Kult Šumske Majke i kult mrtvih, magijski obredi i usmena predanja iz istočne Srbije tema su izložbe "Muma Paduri: magija, spiritualnost i legende vlaškog naroda" španskog fotografa Đoana Alvada, otvorene u Institutu Servantes u Beogradu.
Đoan Alvado boravio je u jesen 2019. godine u okolini Kučeva i Majdanpeka, snimajući fotografije za svoj projekat nazvan „Muma Paduri“. Predanja o Mumi Paduri (Šumska Majka), zaštitnici prirode koja može da se pretvori u životinju ili plast sena, zaštitnici žena spremnoj da napakosti muškarcima, mitološkom liku prisutnom i danas u tradiciji stanovnika istočne Srbije, centralna su tema izložbe, a fotografije španskog autora vode publiku na putovanje i kroz šume i pejzaže koje su „vekovima naseljavali vampiri, zmajevi, vile…“.
„Za mene, magija je samo deo jedne veće priče, to je jedna od mnogih predstava nepoznatog. Od najranijih perioda istorije, ljudi su se suočavali sa stvarima koje nije bilo moguće racionalizovati uz znanje dostupno u to vreme, niti objasniti sa naših pet čula. Kako objasniti nešto što je izvan svake moguće racionalizacije? Nekoliko civilizacija nudi magiju kao jedan od odgovora na ono što se ne može objasniti. Duhovni svet Vlaha smatram neverovatno bogatim. Ipak je to konkretan prikaz nečeg većeg, univerzalnijeg – kako se nositi sa nepoznatim“, kaže Đoan Alvado.
U potrazi za odgovorima na takva i slična pitanja napravio je seriju fotografija, foto-esej o vlaškoj kulturi, istoriji, verovanjima i magijskim obredima.
„Bio sam u mogućnosti da radim relativno brzo jer sam sarađivao sa lokalnim antropologom koji je specijalizovan za vlašku magiju, tako da mi je bilo prilično dostupno mnogo lokacija, informacija, kao i sami ljudi. Takođe su nam određena vlaška udruženja i meštani iz Kučeva zaista olakšali rad“, navodi Alvado.
Foto:Joan Alvado_ Instituto Cervantes de BelgradoNagrađivani fotograf, rođen u Altei 1979. godine, od 2005. godine živi u Barseloni, a u radu je usmeren na projekte sa antropološkim fokusom na prirodu i njenu vezu sa čovekovom verom kroz istoriju. Dela su mu izlagana u galerijama i na festivalima u više zemalja i nalaze se u privatnim i javnim kolekcijama, navode u Institutu Servantes i dodaju da su neke od njegovih fotografija objavljene u „Njuzviku“, na CNN-u, u „Vašington postu“, „Gardijanu“, „Špiglu“, „El Paisu“…
Kustosknja izložbe „Muma Paduri“, organizovane u okviru festivala Beogradski mesec fotografije, Zeren Oruc rekla je da „njeno znanje o Vlasima nije prevazilazilo osnovna saznanja o postojanju ove zajednice“, ali da joj je rad na ovom projektu pružio priliku za detaljnije proučavanje.
„Pretraživala sam najrazličitiju literaturu da bih saznala što više stvari o Vlasima, sa svih aspekata. Kada me pitaju šta je najzanimljivije što sam saznala, volim da kažem da je najvažnije, a ne najzanimljivije, to da je vlaški jezik jedan od najugroženijih jezika današnjice. Na ovim prostorima više nema dovoljno ljudi koji govore taj jezik, prevashodno zbog ekstremne depopulacije, a čini mi se da nema ni dovoljno napora da se zabeleži jezik i priče koje on nosi. Ovo je posebno tužno jer znači da će nakon određene generacije taj folklor i priče početi da nestaju“, priča Zeren Oruc.
Posetioci izložbu mogu da pogledaju do 16. maja u galeriji Instituta Servantes radnim danima od devet do 20, a vikendom od devet do 18 sati. Zbog mera protiv širenja koronavirusa dozvoljeno je da istovremeno u galeriji boravi najviše osmoro posetilaca, a maske su obavezne.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar