0
Istaknuti filmski reditelj Srđan Karanović predstavio je sinoć svoj neostvareni projekat "Tramontana" u Dvorani kulturnog centra Beograda u okviru prvog izdanja Festivala nesnimljenog filma.
Manifestacija je inspirisana knjigom „Neispričane priče” hrvatskog reditelja Rajka Grlića koji je 19. oktobra otvorio ovaj program putem onlajn razgovora iz Zagreba.
Srpski sineasta i ranije profesor filmske režije na FDU, Karanović je na filmu „Tramontana“ radio više od 30 godina, što predstavlja na neki način pravi fenomen u srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji, kako je ocenio njegov bivši student, reditelj Stefan Arsenijević.
„Zamislite samo sav trud i maštanje koje je uloženo u taj projekat. Želeli smo da, poput neke bioskopske poetske pravde, ovaj i drugi nesnimljeni filmovi ipak pronađu put do publike”, istakao je Arsenijević, dugogodišnji filmski urednik DKC i jedan od glavnih autora koncepcije programa jubileja 60. godišnjice DKC i ujedno ovog festivala.
Arsenijević je bio domaćin prve večeri, kao i ove finalne, treće noći festivala kao moderator razgovora sa svojim bivšim profesorom Karanovićem, a delove scenarija je čitao novinar i TV voditelj Miloš Milovanović.
Karanović je objasnio da mu se prva ideja za filmski scenario „Tramontana“ javila još davne 1968. godine tokom studija na FAMU Filmskoj školi u Pragu.
„U tim tmurnim jesenjim danima počeo sam smišljati svoj prvi film. Delio sam sobu sa Rajkom Grlićem, i tada smo snimali ispitne kratke filmove po pet minuta i neke emisije za televiziju. A da režiramo dugometražni igrani film za bioskope delovalo nam je nepremostivo“, prisetio se Karanović i naveo da su učili filmsku režiju i njome dobro vladali, ali da nije bio siguran u pisanju scenarija.
Srpski režiser se osvrnuo i na taj period Praškog proleća, političke liberalizacije u Čehoslovačkoj koje je trajalo od 5. januara do 21. avgusta te 1968. godine. Reditelj je tada u glavi imao ideju za film „Tramontana“, neočekivanu, neobičnu fantazmagoričnu ljubavnu priču sa elementima bajke koja se proteže kroz više decenija i generacija.
„Sa raznim prekidima, radio sam na tom scenariju do 2004. godine. Kasnije se nisam vraćao na tekst. Pisao sam, onda zastao, i u međuvremenu sam snimao sve ostale filmove u mojoj karijeri. A ‘Tramontana’ je tu stajala uvek i stalno sam joj se vraćao“, otkrio je Karanović“.
On je sastavio i sinopsis filma kao vrstu scenosleda koji u potpunosti predstavlja sadržaj filma od početka do kraja.
Tako je glavni junak stari bivši kapetan Nikola, koji u jednom živopisnom primorskom mestu rekonstruiše svoj život putem sećanja i fantazije.
Zapravo, Nikola dolazi na ideju da jedna grupa mladih amaterskih glumaca kao trupa odigra njegov kompleksan život o ljubavnom trouglu i patnji za devojkom koju nije na kraju osvojio.
Reč je o njegovoj neprežaljenoj ljubavi koju je prepustio svom najboljem prijatelju, takođe zaljubljenom u nju, i glumci iz noći u noć igraju na sceni tu životnu priču koja svake večeri postaje sve bolja i uzbudljivija.
„Sanjario sam o filmu koji bi se dešavao u jednom mirnom mestu na moru. To je priča o dva dečaka zaljubljena u istu devojčicu i šta je sa njima dalje bilo godinama kasnije. Bio sam inspirisan kad sam upoznao neku baku koja živi u kući koja je kao neki pomorski muzej, jako živopisno. Film ima svoju poetičnost, postoje tu razni slojevi priče, dramaturgija nemog filma, psihologija tog malog mesta, meštani, primorci, svi se uključuju u tu predstavu o njegovom životu. A sva tri junaka su rođena istog dana“, zaključio je Srđan Karanović.
Nakon razgovora prikazana je restaurirana kopija čuvenog Karanovićevog filma „Miris poljskog cveća”.
Bonus video: Beograd na filmu – Kuća sa koje je pao Ilija Čvorović
