3
Ajmo, udri, pa šta bude, to me je dovelo do velikog trošenja energije, do nekih loših poslovnih poteza za koje plaćam cenu, ali ja ne umem da kalkulišem, kaže za Nova. rs Ivana Rašić, poznatija kao Sajsi MC.
Talentovana, autentična, atraktivna, svoja. Mogla je da bira, odabrala je da se bavi muzikom, tačnije repom i hip-hopom.
– Ono što radim doživljavam kao umetnost, od stvaranja pesama, osmišljavanja kostima i performansa na nastupima, to je moja kreativa – priča Ivana.
Tvrdi da nije ni pomišljala da postane muzičarka dok nije upoznala MC Deki Respect-a. Iako je započela repovanje 2002. njen prvi album “Daleko je Dizni“ izašao je tek 2010. sa singlovima “BMKS“ i “Srpska Doroti ide u Oz“ koji su bili na vrhu regionalne hip-hop i alternativne top liste. Tek u saradnji sa DJ-om i producentom Damjanom Eltechem i singlom “Mama” dospela je u žižu popularnosti. Usledili su singlovi “Roze tašnica“ i “Lajkiram“ pre nego što se udružila sa sestrom Tijanom i DJ BKO. Ovaj trio objavio je brojne uspešne singlove poput “Antifa kučke“, “Nadrkano hodanje“, “Gledaj“ i još uspešniji EP “Pokvarenica“.
Često je sarađivala sa drugim umetnicima kao što su The Beatshakers, Krankšvester, Salier Del Flores i Severina. Poznata je po moćnim živim nastupima. Neki od njenih najzapaženijih bili su na festivalima Exit, Guča i Belgrade Beer Fest.
Objavila je drugi album “Rad, rad i samo bleja“ u januaru 2018. sa singlovima “Nesanica“, “Znam šta ste hteli“, “Clap Clap“ i “Denserke“ koji su brzo postali hitovi na regionalnim digitalnim top-listama. Njen singl “Kod tvoje devojke“ objavljen je ubrzo nakon što je kontroverzni video privukao veliku pažnju medija.
Šta je novo što ste doneli na rep scenu?
– Pre nego što sam se ja pojavila, postojao je samo muški ugao gledanja, što je prilično bilo nekreativno. Ali to je i logično, nije na njima da se razmahuju, ali nisu ni istražili dubine toga. Ja sam amaterski, srcem, ušla u tu priču. Mada nisam htela da budem deo te ekipe po svaku cenu. A onda su krenula ubeđivanja: “E to moraš ovako, nemaš veliki ego da bi bila reperka”. Pritom, ja sam tada već imala 22 godine i moj ego je prilično jak. Shvatila sam brzo šta su moji prioriteti, a to je da se čuje moj glas, da ono što radim provučem kroz žensku prizmu . Jer kada se to čuje iz ženskog glasa, i muški deo populacije može bolje da razume nas žene, samim tim i da budu bolji muževi, braća, očevi, sinovi.
U čemu je suština žensko-muškog nerazumevanja?
– Ni danas mi nije jasno, kako sam još kao mala uspela da shvatim i da prihvatim, da je meni uspelo da obogati život ono što su radili muški autori. Zato se čudim kako oni sada ne kapiraju da treba nas da poslušaju, bar da pokušaju da razumeju kad već žive sa nama na ovoj planeti, da ne robuju sterotipima koje su videli ili čuli u nekoj pesmi. To je bilo moje prvo razočaranje. Brate, ako te prihvatim takvog kakav jesi, što ti mene ne prihvataš. I krenula sam da tražim svoju priču, što je bilo mnogo teže, napornije. Trebalo mi je deset godina da me prihvate kao autorku, sve pre toga su me gledali sumnjičavo. Tek kada su me svi drugi prihvatili, onda me je prihvatila i rep scena, mada nikad do kraja.
Ko vas je prvo prihvatio?
– Prvo me je prihvatila ekipa koja apsolutno ne sluša rep. To me je veoma iznenadilo. Moj rep je malo izmešten, nadrealan, i mislim da su me prvo prihvatili neki marginalci. Tinejdžeri, koji nisu bili prihvaćeni od svoje ekipe, porodice, i dalje su ostali moja verna publika. Nisam podilazila nikom nego sam uvek želela da budem svoja, želela sam da dam autorski pečat onome što radim. Sada ima dosta žena u repu. Imala sam faze kada sam imala bend, pa kada sam bila sama, pa kada nas je bilo troje. S jedne strane iako je bilo jako teško, znala sam šta radim, niko nije mogao da mi soli pamet. Sreća me poslužila da imam čast da nastupam na velikim binama i pre nego što sam snimila ijednu pesmu. To je bila šansa koju sam iskoristila.
Šta vas je inspirisalo?
– Važno je šta te definiše, šta ti je baza. A za mene su to bile ploče, kasete, kasetofoni, taj analogni svet. Ja sam bila pravi muzički štreber, čitala recenzije u “Vremenu zabave”, bila zaljubljena u Luna Lu, od nje sam čitala i gledala sve jer je pratila noćni život Beograda. Tada je internet bio u začetku kod nas, i retko ko da ga je koristio, morao si da se muvaš, da budeš fizički prisutan svuda gde treba, da izlaziš u grad, kako bi ljudi znali da postojiš, čime se baviš, da razmenjuješ informacije ko radi sa kim, a ne onlajn k’o danas. Na kraju sam sebe definisala kroz žive nastupe.
Kako danas stoje stvari?
– Danas su se promenile premise. Malo je društvo postalo tolerantnije, mislim prema ženskoj seksualnosti, ili ja tripujem. Ali gledam po sebi. Oštrica se malo zatupila jer znam šta sam doživljavala na početku karijere, kada je neki tip pokušao da mi otme mikrofon dok sam nastupala. Sada to niko ne može da mi uradi. U Akademiji sam imala priliku da uhvatim zadnji talas kvalitetnog klabinga u Beogradu i čast da budem deo te scene.
Na koji način te odabrali umetničko ime?
– Dugo sam tragala za tim stejdž imenom. Moj muzički put je dugo bio lutanje. Imala sam samo jasnu viziju vezanu za tekst, sve drugo ne. I onda su me inspirisali japanski pisci, a to ime Sajsi kod nas je zvučalo provokativno. I tako sam nakon skoro četiri godine odabrala svoje ime za javnost.
Da li se osećate kao zaštitnica ženskog roda?
– Deluje mi bezvezno, kao kliše da kažem da sam zaštitnica manje privilegovanih, ali stvarno ne podnosim nepravdu. Diplomirala sam međunarodni smer na Fakultetu političkih nauka, tako da nisam neko ko tek tako upija bilo koji sadržaj. Neko ko izlazi u javnost sa nekim stavom mora da ima neku bazu, da govori iskustveno o nečemu, da je obrazovan, da možeš da definišeš i kategorizuješ i njega i to što priča. Feminizam svaka žena ima u sebi i stvarno smo stavljene u položaj da se od nas dosta očekuje, nameće nam se neprirodan razvoj i odgoj u odnosu na dečake. Još kao mala sam pokazivala tendencije ka tome da uđem u sukob sa nekim dečakom. Jednom sam uzela ciglu i izgrebala kola njegovih roditelja, to nije naravno za pohvalu, ali to je bilo iz besa a moji roditelji samo što nisu doživeli fras. Tako sam svoj bes danas usmerila na muziku, a ne da dolazim u neke glupe sukobe. Jednostavno, kada osetim nepravdu nisam pasivna, nego iz mene sve ode iz stomaka u prvi plan.
Radite planski ili spontano?
– Nikada nisam imala planove kao normalni izvođači. I saradnici su me pitali kada smo počeli da radimo šta mi je petogodišnji plan, ali ja ne znam ni šta će sledećeg meseca da bude. Možda je to amaterski, neprofesionalno, ali ja se posvetim svakoj pesmi, radim jednu po jednu, pa osmišljavam spot. Ne govorim šta će biti za dve godine, ne znam, jedostavno tako ne radim.
Jedna ste od učesnica u video projektu “Žene u muzici“ u produkciji Bi-Bi-Si-ja. O čemu se radi?
– Ne sećam se više ni šta sam pričala, snimali smo u raznim delovima Beograda. Znam samo da su izabrali nekoliko autorki koje su izdvojile po svom angažmanu u muzici i autentičnom aktivizmu. U svetu je to neki trend, kao setili smo se da postoje žene koje nešto stvaraju i važne su u muzici. A sve je to krenulo sa Bijonse, kada je počela pre nekoliko godina da otkriva svoju feminističku stranu pa su korporacije skapirale da i to mogu da eksploatišu.
