0
Na početku projekta želela sam da ispričam svoju ličnu priču u okviru ovog mesta punog kompleksnosti, ali, baveći se dubljim istraživanjem, odlučila sam da budem ogledalo u kom će zajednica sela moći da izrazi sopstveno autentično iskustvo, kaže rediteljka filma "Avenal".
Piše: Marina Lučić
Šesto izdanje međunarodnog festivala dokumentarnog filma DOK #6 koji je počeo u četvrtak u Beogradu, traje do nedelje, 4. februara u Mts Dvorani. Festival će ugostiti nekoliko autora i autorki koji će predstaviti svoje filmove. Jedna od njih je i Ana Sandrini iz Italije koja će se beogradskoj publici predstaviti sa filmom „Avenal“. Sandrini će biti i gošća festivala, a njen film biće prikazan večeras u 20.30 časova u sali 3 Mts Dvorane.
Dokumentarac autorke iz Italije deo je takmičarskog programa festivala (Enter Dok) u kome učestvuju debitantski dugometražni dokumentarni filmovi. U okviru ove selekcije, na zatvaranju festivala, biće dodeljene dve nagrade publike.
Selo Kave del Predil glavni je protagodinista filma “Avenal”. Ovo selo predstavlja zemlju na granici između Italije i Slovenije. Skriveno u šumama italijanskih Julijskih Alpa, sada predstavlja samo obris onoga što je nekada bilo – mesto napretka i avangarde. U ovom selu sve govori o prošlosti, dubini rudnika i njegovim napuštenim galerijama, napuštenim industrijskim objektima, razgovorima u kafani, lokalnim licima koja govore o narodima ujedinjenim istom istorijom. Sve ove svakodnevne slike prenose nas u dimenziju sećanja, u kojoj su koherentnost i hronologija stavljene u drugi plan, ustupajući mesto toku iskustva isprepletenog sa kolektivnim događajima.
Repertoar arhivskog materijala, zajedno sa glasovima i licima sadašnjosti, uspeva da da smisao tim već praznim prostorima i da osmisli portret ljudske istorije sela. Čini se da je rudnik jedina statična tačka u ovoj maloj dolini, gde su se ukrštale imperije, nacije, narodi i etničke grupe. Danas, napušteno od politike, ovo selo ne želi da zaboravi i još uvek sanja o mogućoj budućnosti. Eterični pejzaž Julijskih Alpa deluje kao kontrapunkt i vanvremenski posmatrač koji nas podseća na to koliko je naše prisustvo efemerno.
Šta vas je inspirisalo da izaberete Cave del Predil za vaš dokumentarni film i šta vas je privuklo u istraživanju „skrivenih“ aspekata ovog sela?
– Istorija Cave del Predila povezana je sa istorijom moje porodice. Moj otac je rođen u ovom mestu i tu je i odrastao, a moj deda je imao građevinsku firmu koja je radila za rudnik. U to vreme, Cave del Predil je bilo najvažnije mesto u celoj oblasti, rudarska aktivnost donosila je bogatstvo, i nakon Drugog svetskog rata selo je proživljavalo „zlatno doba“. Odrasla sam u gradu blizu Cavea, tako da sam oduvek poznavala njegovu istoriju. Za mene je ovo veoma fascinantno mesto, pejzaž je pun kontrasta: napuštene industrijske strukture i čistota prirode stvaraju snažan i jedinstven pogled. Cave del Predil takođe obiluje istorijom zbog svoje strateške pozicije između granica. Prava inspiracija za mene je došla od mog dede koga nažalost nikada nisam upoznala. Bio je odličan fotograf i istoričar i osećam posebnu vezu s njim, a istraživanje istorije Cave del Predil bilo je kao istraživanje sopstvenih korena.
Čini se da „Avenal“ predstavlja neku vrstu raskrsnice između napretka i tradicije. Kako ste usmeravali priču da predstavite istoriju sela, sa jedne strane i savremene izazove, sa druge?
– Šetajući ulicama Cavea, možete osetiti „senku“ prošlosti. Stanovništvo je opalo sa 4000 na 200, a za one koji su ostali, tradicija je i dalje snažna. Čuvanje sećanja je način da se „preživi“ prolazak vremena. Zajednica sela zaista želi da se projektuje u budućnost sa istim idealima koje je nasledila iz prošlosti, ali to je teška perspektiva. Istorija, iako politika još uvek ne želi da to prizna, pokazuje da je Cave napušten i zaboravljen jer su se interesi promenili, i izgledalo je potpuno normalno ignorisati mesto koje više nije bilo korisno. Danas stalno govorimo o važnosti ekologije, što je veoma dobro, ali Cave nam daje važan savet: ekologija znači brinuti se o mestima, svim mestima, čak i onim problematičnim. Moramo preuzeti na sebe izazov da praktikujemo pravu ekološku filozofiju počevši od onih nesrećnih i zaboravljenih mesta, dajući im nov život.
Film istražuje živote ljudi u selu. Kako ste stekli njihovo poverenje i autentično prikazali njihove priče na ekranu?
– Ulazak u zajednicu Cavea bilo je veoma lepo iskustvo za mene. Kada su shvatili moju nameru i osetili da želim samo da im dozvolim da ispričaju svoju istoriju, zaista sam se osetila dobrodošlom. Osim toga, u selu su svi poznavali mog dedu, pa su, na neki način, osećali da i mene poznaju. Bilo je veoma lepo slušati priče o njemu i mojoj porodici. Kao što sam već rekla, pričanje o sećanjima na selo bilo je kao otkrivanje sopstvene istorije.
Kako ste uskladili prikazivanje nekada velelepnog sela sa stanjem u kome se ono danas nalazi?
– Radila sam korak po korak, prateći intuiciju. Pokušala sam predstaviti stvarnost sela onako kako sam je osećala. Na početku projekta želela sam da ispričam svoju ličnu priču u okviru ovog mesta punog kompleksnosti, ali, baveći se dubljim istraživanjem, odlučila sam da budem ogledalo u kom će zajednica sela moći da izrazi sopstveno autentično iskustvo. Naravno, prilikom stvaranja filma nikada niste neutralni, pa su moj ugao gledanja i moja lična istorija skriveni između slika.
Možete li nam reći o nekim neočekivanim ili dirljivim trenucima tokom procesa snimanja koji su ostavili trajni utisak na vas?
– Kao što sam već rekla, susret s zajednicom sela bilo je jedno divno iskustvo. Posebno me je inspirisao stav, strast i snaga rudara. Oni su stari ljudi, ali su nezaustavljivi kada pričaju svoju istoriju. Na svakom bioskopskom prikazivanju (kada je to bilo moguće), pratili su me, izlazili na scenu i s neverovatnim dostojanstvom delili svoje iskustvo. To su bili veoma dirljivi trenuci kako za publiku, tako i za mene, jer sam osećala da sam im pružila priliku da ih neko čuje. To je veliko zadovoljstvo koje sam doživela kroz ovaj film.
„Avenal“ istražuje odnos između ljudi i okoline. Kako su prirodne okolnosti doprinele vizuelnom pripovedanju vašeg filma?
– Priroda u Cave del Predil je eterična. Tišina planina i šuma je zaista duboka i čista. Zanimljivo je zato što prisustvo napuštenih industrijskih struktura čini tu tišinu još zvučnijom. Za mene, u Caveu, prirodno okruženje predstavlja vreme, istorijsko vreme u njegovoj najdužoj perspektivi. Sa ovog stanovišta, ljudski događaji postaju manji, a promene izgledaju ne samo nužne, već i neizbežne. Meni to daje nove mogućnosti za istraživanje.
Čini se da ovaj dokumentarac dotiče teme zajednice, otpornosti i prilagodljivosti. Koju poruku ili emociju želite da publika ponese nakon gledanja filma?
– Osećaj solidarnosti koji je ujedinio zajednicu veoma je inspirišuć. Ideja o poslu koji, zbog svojih karakteristika, stvara snažan osećaj zajednice, veoma je interesantna iz perspektive sadašnjosti. Čini se da svet sada ide u suprotnom smeru. Radimo sve više sami, ponekad gubeći smisao onoga što radimo i zaboravljajući da smo deo zajednice. Mislim da je ova stavka važan aspekt za analizu suočavanja s izazovima savremenog doba.
Vaš film je prikazan na nekoliko festivala, privlačeći značajnu pažnju kako publike, tako i kritičara. Kakva su vaša očekivanja od publike u Beogradu?
– Veoma sam srećna što učestvujem na ovom divnom festivalu i što dolazim u Beograd. Pre nekoliko godina putovala sam po Srbiji mesec dana i upoznala sam fantastične ljude i tradicije. Velika je čast vratiti se sa svojim dokumentarnim filmom. Nadam se da će ova priča uspeti da podstakne korisna i pozitivna razmišljanja o sadašnjosti i o budućnosti koju želimo da stvorimo. Istorija je uvek najbolji učitelj da pronađemo pravi put za ljude na ovoj planeti.
Bonus vdeo – Dokumentarni film: Smrtonosni vjetrovi Balkana