2
Novi Frenzen, eseji Čarlsa Simića, poslednja knjiga Roberta Bolanja, popularni Bakman, aktuelni Jun Fose, knjiga o Lars fon Triru… I još svašta nešto od novih naslova nećemo videti na Sajmu knjiga koji je otkazan, ali zato hoćemo u knjižarama, ali i kod nas na portalu. Danas predstavljamo izdanja kuće Prometej iz Novog Sada.
Domaće izdavačke kuće su za Nova.rs poslale po tri naslova knjiga koje su im bili favoriti za Sajam knjiga kojeg ipak neće biti. Mi ćemo ih svakodnevno objavljivati na portalu da bi našim čitaocima pomogli u izboru prave literature za ovu jesen. Danas predstavljamo izdavačku kuću Prometej i njihova tri predloga.
„Srpski slikari XVIII–XX veka” – Dejan Medaković
Baveći se godinama srpskim slikarima Dejan Medaković je u obliku portreta i kraćih monografija uspeo da prikaže važnije nosioce našeg umetničkog razvoja, posebno onog u XVIII i XIX veku.Njegova namera da pišući o našim slikarima XVIII i XIX veka pruži što sažetiju sliku njihovog života i rada sada je, po njegovoj koncepciji, dopunjena reprezentativnim izborom prikaza najboljih umetničkih ostvarenja.
Otuda ova knjiga nije stroga antologija, ona je znatno bliža istoriji naše umetnosti, odnosno njena prefinjena interpretacija. U odnosu na davno izdanje, sada donosimo dopunjeno i autorovom rukom korigovano novo izdanje sa potpuno novim reprodukcijama, u kvalitetnoj opremi.
Ova monografija doprinosi sagledavanju celovitije slike o novijoj srpskoj umetnosti, dokumentuje i predstavlja vrhunska dostignuća nepokretnog nasleđa širokoj publici. U knjizi su predstavljena dela i biografije Zaharije Orfelina, Stevana Aleksića, Pavla Simića, Đure Jakšića, Uroša Predića…
„Poreklo jezika Evrope I-II“ – Mario Alinei
Mario Alinei, profesor emeritus Univerziteta u Utrehtu (1926, Turin), u svojoj dugogodišnjoj karijeri objavio je preko 50 značajnih radova na temu evolutivne lingvistike. Kao dugogodišnji saradnik Srpske akademije nauka bio je i lični prijatelj akademika Pavla Ivića.
Kako sam Alinei kaže, „krajem devedesetih godina troje arheologa i troje lingvista, potpuno nezavisno jedan od drugog, postavili su nove teorije porekla indoevropskih naroda i jezika koje utvrđuju autohtonost i neprekinut kontinuitet od paleolita“.
Na osnovu komparativnih analiza arheologije, genetike i jezika, Alinei je došao do zaključka da su neolitske tehnološke inovacije u Podunavlju omogućile nagli demografski rast stanovništva, a tako i razvoj jezika i kulture.
Te inovacije Alinei smatra najvažnijim motivacionim pogonom šireg razvoja jezika i postavlja svoju čuvenu tezu da se analogno razvoju paleolita, mezolita i neolita može postaviti model hronološkog datovanja jezika.
„Arčibald Rajs – vojnik isitne i pravde“- sabrana dela
Knjiga Arčibald Rajs – vojnik istine i pravde obuhvata skoro sve što je Rajs napisao i kao istraživač zločina i kao stalni izveštač medija. Njegov stil pisanja je pravi publicistički, i danas se čita s lakoćom, a njegove brojne fotografije objavljene u ovoj knjizi svedoče i o potresnim i o svakodnevnim trenucima.
Knjiga je nastala s namerom da običan čitalac bolje upozna čoveka o kome je slušao i da sagleda veličinu njegovog dela i lika, da Rajsa prikaže njim samim, ali i očima njegovih savremenika. Knjiga je uokvirena Rajsovim poznim tekstovima, sećanjima zapisanim u Šta sam video i proživeo u velikim danima i Čujte Srbi!, a tu su izveštaji Srpskoj vladi o zločinima okupatora (O zločinima Austro-Ugaro-Bugaro-Nemaca u Srbiji 1914–1918), fotografije, novinski izveštaji (Ratni dopisi iz Srbije 1914–1918) za lozansku Gazetu.
Na ovo delo može se gledati i kao Rajsov povratak i kao prekid marginalizovanja naše prošlosti i dokaz da se ne smemo ponižavati pred onima koji su imali zločinačke namere prema našem narodu.
Ovo sveobuhvatno izdanje je istorija o nama – o ratu, o duši, o saveznicima, o velikim silama, o srpskom mentalitetu, hrabrosti i naivnosti, plemenitosti i, pre svega, o besprimernom stradanju koje navodi na pitanje – kako je uopšte opstao taj narod? Pod Turcima nekad, pod Nemcima i Austro-Ugarima, nedavno, danas pod… Rajs anticipira da će uvek biti tako, jer smo i mi pomalo tragično usmereni.
Bonus video: Crveni fenjeri postaju zeleni ? – Andrijana Radojčić Nedeljković, Blažo Marković I Nebojša Đurasović