0
Gost naše rubrike "Saundtrek za moj život" ove nedelje je Branko Rosić, pisac i novinar, ali i veliki poznavalac muzike i pop kulture. On je za Nova.rs napravio mali presek onoga što ga je muzički obeležilo od najranijeg detinjstva do današnjih dana.
Piše: Branko Rosić
Evropsko prvenstvo u fudbalu 1976, u Jugoslaviji, u Beogradu igraju Jugoslavija i SR Nemačka. Rano popodne, na dan utakmice, sa ocem sam u gradu. Puno nemačkih navijača u baštama. Ja sam skoro desetogodišnji dečak, čudno mi je. Mrzeo sam da idem u kupovinu u grad sa mojima pa su me roditeji potkupljivali. Sladoled je prestao da bude tarifa roditeljske korupcije. Postao sam „skuplji“. Tog dana sam, ne znam zašto, tražio da podmićivanje za moj odlazak s njima u kupovinu, budu ploče. I tog dana su mi kupili ABBA „The Greatest Hits“ i Queen „Noć u operi.“ Uveče jedan od onih mitskih poraza.
Vodimo sa 2:0 na poluvremenu i onda Diter Miler, 4:2 za Nemce. Ujutru roditelji odlaze na posao, a ja puštam ABBU pesma „SOS.“ Upravo je ovu pesmu svirao je za sebe Stiv Džons gitarista Sex Pistolsa i iz tog njegovog sviranja ABBE proistekao je pank evergrin „Pretty Vacant“ od Pistolsa. Veliki Stiv je to priznao. Jer svi smo slušali na početku ABBU. U svakoj autobiografiji velike rok njuške naći ćete da je ABBA jedno vreme bila u njegovoj sobi i na gramofonu.
Onda me je ispred samoposluge kod „trojke“ u naselju „Stevan Flipović“ preko puta „Kuće cveća“, komšija upoznao sa starijim komšijom, nadimka Crv, koji je razvaljivao muziku. Pita šta slušam, ja kažem Queen, bio sam paćenik i prećutao ABBU, danas bi bilo obrnuto. Sve u svemu, taj komšija me je uzeo pod svoje i posle nekoliko meseci kao da sam iz osnovne škole stigao na četvrtu godinu na Filozofskom. Preskočio sam godine i godine i već sam slušao prog-rok i ono što mi je obeležilo mladost. Obskurni bend iz Mančestera – Van der Graaf. Tokom prošlog letovanja u Mančesteru video sam kroz prozor plakat za koncert njihovog lidera Pitera Hemila.
Voleti ovaj bend je značilo neku ekskluzivu. Bilo nas je malo. Ali kad god bih nailazio na fanove koji to slušaju podizao sam sebi cenu. Uelbek spominje ovaj bend u „Serotoninu“ kao i Džef Dajer. Preko Van der Graafa sam zavoleo i Genesis i Pitera Gebrijela. Kad sam pre neku godinu radio intervju sa gitaristim ovog benda Stivom Hekletom pitao sam ga za turneju Genesisa i Vand der Graafa. Preko toga sam zavoleo Englesku jer su oni na omotima imali one seoske kuće, zamkove… čitava mašta se budila u meni.
A pored toga slušao sam i glem rok. Sweet, ali i legende Rolingstonse i naročito album „Black and Blue“. Na omotu mog primerka ploče bio je hrapav deo na mestu brade Čarlija Votsa pa sam to pokazivao drugovima iz razreda osnovne škole i to se izlizalo pa se tako Čarli obrijao.
A pank? Crvova devojka Milica je dobila na poklon prvi singl Pankrta „Lepi in prazni.“ To je 1978 ili 1979, preklinjem je da mi pokloni. I bi poklon. Sutradan smo drug i ja pobegli iz škole i celo prepodne slušali taj singl. Izgubio mi ga je godinama kasnije Gera, slikar, koji je radio omote za EKV. Pa Crv donosi prvi album grupe The Damned, ujedno i prvi pank album u istorji. Odlepio sam.
Osamdesete i Bauhaus, a onda Smiths i Smiths do iznemoglosti gde sam bildovao malenahonliju i zadocnelu izveštačenu sopstvenu neshvaćenost. Moj novinarski hajlajt je bio kada mi je Morisi odabrao pitanja pre deset godina. Devedesete su, pored sedamdesetih, za mene ključna decenija u muzici. Brit pop i Oasis, trip hop i Massive Atack, Portishead. Proletos sam video dabldeker koji je u Bristolu vozio za ovaj deo grada. Pa Primal Scream, koje sam gledao letos u Londonu u nadoknadi srpskih izgubljenih devedesetih.
To je to, okej lažem. Bilo je i Bijelo dugme tamo negde uz ABBU. Koncerti u hali „Pionir“, imao sam 12 godina. Suvi led, dimna pečurka, crvene lampice maršala… Sve me je to navelo da prestanem sa željom da budem fudbaler ili vozač na Zidu smrti i čvrsto rešim da budam rok muzičar. Tada se istorija dešavala za nekoliko godina.
Prvi put me je otac doveo do „Pionira“ jer nisam znao put, na sledeći koncert Dugmeta u „Pioniru“ sam išao sa devojkom, a za dve godine od tada već sam svirao sa Urbanom gerilom na istom mestu na zajedničkom koncertu. Stideo sam se i diska jer su to slušali šminkeri a siledžije nam skidale bedževe u diksotekma dok je išao taj saund. Tek sam ga kasnije zavoleo kad sam očistio predrasude i asocijacije. Najl Rodžers i Chic, kisnuo sam na Exitu da bih čuo njegove disko bisere, i na kraju onaj sa Daft Punk. Euforiju mi izaziva i „Born Slippy“ od Underworlda.
A sve krene od ABBE i dođe se svuda ako pronađeš put. Ovo je zanimljiva rubrika jer će mnogi lagati da su krenuli od Nirvane ili Flojda. Ali neka prvi baci kamen (ploču) ko nije slušao lake note na samom početku. A onda se stigne i na tvrđe. Iz „S.O.S.“ na „Pretty Vacant“.
Bonus video: Amelie Lens na Exitu
