0
Napomena: Za potrebe recenzije HBO je dostavio šest od 10 epizoda prve sezone "House of the Dragon".
Piše: dedamilorad.com
Sad već sa sigurnošću može se reći da se na prste ruke mogu izbrojati oni koji bi stali u odbranu uboge poslednje sezone „Game of Thrones“. Scenarijski, dramaturški i dijaloški debakl okončao je svoj namučeni život (nek mu je laka zemlja) 19. maja 2019. godine. Ne može se poreći komercijalni uspeh oproštajnih šest epizoda, ali još je teže ublažiti bolan osećaj u kostima da je verna publika ostala željna neke vrste rimejka finala pre nego potencijalnog nastavka ili pozadinske priče. Ali, uslovno rečeno, „novo“ poglavlje „Igre prestola“ već je bilo u pripremi.
Pre nego što je pala krvava zavesa nad sudbinama televizijskih voljenih junaka i antiheroja uveliko se spremala mlađa striming-televizijska sestra. Prva, nek je i njoj laka zemlja, nije preživela surova korporacijska očekivanja i bačena je niz vodu posle snimljene pilot epizode, dok je druga, koja će urliknuti „DRAKARIS!!!“ od 22. avgusta pod nazivom „House of the Dragon“ (Kuća zmaja), mogla duboko da izdahne jer je štiklirala kvadratiće želja i pozrdava bogova HBO-a.
Ukleta pandemija razvukla je proces pravljenja visokobudžetne ekstravagance, pa je i interesovanje za univerzumom „GOT“ u međuvremenu splasnulo. I dok se poslednjih meseci polako, ali sigurno dizala vatrena prašina u vezi sa „Kućom zmaja“ čuveno pitanje je svima na usnama – da li je dobra?
Pozadinska priču ili popularno rečeno „prikvel“, zasnovan na knjizi „Vatra i krv“ Džordža R.R. Martina otvara milujući glas naratorke koja neodoljivo podseća na šaputavo pripovedanje Kejt Blančet (Lord of the Rings) uvlačeći nas u odaje uspona i pada porodice Targerijen. Vladari Vesterosa nisu ni trepnuli prilikom odabira novog kralja. Prećutno, ali jednoglasno u izboru za kraljevsko veličanstvo između Viserisa i Renis Targerijen odabrali su, očekivano – muškarca. Mnogo godina kasnije cinična i odavno otupela na ogorčenje Renis Targerijen ćerki Viserisa kratko će suknuti u brk da joj ne pametuje o pravilima kraljevstva jer postoji samo jedno i zove se „muškarac“.
U devetoj godini vladavine Viserisa, tačno 172 godine pre rođenja Deneris Targerijen i sveopšteg haosa koji smo pratili osam sezona, možda se sedi u Gvozednom prestolu, ali su muke iste. Muke koje vode do jednog jedinog pitanja – ko je sledeći u redu za počasno mesto?
Viserisova ćerka Renira u odusustvu muškog naslednika, ako izuzmemo kraljevog brata Demona, očigledan je i očekivan izbor, ali njegovo veličanstvo sve nade polaže u drugo dete koje samo što nije ugledalo svetlost dana. Ne postoji nikakva sumnja ili dilema – dečak biti mora.
Nad najsrećnijim danom porodice Targerijen nadviće se mračni oblak. Toliko crn i težak da godine koje dolaze neće doneti ništa drugo osim izdaje, spletkarenja, odvratnih političkih igri i zabadanja usijane oštrice u grudi.
Svet koji je osnova svega onoga što će se gotovo dva veka kasnije odigrati ne razlikuje se nimalo od memljivog i krvoločnog mesta u kojem smo boravili osam sezona. Borba za prestol je ista, ali žanrovski i tematski je serija druga vrsta aždaje.
„House of the Dragon“ je čistokrvna politička drama sa povremenim akcionim i fantazijskim elementima. Umesto mističnih proročanstva i eterične simbolike sa horor elementima osnova serije počiva na masovnim dijalozima i dramaturgiji a la Čarls Dikens. Primetno je odustvo likova čiji su karakteri „veći od života“ za koje se tiho navija u nadi da im neko neće odrubiti glavu, ali i antiheroja.
Možda je Demon Targerijen zamišljen kao novi Džofri, ali agresivni neempatični psihopata željan vlasti kao sirotinja otplaćenog kredita, samo na momente može izazvati gnušanje i odbojnost. Jednim delom krivica počiva na čudnim scenarijskim odlukama, a drugim delom na nefokusiranoj glumi Meta Smita. Glumac se više trudi da bude to što priča traži od njega, nego ono što zaista treba da bude – ljudski optad.
Za razliku od „Game of Thrones“, „Kuću zmaja“ je daleko lakše pratiti zbog znatno manjeg broja likova i fokusa na porodicu Targerijen. Legato tempo radnje, naročito ako uzmemo u obzir da serija se prikazuje jednom nedeljno, može biti gadna koska za glodanje jer momenat – a evo ga „Game of Thrones“ desiće se tek u surovoj četvrtoj i poslednjim minutima pete epizode. Šesta epizoda kao svojevrsni obrt i novo poglavlje serije u kojoj će se nekoliko glumaca promeniti (uostalom videćete i sami kada dođe vreme) je intrigantni momenat koji debelo želi da počeše radoznalost. Teško je obuzdati želju za gledanjem, ali preporuka je da se sačeka da izađu barem četiri epizode pre gledanja.
„House of the Dragon“ nema problema sa budžetom jer svaka CGI scena ili sukob biblijskih proporcija izgleda kao „GOT“ u najboljim danima.
Ali, nešto mu fali…
Posle šest sati pored ekrana tv prijemnika i neobuzdane želje da vidim šta će se desiti, kako su minuti prolazili postajalo je sve jasnije. Fali mu vradžbina koja nas je pre 11 godina omađijala. Besramna priroda „GoT“, fantastičan izbor glumaca i neprestana strepnja nisu epiteti „House of the Dragon“. Bez obzira na ogroman budžet (i ponekad jako loše bele perike koje niko nije očešljao – duboka hidratacija molim vas), solidan izbor glumaca, pristojne priče, jako dobre karakterizacije i produkcije više je produžena ruka narativa koja će obogati televizijski svet priča Džordža R.R. Martina nego što je striming spektakl koji se ne propušta.
Drugačije ne mora da znači da je bolje ili gore, samo je drugačije i „House of the Dragon“ je zaista druga vrsta aždaje.
Ocena 3.5
Bonus video: Dejan Stojiljković – Šta da očekujemo od serije „Kuća zmaja“