43
Koncert sa maestrom Domingom je događaj za pamćenje. On je divan i skroman čovek pre svega, sa kojim sam provela divno vreme na probama i na sceni. Srećna sam što je publika u Beogradu imala priliku da vidi jednog od najznačajnih operskih umetnika 20. i 21. veka i što sam ja sa njim podelila scenu, kaže za Nova.rs Marija Jelić jedna od najistaknutijih srpskih operskih zvezda, koja je u prethodnoj godini nastupala sa Plasidom Domingom, Elinom Garančom, Hozeom Кurom, a održala je i solistički koncert u Кarnegi holu.
Jelićeva je pre nekoliko dana nastupala sa Orkestrom Srpskog narodnog pozorišta na Ohridskom letu, a o tom iskustvu, kao i svom životu između ljubavi prema operi i profesiji elektrotehničara, te na koji način se te dve pasije prožimaju, govorila je za Nova.rs.
– Ohridsko leto je jedan od najprestižnijih festivala u ovom delu Evrope i jako sam srećna što sam imala priliku da opet nastupim. Pre mnogo godina gledala sam koncert „2 Cellos“ u amfiteatru u Ohridu na otvaranju Ohridskog leta i pomislila sam kako je divno biti na toj sceni i nastupati. Taj san mi se obistinio 2020.godine kada sam pevala na otvaranju Ohridskog leta, a onda sam opet dobila poziv za ovogodišnji nastup – priča Jelićeva i dodaje:
– U okviru ovogodišnjeg Ohridskog leta bio je koncert gudačkog kamernog orkestra opere Srpskog narodnog pozorišta kojim je dirigovao maestro Luis Gorelik, a na kom sam i ja nastupila sa Britnovim ciklusom pesama „Les illuminations“ i publika je bila zaista oduševljena, a mi srećni jer su svi zadovoljni. Koncert je jako dobro prihvaćen imajući u vidu i da ovaj Britnov ciklus pesama nikad nije izvođen na festivalu koji ima tradiciju 62 godine.
Na pitanje na koji način uspeva da spoji i uklopi operu i profesiju elektrotehničara, ističe da je opera njen životni poziv koji je svakodnevno ispunjava, a elektrotehnika profesija kojom se aktivno bavi i u poslovnom, ali i akademskom smislu, imajući u vidu da je nakon završenih osnovnih i master studija, trenutno student doktorskih studija na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
– Uvek napominjem da su matematika i muzika od Antičke Grčke, preko renesanse pokazali da su kompatibilni i da nije tako neuobičajena praksa da se ljudi bave sa obe profesije i da ih uspesno kombinuju. Smatram da je dobra organizacija ključ svakog uspeha, ali pre svega kontinuirani rad koji dugoročno daje najveći rezultat. Kada volite ono što radite, onda nemate nikakvo opterećenje. Svako od nas ima svoje ciljeve i sliku kako želi da vidi sebe. Meni je najvažnije da u svemu što radim mogu da izrazim svoju kreativnost i budem srećna – objašnjava Marija.
Cilj joj je, kako ističe, da joj svaki dan bude ispunjen stvarima koje voli, a to su svakako muzika i elektrotehnika.
– Mislim da je jako važno da se kontinuirano uči i radi na sebi da bismo iznova i iznova bolje razumeli sebe i mogli da donesemo neku novinu u stvarima kojima se bavimo. Za mene je u mom radu jako važna efikasnost i trudim se da što manje gubim vreme da bih mogla da postignem sve što sam zamislila – kaže Jelićeva.
S obzirom da je do sada imala prilike da nastupa u najvećim dvoranama, uključujući i Karnegi hol, na pitanje kada je imala najveću tremu, kaže da je neka vrsta pozitivnog uzbuđenja uvek prisutna dok ne izađe na scenu.
– Meni je svaki nastup podjednako važan i jednako se i dajem. Najvažnije u muzici su emocije i kad počnem da pevam, ja im se prepustim i ne razmišljam ni o čemu drugom, već osećam. Tako i trema nestane. Publika prepoznaje čistu emociju koju im date i uzvraća vam istom, tada nastaju koncerti i predstave koji se pamte – priznaje.
Ipak, od svih nastupa svakako je koncert sa Plasidom Domingom onaj koji izdvaja.
– Koncert sa maestrom Domingom je događaj za pamćenje. On je divan i skroman čovek pre svega, sa kojim sam provela divno vreme na probama i na sceni. Dao mi je mnogo korisnih saveta i zaista je umetnik koji svojom harizmom pleni i od koga može puno da se nauči. Srećna sam što je publika u Beogradu imala priliku da vidi jednog od najznačajnih operskih umetnika 20. i 21. veka i što sam ja sa njim podelila scenu. Za mene je bila velika čast i privilegija – seća se Jelićeva.
Kada je reč o ulogama u kojima sanja da se ostvari u budućnosti, kaže da bi volela da peva Leonoru u Moći sudbine, Tosku, Lejdi Magbet…
– Volim operu istinski i svaka uloga mi je divna. U svakoj ulozi svako može da se pronađe i da deo te uloge uzme za sebe, prepusti joj se i nauči dosta o sebi. Svaka uloga koju uzmem da učim me mnogo nauči i unapređuje, jer sam postupak kreiranja lika i introspekcija vas teraju da uđete dublje u sebe, više razmišljate, pokušate da napredujete i da kao rezultat date publici najlepši deo vas.
Budući da dosta nastupa u inostranstvu, pitamo i šta je ono što je neophodno operi u Srbiji kako bi dostigla svetski nivo, a ona veli da je napraviti takvu vrstu poređenja teško.
– U evropskim zemljama opera ima mnogo dužu tradiciju i veće budžete, jer se ne finansiraju samo od strane države već i od strane sponzora. Velike operske kuće mnogo polažu na kvalitet izvođenja i na visok nivo produkcija jer se finansiraju i od prodaje karata, te im je važno da imaju pun auditorijum. Mislim da je potrebno promeniti sistem jer ovako koliko god da se ljudi koji vode sektore opera u Srbiji trude, ne mogu da urade kapitalne stvari – ocenjuje i zaključuje:
– Mislim da je potrebno otvoriti vrata naših operskih kuća i za inostrane umetnike i dovesti ih da pevaju kod nas da bismo publici pružili nešto novo, kao što i mi imamo mogućnost da pevamo u inostranim teatrima i da budemo lepo prihvaćeni. Važno je da dobijemo zgradu opere kao grad jer i veliki gradovi u regionu imaju zasebne zgrade opera, ali još je važnije da se potrudimo da podignemo kvalitet izvođenja i produkcija i da čelnici opera uvedu kriterijume koje će poštovati za dobrobit razvoja opere u Srbiji i publike, jer mi postojimo zbog publike, a svi koji tako ne misle treba da se ozbiljno preispitaju.
Bonus video: Plasido Domingo na Tašu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare