Šćepanović radi sliku po narudžbini Džulijana Asanža

Kako je na svom Instagram profilu Vladislav Šćepanović obavestio svoje pratioce, gospođa Avila, advokatica Džulijana Asanža, zamolila ga je da uradi jednu sliku o njegovoj borbi. "Biće mi drago ako kroz slikarstvo dam doprinos promociji prava na slobodu misli, dela i informacija. Ovo je tek početak nove slike na tu temu", napisao je umetnik.

U razgovoru za Nova.rs Šćepanović ističe da je slika u procesu nastanka, kao i da su pregovori sa Asanžovim timom još uvek u toku, te da će više informacija imati krajem ove ili početkom sledeće nedelje.Reč je o saradnji koja bi trebalo da se realizuje na planiranim izložbama vezanim za život i borbu Džulijana Asanža, australijskog novinara i internet aktiviste koji je, preko sajta Vikiliks (Wikileaks), objavljivao brojna poverljiva dokumenta o kršenjima ljudskih prava i drugim nezakonitim akcijama raznih vlada.Zbog svega toga za njim je 2010. raspisana Interpolova poternica. Vlasti Ekvadora su mu odobrile politički azil pa je Asanž od 2012. boravio u ambasadi ove zemlje u Velikoj Britaniji. No, azil mu je ukinut i Australijanac je uhapšen aprila 2019. Trenutno je u zatvoru u Londonu gde čeka suđenje.Šćepanović je sliku zamislio kao kolaž od nekoliko scena, od ratnih do protestnih. Prvi put je stupio u kontakt sa Asanžovim predstavnicima još 2017, kada je izlagao na 57. Venecijanskom bijenalu kao predstavnik Srbije sa radom "Enklava" (u timu su još bili Milena Dragićević i Dragan Zdravković).- Pošto se ja bavim baš političkim slikarstvom, što je retko, i sve ono što se dešava u svetu materijalizujem u medij koji nije prolazan, njima je to bilo interesantno da se i priča o Vikiliksu - borbi tih ljudi koji su bili uključeni u projekat a sada su u zatvoru, neki su izvršili samoubistvo, oko 400 ih je nestalo – promoviše kroz ovaj medij, te da se i na taj način skrene pažnja na problem - objašnjava Šćepanović.On smatra da i trenutna situacija u svetu, potpuno paralisanom pandemijom, praktično ide na ruku svemu gore pomenutom.- Vrlo je slično onome što je Naomi Klajn pisala u „Doktrini šoka”, tako da, u stvari, sve ove šokantne situacije idu naruku tom korporativnom kapitalizmu i priči o centrima moći koji uvek mogu da iskoriste situaciju da ojačaju svoje pozicije. To se dešava i kod nas i u svetu – ističe naš sagovornik.

O tome da li je realno stanje sa virusom preuveličano kako bi neki zloupotrebili svoje položaje moći, on kaže da je teško oceniti, jer neke informacije to demantuju, a neke ne.- Demantuje broj zaraženih u Australiji, ali, sa druge strane, Italija, Španija i SAD imaju ozbiljan problem. Čovek ne može da se odredi i da kaže sa sigurnošću da li su mere preoštre ili ne. Ja razumem mere koje su jake kod nas i razumem da naše zdravstvo ne može da izdrži, ako krene kako ne treba. Pošto imam psa i šetam, vidim i da se ljudi na 25. maju grle i ljube kada se sretnu, piju iz istih flaša, ne nose maske, tako da, ne znam kako bih postupio da sam na mestu vlasti - navodi umetnik.Nekadašnji v.d. direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, od 1998. radi na Fakultetu primenjenih umetnosti, gde je od 2018. redovni profesor. Kao pedagogu i nekome ko je često u javnosti, kaže, teško mu je palo ovo društveno distanciranje, ali mu je kao umetniku, sa druge strane, dobrodošlo.- Nažalost, ovakve situacije su dobre za moje stvaralaštvo, zato što dobijam mnogo materijala za rad. Obično se bavim teškim temama, socijalnim problemima, ratovima, a evo i epidemiju sam doživeo. Pošto sam se bavio i destrukcijom u medijima, inspiracije ima u izobilju - napominje.

On lično ne smatra da će nas sve ovo, kada se svet vrati normalnom funckionisanju, mnogo promeniti na globalnom nivou.- Mislim da promena neće biti tako drastična kao što se priča. Svet će funkcionisati kao i pre korone, samo će morati da prođe neko vreme dok se sve ovo ne zaboravi. Ako napravimo vakcinu i prođe godina-dve da se epidemija ne ponovi, mislim da će sve ići svojim putem. Sad, ja ne znam kako će to da izgleda u Italiji. Nezahvalno je govoriti iz moje pozicije, jer ja poznajem troje koji imaju koronu, u odnosu na nekoga ko poznaje 50 ljudi koji su preminuli od korone. Drugi je osećaj - ističe on.Do ozbijljnih sukoba eventualno može doći kod preraspodele kapitala, ocenjuje.- Jedina opasna stvar može da bude u tome kako će reagovati SAD, Kina i još neke zapadne zemlje u tom globalnom smislu, da li će se ići na nadoknadu štete, što može da dovede do ekonomskih problema, ratova i slično. Naravno, oni najmoćniji i najbogatiji trudiće se da čitavu ekonomsku krizu iskoriste da budu još moćniji i bogatiji - poručuje Šćepanović.