0
Malo ljudi je želelo da glumi u smešnoj i tragičnoj priči o porno junaku, Pola Tomasa Andersona. Još manji broj je želeo da to finansira. Ali 25 godina nakon premijere, ostaje jedan od najvećih filmova ikada snimljenih.
Kada je Majkl Stajn, glumac, stand-up komičar i prijatelj reditelja Pola Tomasa Andersona, posetio set Andersonovog filma o porno industriji “Boogie Nights” 1997. godine, primetio je da nedostaje jedan član glumačke ekipe, piše „Independent“.
„Pitao sam“, priseća se Stajn, „Hej gde je Bert“? Bert Rejnolds je igrao Džeka Hornera, otmenog reditelja porno filmova i mentora nadolazećeg porno junaka Dirka Diglera (Mark Volberg). Bivši holivudski alfa mužjak je na kraju bio nominovan za Oskara za tu ulogu, ali na setu je bio ljut. Anderson, koji je uznemireno pušio American Spirit cigarete, okrenuo se Stajnu: „On je u prikolici, čoveče… On ne želi da se druži sa nama.“
Odbijanje da izađe iz prikolice bila je jedna stvar; na drugim mestima tokom snimanja, umalo je došlo do tuče – Rejnolds je zamahnuo ka 26-godišnjem Andersonu.
„Nisam bio tamo zbog toga“, kaže Stajn. „Ipak sam čuo za to!”
Poput “Dobrih momaka” u svetu pornografije, “Boogie Nights” govori o usponu i padu Dirka Diglera, naivnog i budalastog mladića u zlatnom dobu pornografije. Diglerovim rečima – i pre nego ga je kokain uhvatio – bio je velika zvezda. Film je takođe priča o tome kako se Pol Tomas Anderson – snažan, kreativno siguran početnik – pojavio kao filmski stvaralac trenutka, u rangu koji uključuje Kventina Tarantina, Stivena Soderberga, Dejvida Finčera i Kevina Smita.
Tačno 25 godina nakon što je premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Torontu (11. septembra 1997.), “Boogie Nights” ostaje raskošna filmska produkcija, sa zapanjujuće izrađenim likovima. Međutim, igrači iz industrije to tada nisu razumeli. Najmanje od svih Rejnolds, koji je navodno otpustio svog agenta nakon sukoba sa Andersonom na setu. Volberg, koji je nakon toga postao velika holivudska zvezda, takođe je imao turbulentan odnos sa filmom – pobožni katolik je tada rekao da se nada da će mu Bog oprostiti što je glumio u njemu, iako se takođe hvalio da još uvek drži u svom vlasništvu Dirkov džinovski gumeni penis iz filma.
Andersonov film je nastao iz njegove stvarne fascinacije pornografijom, kratki film “Priča o Dirku Digleru”, režirao je 1988. kada je imao samo 17 godina. Stajn je igrao Dika, u kameo ulozi. Postoje različite priče o Andersenovom interesovanju za pornografiju: da je otkrio očevu pornografiju sa devet godina i gledao “The Opening of Misty Beethoven”; da je bio opsednut zgradama nalik skladištu koje nisu imale oznake, što sugeriše nešto tajno i seksi iznutra; ili da je špijunirao sumnjivo porno snimanje preko puta kuće svoje bake. U toj priči, kuća je imala zatamnjene prozore i svetla na travnjaku, što je navelo Andersona da gleda mnogo, mnogo pornografskih filmova nakon toga pokušavajući da ih pronađe. Kako je Anderson odrastao u pravom porno centru sedamdesetih i osamdesetih u dolini San Fernando, sve te priče su verovatno istinite. „Dolina je bila epicentar“, kaže Stajn. „Holivud porno industrije.“
Stajn je prvi put sreo Andersona kada su se zabavljali sa ćerkama direktora studija Pitera Gubera. Anderson je pozvao Stajna sa predlogom:
„Imam ideju za kratki film. Reč je o porno zvezdi. Još je nisam napisao, ali da li bi ga igrao?’“
Stajn je studirao glumu, ali do tada se ništa nije pojavilo. Ubrzo je igrao Dirka Diglera – snimajući u motelu na bulevaru Ventura „u donjem vešu od kože leoparda“.
Za “Priču o Dirku Digleru”, Anderson je crpeo brojne uticaje. A najočigledniji je dokumentarni film “Iscrpljeni” iz 1981, o „prirodno obdarenoj“ ikoni za odrasle Džona Holmsa. “Iscrpljeni”, u režiji porno zvezde Džulije Sent Vinsent, predstavlja pompezan, smešan profil zvezde kojoj popularnost opada. Anderson je to jednom nazvao „najsmešnijom, najtužnijom stvari“ i svima dao kopiju na setu “Boogie Nights-a”. To je ukazivalo na činjenicu da Andersonova pornografska fascinacija nije bila samo zbog seksa, već i zbog neugledne, zapuštene estetike.
Likovi u “Priču o Dirku Digleru” poseduju naduvan osećaj sebe, tragično nesvesni kako se predstavljaju pred kamerom. Film je pun lukavog, znalačkog humora i farsičnih momenata. Pogledajte Džeka Hornera, koga je tada igrao Robert Ridžli, kako se moli da ga ne pogodi prokletstvo prevremene ejakulacije. Originalnog Dirka susreće tragična sudbina – umire od predoziranja.
Za Andersona, “Boogie Nights” je bila priča o „surogat porodici“, rekao je novinaru Čarliju Rouzu nakon premijere. Dirk počinje život kao vozač po imenu Edi Adams, koga je njegova bedna majka (Džoana Glison) izbacila iz kuće. Ali njegove posebne talente – penis od 33 i to što je zaista, ali zaista dobar u seksu – otkriva Džek Horner, koji ga uvodi u porodicu porno neprikladnih. Dirk postaje nagrađivana senzacija i stvara svoj sopstveni porno lik na ekranu – Broka Landersa, zasnovanog na alter-egu Džona Holmsa Džonija Voda – pre nego što se spusti u noćnu moru punu kokaina.
“Boogie Nights”, na kraju, govori o ljubavi, prihvatanju i pronalaženju svog mesta u svetu. Dirkova koleginica Amber Vejvs (Džulijan Mur) je majka kojoj su deca potrebna – jer je izgubila starateljstvo nad svojim pravim detetom – dok su mlade porno zvezde Dirk i Rolergirl (Heder Grejem) deca kojoj je potrebna majka. Pomoćnik na setu Skoti (Filip Sejmor Hofman) je detinjasti glupan koji žudi za Dirkovom naklonošću. Kolega porno glumac Rid Rotšild takmiči se sa Dirkom u urnebesnom mačo poziranju, ali njihovo prijateljstvo se zasniva na skoro homoerotičnom divljenju.
Snimatelj filma Robert Elsvit, koji je 2008. osvojio Oskara za Andersonov film „Biće krvi“, želeo je da snimi “Boogie Nights” zbog njegovih dubljih tema.
„Tako si pun sranja“, rekla je njegova žena. „Samo želiš da vidiš gole devojke.“
Anderson je u početku želeo Leonarda Dikaprija za Dirka. Di Kaprio je bio zainteresovan, ali je umesto toga odlučio da snimi “Titanik”, kasnije je priznao da je to što je propustio ulogu njegovo najveće profesionalno kajanje. Međutim, bio je ljubazan tada, preporučivši Andersonu da se sastane sa Volbergom, njegovim kolegom iz “The Basketball Diaries”, dve godine ranije. Bio je to rizičan predlog. Volberg je i dalje bio najpoznatiji po svojoj zabavnoj rep ličnosti Marki Marku i reklamama za donji veš Calvin Klein. Pročitao je samo prvih 30 stranica “Boogie Nights-a” pre nego što je upoznao Andersona, kome je rekao:
„Znam da će mi se svideti ostatak, ali samo želim da budem siguran pre nego što se zaista zaljubim u ovo, da me ne želiš jer sam ja momak koji će da bude u donjem vešu”.
Stajn se priseća da je tada „čuo neke stvari“ o Volbergu.
„Bio sam zabrinut da će Mark postati hip-hop Mark. Upoznao sam ga i bio je tako fin – sjajan momak.“
Briljantnost Volbergovog Diglera, kaže Stajn, je ranjivost. Zaista, Dirka možda najbolje pamte i svakako najviše citiraju zbog impotentnog rastapanja kokainom – „Ti nisi moj kralj, ja sam jebeni kralj Dirka!“
Ali suština Dirka je u tome što je on u suštini dečak. Vidite ga kako plače dok ga majka izbacuje („Molim te, nemoj da budeš zla prema meni!“), kako se neprestano čudi svetu oko sebe – nesvestan njegove ljigavosti.
Među glumcima kandidatima za ulogu Džeka Hornera bili su Albert Bruks, Sidni Polak i Bil Marej. Anderson je takođe razgovarao sa Vorenom Bitijem. „Na kraju sam počeo da shvatam da je Voren u stvari želeo da igra Dirka Diglera“, rekao je Anderson. Uloga Rollergirl je zamalo pripala Dru Barimor, koja je prisustvovala projekciji filma “Hard Eight” sa Bertom Rejnoldsom koju je upropastio Ron Džeremi, tada vrhunska porno zvezda, koji je zaspao i hrkao do kraja. Džeremi je završio kao konsultant na snimanju filma, upoznajući Andersona sa unutrašnjim funkcionisanjem porno biznisa.
U filmu su se pojavile i druge porno zvezde iz stvarnog života, uključujući Veroniku Hart i Ninu Hartli, koja je igrala preljubničku porno zvezdu, suprugu Hornerovog pomoćnika reditelja, Malog Bila (Vilijam H Mejsi). U najboljim fazonima u filmu, Mali Bil pronalazi svoju ženu u raznim pozama sa drugim muškarcima. „Sramotiš me“, kaže ona Billu – dok ima seks pred grupom posmatrača. Smrt Malog Bila za Novu 1980. je tiha, neočekivano poražavajuća: kontinuirani snimak iz ruke kako Mali Bil otkriva svoju ženu sa još jednim muškarcem, odlazi do njegovog automobila da uzme pištolj i ubija svoju ženu, njenog ljubavnika, a zatim i sebe. To je tačka u kojoj “Boogie Nights” dobija mračni, opasan zaokret. „Prva polovina filma je samo zabava i igra“, rekao je Anderson 1997. „Ali druga polovina je neka vrsta kazne za tu zabavu i igru.“
Poput pravog Džona Holmsa, Dirk razvija opasnu naviku uzimanja kokaina, koji ga čini nesposobnim da glumi. Rezultat je gurkanje pored bazena između Dirka i Džeka. Scena je snimljena dan nakon pravog sukoba Rejnoldsa i Andersona. Izveštaji se razlikuju u zavisnosti od toga šta je izazvalo sukobe: ili je Rejnolds mrzeo film ili se osećao nepoštovan od strane svog reditelja.
„Ne želim da ulazim u glavu Berta Rejnoldsa, ali Pol je tako snažnog duha, a Bert je snažan momak“, kaže Stajn. „Znam to jer poznajem druge njegove prijatelje. Mogao sam da vidim da se to dešava.”
Druga polovina “Boogie Nights-a” je „puštanje u očaj“: gej prostitucija, pljačka droge koja je pošla po zlu i neuspeli pokušaj pravljenja pop zvezde. U sceni prenetoj iz “Iscrpljenih”, Dirk peva – ako to možete nazvati pevanjem – „The Touch“, originalno iz animiranog filma Transformers. „Video sam saundtrek u ovoj kanti od 99 centi i pomislio sam: „Moram da imam ovo. Ovo je previše dobro“, priseća se Anderson.
Zvanično objavljen 10. oktobra 1997, “Boogie Nights” je zaradio 26 miliona dolara – skroman hit, iako je bio nominovan za dva Oskara. Kritičari su bili zapanjeni. Kris Dark iz “Independenta” nazvao ga je „bravuroznim delom američkog filmskog stvaralaštva, zajedno sa “Dobrim momcima” po obimu i razmeri“. Rejnolds, navodno distancirajući se od publiciteta, je sve to propustio.
„Osvojio bi Oskara da sebi nije iskopao takvu rupu“, rekao je Volberg kasnije.
Rejnolds je u svojoj autobiografiji bio diplomata po pitanju filma, ali je priznao da „nikada nije seo i gledao celu stvar“.
Bonus video: Snimanje filma Munje opet
