2
Književnica iz Beograda koja već dugo živi u Engleskoj, Vesna Goldsvorti, dobila je sjajnu kritiku u "Gardijanu" u rubrici Knjiga dana, za svoj novi roman "Gvozdena zavesa" koji je u Srbiji objavila Geopoetika.
„Vesna Goldsvorti napisala je u posveti svog trećeg romana ‘mojim prijateljima koji su, kao i ja, odrasli istočno od te linije od Štetina na Baltiku do Trsta na Jadranu’. Njena veličanstveno živopisna priča odvija se od 1981. do 1990. godine, dok gvozdena zavesa – zajedno sa starim sovjetskim uverenjima – slabi i pada. Naratorka menja istok za zapad zbog ljubavi, ali se bori da pronađe sreću gde god“, piše na početku recenzije knjige „Gvozdena zavesa“, kritičar “Gardijana” pisac i urednik Džejms Smart u rubrici Book of the day, ovog poznatog britanskog časopisa.
„Milena Urbanska je ćerka drugog najmoćnijeg čoveka u neimenovanoj državi sa istoka. Država ima „ustaljene navike i jadnu obalu“, ali njen život su Rej-Ban, Iv Sen Loran džins i najnoviji frižideri sa zamrzivačem. Barijera ka zapadu može da bude porozna za moćne, ali bezvoljna Milena svoju privatnost čuva adolescentskom strogošću. Ona svoje telo obučeno u crno čauri u neoklasičnim vilama i utočištima pored jezera, i trese se od besa kada je njen esej napadnut za nepotističke pohvale na školskoj ceremoniji. Nakon što njen dečko (vlasnik „jedinog LP-a “Evite” sa ove strane gvozdene zavese“) pogine u nesreći, ona traži od tate posao prevodioca, umrtvljujući svoju traumu uspešnim učenjem o uzgoju kukuruza. Kada je najavljena retka književna konferencija, ona pristaje da prati Džejsona, engleskog pesnika u poseti njenoj zemlji.
Čovek koji će joj promeniti život stiže u običnom džemperu i u patikama „boje uzorka urina“. Džejson je poletan i harizmatičan i, pijana od nečeg novog u svom životu, i njegovog zgodnog, uskog lica, Milena se zaljubljuje. Nekoliko meseci kasnije ona je na letu za Englesku, gde je čekaju sivo nebo i nove pretnje.
Kao i njena glavna junakinja, Goldsvorti je prešla gvozdenu zavesu 80-ih, emigrirajući iz Srbije (tada deo Jugoslavije) u London da živi sa suprugom Britancem, i radeći za Bi-Bi-Si pre nego što je pisala memoare, poeziju i sada promišljene, atmosferične romane. Ona gradi svoju priču sa predivno evocirajućim detaljima, a dok se Milena kreće od diskrertnog konformizma svoje domovine u Englesku, mehurići humora probijaju kroz spisateljicin gorko-slatki napitak.
Tokom posete nedovoljno zagrejanom seoskom domaćinstvu Džejsonovih roditelja, njegova majka iznosi sumorno posluženj zagorenog kelja, sumporastog kupusa i „masnih, blistavih“ knedli iz svojih brojnih pećnica. Goldsvorti daje Mileni oštre odgovore o licu britanske pompeznosti i veselo probija klišee londonske romantike: u Kensington Gardenu ljubavnici gledaju „patke kako se gegaju i vrše nuždu oko njegovog oboda, a odrasli muškarci se igraju minijaturnim, daljinski upravljanim jedrilicama“.
Ovde postoji svojevrsno bekstvo. Seks sa Džejsonom je radostan, a londonske prodavnice u komšiluku nude utešan osećaj zajednice i rutine. Bebe stižu, „male i zgužvane od pritiska materice, kao dve vekne toplog hleba“. Na selu, polja sa seoskim kućama protežu se vlažno „poput morskih algi do nevidljivog mora“, što je lirski kontrast ratom opustošenoj zemlji i kolektivnim zadrugama kod kuće.
Ali slutnja zasenjuje svaku fino izvedenu postavku. Ona dolazi od sovjetskih agenata, od egocentričnog Džejsona i od same svojeglave, zabrinute Milene. Prethodni romani Goldsvortijeve koristili su grupu londonskih emigranata da nastave priču o Ani Karenjinoj i prepričaju Velikog Getsbija. U “Gvozdenoj zavesi”, Džejson piše sonete pod nazivom “Argonauti”, dok se Milena može čitati kao verzija Medeje, koja je pratila svog ljubavnika na zapad, i svoj boravak završila osvetom.
U zoru 90-ih, velika granica istoka i zapada koju je Milena prešla više ne postoji, a otrcani, staromodni London se pretvara u finansijsku prestonicu. Čak i dete elite može biti ostavljeno dok se istorija okreće. Ipak, ako je “Gvozdena zavesa” često pesimistična po pitanju sveta svoje usamljene heroine, ovo nije klasična tragedija. Stranice lete, a autorkino pažljivo ispitivanje unosi toplinu i saosećanje u njenu priču o pripadnosti i izdaji. Napeta, mračna i često urnebesna, “Gvozdena zavesa” pronalazi svetle iskre, kao i tamu u umirućem žaru hladnog rata“, zaključuje svoju recenziju kritičar „Gardijana“.
Srpski prevod najnovijeg romana književnice Vesne Goldsvorti „Gvozdena zavesa – Ljubavna priča“ objavljen je početkom meseca u izdanju Geopoetike nekoliko dana pre engleskog originala. Književnica Amanda Krejg navela je u svojoj recenziji da je ovo delo „jedno od najboljih koje je pročitala u 21. veku.“
Vesna Goldsvorti je dugogodišnji profesor kreativnog pisanja i engleske književnosti na Univerzitetima Kingston, Ekseter i Istočna Anglija. Autor je studije “Izmišljanje Ruritanije” (1998), memoarsko-autobiografske knjige “Černobiljske jagode” (2005), zbirke pesama “Solunski anđeo” (2011), i romana “Gorski” (2015 ) i “Gospodin Ka” (2018) koje je u Srbiji objavila Geopoetika. Njene knjige prevedene su na dvadesetak svetskih jezika i stekle su status bestselera u nizu evropskih zemalja.
Bonus video : Knjiga o Milutinu – kontekstualno ili suštinski sporna?