0
Niko od naših radnika nije bio tu kada su predstavnici Narodnog muzeja došli do lokacije gde je otkriven spomenik. Oni su pronašli mesto na osnovu opisa našeg bageriste i obavestili nas da su se o svim daljim merama dogovorili sa deponijom Vinča. Imamo bazu gde parkiramo mašine, dva kilometra prema deponiji, ali nas niko nije kontaktirao da pričuvamo taj spomenik ili da ga prevezemo, tvrdi Boban Stanojlović, projekt menadžer "Konvara", firme koja radi na toplovodu gde je pre desetak dana pronađeno neprocenjivo arheološko blago iz 2. veka koje je naredne noći odatle ukradeno.
Rimski mermerni spomenik iz 2. veka neprocenjive vrednosti, težak 300 kilograma, ukraden je u toku noći sa puta koji vodi ka deponiji Vinča, iz zone obezbeđene rampom i fizičkim i tehničkim obezbeđenjem. Narodni muzej podneo je krivičnu prijavu protiv nepoznatog počinioca, ali nema sumnje da to jedna osoba nije mogla sama da izvede i da je za takav „poduhvat“ bilo potrebno bar terensko vozilo sa prikolicom. Otud zvuči nemoguće da o krađi, kako se ispostavilo, ni desetak dana kasnije „niko ništa ne zna“.
Na tom terenu firma „Konvar“ sprovodi radove na izgradnji toplovoda od palionice Vinča do toplane Konjarnik, na osnovu ugovora sa JKP „Beogradske elektrane“.
– Naš bagerista je 10. jula pronašao spomenik, prilikom uređenja dela trase, koja je duga tri kilometra i vodi do novog objekta palionice. Radnik je došao do broja Narodnog muzeja i pozvao ih je. Koliko mi znamo, niko od naših ljudi nakon toga više nije video spomenik – kaže za portal Nova.rs Boban Stanojlović.
Savetnik iz Narodnog muzeja Adam Crnobrnja, koji je otišao na mesto gde je stajao spomenik pre nego što je ukraden, rekao je da je morao da se prethodno najavi upravi deponije i da je na prijavnici na ulazu u deponiju legitimisan.
– Lično sam odmah u subotu otišao na lice mesta i o tome sam morao da obavestim upravnika deponije. Deponija Vinča ne upravlja tim zemljištem usput, ali da bih došao do spomenika, morao sam do prođem kroz njihovu prijavnicu, gde su me legitimisali i gde sam objasnio zašto sam došao. Zamolio sam upravnika deponije da prebace spomenik do portirnice koja je 400 metara udaljena, međutim oni nisu imali raspoloživu radnu snagu da to učine – ispričao je za naš portal Adam Crnobrnja, arheolog, savetnik u Narodnom muzeju u Beogradu, i dodao da, prema informaciji koju imaju, spomenik poslednji put viđen u 17 sati u subotu, a već u nedelju u osam ujutru nije ga bilo.
Crnobrnja je objasnio da Narodni muzej ne raspolaže ni vozilom ni radnom snagom da odmah preveze spomenik, niti je on mogao svojim automobilom da transportuje spomenik od 300 kilograma. Na pitanje zašto spomenik nije obezbeđen, u Narodnom muzeju nam je rečeno da „niko nije mogao da nasluti da bi slučajno otkriveni rimski epigrafskog spomenika mogao da ‘nestane’, naročito ne na ovakakav način i pod ovim okolnostima“.
– Kameni spomenik je otkriven u zoni obezbeđenoj rampom koja je pokrivena i fizičkim i tehničkim obezbeđenjem. Stručnjaci Narodnog muzeja u Beorgadu su preduzeli sve raspoložive mere kako bi spomenik bio zaštićen i u najkraćem roku bio prenet u ustanovu zaštite. Iako bi stručnjaci zaposelni u ustanovama zaštite bili neizmerno srećni da imaju mogućnost da obezbede i osiguraju bezbednost arholoških lokaliteta, nepokretnih kulturnih dobara i drugih vrednih segmenata kulturnog nasleđa to na žalost nije u njihovim mogućnostima i nadležnostima. U svim ustanovama zaštite u Republici Srbiji zaposleno je 110 arheologa, od toga jedan broj kolaga angažovan je na poslovima odeljenja za dokumentaciju, edukaciju i rad sa publikom – objasnila je arheolog Gordana Grabež, operativna direktorka Narodnog muzeja.
Boban Stanojlović potvrđuje da je jedini ulaz u krug deponije Vinča kapija sa rampom, 400-500 metara od Smederevskog puta, sa obezbeđenjem i kamerama.
– To je jedina gradska deponija koja vrši prihvat svog građevinskog otpada za treća lica, i to u periodu od sedam do 18 sati, dok je 24 sata na raspolaganju JKP „Gradska čistoća“. Posle 18 sati, za sva vozila osim za vozila „Gradske čistoće“ neophodna je posebna dozvola, ali s obzirom na ogroman broj gradilišta taj put je vrlo prometan – navodi Stanojlović.
On ističe da su kamere sigurno snimile sve koji su prošli kroz rampu u noći između subote i nedelje, kada je spomenik nestao.
– To je deponija. Unosi se otpad i na kapiji pokazuju papir šta predaju zbog daljih aktivnosti i potvrde da su taj višak materijala sa svojih gradilišta odneli na pravo mesto. Pitanje je samo koliko se vodi računa o izlasku sa deponije, jer nema šta da se iznese – napominje Stanojlović.
U JKP „Gradska čistoća“, pod čijim je ingerencijama deponija u Vinči, rekli su nam da oni nemaju pristup mestu gde je pronađen spomenik, ni „nadležnost na gradilištu druge firme“.
– „Gradska čistoća“ nije nadležna, ali su dogovorili sa muzejom sprovođenje daljih mera što se tiče tog spomenika. Nas da je neko kontaktirao da odnesemo u bazu ili pričuvamo spomenik, uradili bismo to, jer imamo potrebnu mehanizaciju – ističe Stanojlović.
Nestanak spomenika, okvalifikovan kao teška krađa, prijavljen je policiji, ali kradljivci i njihov plen od 300 kilograma do danas nisu pronađeni.
