova dela. Godine 2020. u istoj biblioteci na Univerzitetu Oksford pronađen je njegov rukopis o podvalama korporativne kulture, a tri godine ranije nikad viđena priča koja je bila žestoka kritika američkog zdravstvenog sistema U Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu otkrivena je 2015. i neobjavljena komična opera na 48 stranica, skoro 100 godina nakon što je prvi put registrovanau Nacionalnoj biblioteci.
Bonus video: Stazama naših čuvenih pesnika i pisaca
