0
Ljudi kao ljudi u Prištini su divni, ali njihova zvanična politika je podjednako besmislena kao i naša. Nema dvosmernosti, nema sredine. Podjednako smo nekulturni, ali opet imamo slične kulturne vrednosti, rekla je pesnikinja Radmila Petrović.
Ona je bila gost na tribini „Hajde da pričamo o poeziji“ autora Aleksandra Đuričića u Parobrodu i tom prikom je između ostalog govorila o svom iskustvu sa gostovanja u Prištini.
– Ne pravim neku preteranu razliku između svih naroda nekadašnje Jugoslavije. Mislim da smo svi ista porodica sa istim vrlinama i manama. Umetnici, s druge strane, su divni ljudi i ne prave razlike koje nam nameću političari. Fino je naći se u takvoj sredini gde ljudi najnormalnije funkcionišu. Imala sam priliku da razgovaram u jednoj prištinskoj gimnaziji sa mladim ljudima i njihova poruka je bila: „Recite im da ovde nema rata“ jer ratovi se vode na nacionalnim televizijama – ispričala je Petrovićeva.
Istakla je da joj je publika najvažnija, da zbog nje piše, a da na domaće kulturne institucije uopšte ne računa.
– Ako me neka pozove, ja više na to gledam kao na neko iskrsnuće. Mislim da sam prilično zapečatila svoje pojavljivanje svojom pesmom „Srpskinja sam ali mi Kosovo nije u srcu, nego ti“. Institucije bi trebalo da promovišu pesnike i umetnike koji žive sa narodom i koji se njemu obraćaju. Meni je najbitnija publika i zbog nje pišem. Naravno, bitni su mi strani fondovi oni su važni, ali ako računate na srpske institucije propašćete – smatra Petrovićeva.
Na tribini se govorilo i o tome gde nastaju stihovi, da li se inspiracija čeka ili izaziva, zašto je poezija u modi, koliko kilograma emocija može da stane u jednu strofu, koliko je važno tržište, a koliko tiraži, kao i da li su nam Branko Miljković i Desanka Maksimović dalji ili bliži rođaci, a pored Petrovićeve gosti su bili i Ivan Ergić i Zvonko Karanović, i novinarka Radio Beograda 2, Sara Arsenović.
Bonus video: Podcast Snaga uma – gošća pesnikinja Radmila Petrović
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare