0
"Ne želim da budem filmska zvezda. Ja želim da budem dobar glumac", rekao je Deni Treho prijatelju u vreme kada je postajao slavan. Jedan je od omiljenih filmskih negativaca često je dobijao uloge "zatvorenika broj jedan", a pre nego što je stao pred kamere zaista i jeste bio robijaš, o čemu govori upravo završeni dokumentarac o njemu.
Priredio: Matija Jovandić
Deni Treho (76) je, prema nekim anketama, glumac koji je najviše puta ubijen na filmu.
„To samo pokazuje da sam radio“, kaže on u šali.
Čak iako niste znali njegovo ime, njegov lik sigurno jeste iz stotina filmova, TV serija i igara u kojima se pojavljuje, piše novinar BBC-a Stiv Holden. U tim filmovima, kosa mu je vezana u rep, pun je tetovaža, a sasvim verovatno nosi i oružje. Šali se da je zbog svog izgleda i stava na počecima glumačke karijere uvek na odjavnoj špici kraj njegovog imena pisalo „zatvorenik broj 1“. Upravo tako se zove i dokumentarni film o njemu: „Zatvorenik broj 1: Uspon Denija Treha“.
Naslov filma, zapravo, nije producentski trik. Treho je zaista više puta bio iza rešetaka, zbog različitih krivičnih dela, uključujući i oružanu pljačku. On sam kaže da je pravo čudo što je uopšte i preživeo šezdesete godine prošlog veka.
Dok je odrastao u Kaliforniji, Treho se već kao tinejdžer navukao na teške droge, a potom su usledile i zatvorske godine. Vremenom je postao poznato lice među ostalim robijašima, kao i šampion u boksu u ozloglašenom San Kventinu, uz Alkatraz verovatno najpoznatijem zatvoru na svetu. (Džoni Keš snimio je živi album tamo krajem te decenije.)
Treho se u dokumentarcu priseća kako je video svog poznanika robijaša izbodenog u leđa.
„Hodao je po gornjem dvorištu, pokušavao da potegne nož i iskašljavao je krv, a svi su počeli da se smeju. Kakvo haotično mesto“, priča Treho.
Odležao je kazne u još dva zatvora, Soledad i Folsom, a priznaje da mu je taj „izlet u mladost“ za potrebe snimanja filma bio bolan.
„Setio sam se toga kako sam bio u popravnim domovima i mislio da mi je to kraj života. Osetite posledice boravka u ustanovi. Pokušao sam da kažem: „Ne, čekaj. Nije kraj. Tek počinje“ – priča Treho.
Odlučio je zato da okrene novi list u životu, vadeći se iz problema i nastavljajući dalje bez droge.
Postao je savetnik za lečenje zavisnosti i rešio je da lično iskustvo iskoristi za pomoć drugima. Rad na jednom filmskom setu osamdesetih godina privukao ga je glumi. Od tada, piše novinar BBC-a, Treho je pokušavao da „čini dobra dela“, jer uspeh meri time da se „probudi i oseća dobro“ pre nego po nagradama i priznanjima.
Jasno mu je i da njegova slava utiče o na druge i nada se da će njegova priča podstaći mlađe fanove, uz reči da „nije važno odakle počinješ, nego da završiš“.
U dokumentarcu se vidi kako Treho odlazi u zatvore i govori zatvorenicima o tome kroz šta je prošao. Kaže i da svaki put kada uđe tamo namiriše „strah i teskobu“, a da onda nakon toga nekad „sanja da je još u zatvoru“ i da je to „podsetnik da ne skrene s puta“.
Kako vreme prolazi, sve je zaposleniji. Pre par godina, na snimanju jednog filma pitali su ga da li namerava da se penzioniše.
„Igrao sam kauboja tad. Ne vidim da bih mogao da se penzionišem uskoro. Previše dobro se zabavljam“, naveo je Deni Treho.
