0
Inicijativu Fotografske sekcije ULUPUDS-a da se doajen naše fotografije Tomislav Peternek sahrani u Aleji zaslužnih građana, kako nezvanično saznajemo, blokirali su članovi SNS-a, zbog čega će počivati na Novom bežanijskom groblju.
Tomislav Peternek preminuo je 24. marta u 91. godini. S obzirom da je preminuo u subotu, odnosno da je to bio vikend Fotografska sekcija ULUPUDS-a i porodica fotografa posle dva dana, tačnije u ponedeljak, 26. marta uputila je zvaničan zahtev Privremenom organu grada Beograda da se Tomislav Peternek sahrani u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. I onda je usledilo čekanje.
A do petka nikakav zvaničan odgovor na svoj zahtev nisu dobili. No, nezvanično su saznali, kako je za Nova.rs potvrdio naš ugledni fotograf Imre Sabo, inače član Fotografske sekcije ULUPUDS-a, da su ovaj zahtev u Privremenom organu grada Beograda blokirali članovi SNS-a. Tačnije predsednik Privremenog organa Aleksandar Šapić i Aleksandar Mirković, ali i Nikola Nikodijević iz SPS-a.
Porodica Tomislava Peterneka zato je bila prinuđena da se sama snađe oko sahrane. I, umesto u Aleji zaslužnih građana, Peternek će biti sahranjen na Novom bežanijskom groblju. Sahrana će biti obavljena 5. aprila u 10.30 sati na tom groblju.
Tomislav Peternek, koji je rođen u Vinkovcima 22. maja 1933. godine, bio je jedan od naših najuglednijih fotografa. Peternek je fotografijom počeo da se bavi još 1954. godine. Novinskom najpre u „Svetlosti“, u Kragujevcu, gde je inače jedno vreme radio i u fabrici radio-aparata „Šumadija“. Kad je stigao u Beograd, nastavio je da se bavi novinskom fotografijom u „Borbi“, „Sport i svetu“, „Mladosti“, „Jugoslovenskoj reviji“, „Ekonomskoj politici“.
Fotografisao je posledice zemljotresa u Skoplju 1963. i pola veka kasnije ih predstavio na izložbi u Skoplju.
Od 1970. bio je urednik fotografije u beogradskom nedeljniku NIN, gde je bio sve do penzionisanja 1993. godine. U tom periodu objavljuje oko 700 naslovnih stranica ovog značajnog političkog časopisa. I sam je govorio:
– Bio sam neko ko je fotografisao skoro sve strane državnike koji su bili na sahrani Josipa Broza Tita i neko ko ga je kao „slepi putnik” u „Plavom vozu” „ispratio” na poslednje putovanje od Ljubljane do Beograda. Ne znam koliko sam fotografija uradio u životu, ali znam da je za dobru fotografiju osim oštrog oka najvažniji tim. Ja sam ga imao u NIN-u!
Uporedo s radom u foto-žurnalizmu, Peternek se bavio i primenjenom fotografijom, reklamnom, modnom… Od 1980. godine bavio se podvodnom fotografijom: snimao je u Jadranskom moru, Karipskom moru, Indijskom okeanu, Crvenom moru. Bio je učesnik mnogobrojnih grupnih izložbi fotografije, član ULUPUDSA-a, i Udruženja novinara Jugoslavije i Srbije.
Pri Jugoslovenskom institutu za novinarstvo pokrenuo je obrazovni smer za foto-reportere još 1985. godine. Kao mentor odseka edukobao je više od tri stotine mladih, od kojih su većina njih značajna imena u oblasti novinske fotografije.
U istoriju upisao se s fotografijama studentskog protesta 1968, saobraćajca Jovana Bulja, sudara ajkule i ronioca u vodama Maldiva, Kragujevčana kako kroz tarabu gledaju utakmicu…
Kao penzioner, od 1993. godine delovao je kao slobodni umetnik. Radio je fotografije za razne listove širom sveta. Akreditovan dopisnik pri Ministarstvu informisanja Jugoslavije od velikih foto agencija – Rojters, Eastlight, Contrast, UNICEF, Corbis-Sygm.
Najvažnijim priznanjima u životu smatrao je Nagradu za životno delo i Nagradu grada Beograda. Poklonio je i kolekciju nemerljive vrednosti Istorijskom muzeju, pa deo i Muzeju savremene umetnosti. A eto kako mu se neki „zvaničnici“ grada Beograda odužuju…
Bonus video: Fotografija koja je promenila život
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
