1
Situacija na Bliskom istoku glavna je svetska tema. U skladu s tim prošlo je i otvaranje 75. Frankfurtskog sajma knjiga, najveće svetske manifestacije tog tipa. Slovenski filozof Slavoj Žižek opravdao je svoju reputaciju provokatora kada je u utorak na otvaranju sajma u Kongresnom centru teorijski obrazložio i praktično predstavio "cancel kulturu", te izazove koje ona predstavlja miru na Bliskom istoku. Pri tome je, kako pišu nemački mediji, izazvao bes brojnih učesnika.
Državni sekretar Uve Beker protestovao je i upadao mu u reč dok je gradonačelnik Frankfurta Mike Josef protestno napustio salu… Snimak i ceo Žižekov nastup prenosimo sa portala „Lupiga“.
Uz aplauz publike Žižek je izašao na binu i stao za govornicu.
– Pričekajte s aplauzom. Na kraju nećete pljeskati. Ponosan sam, da sam tu, na sajmu knjige. Knjige su, kako smo danas opet iznova čuli, potrebnije nego ikada pre. Bez njih nema rešenja za grozni rat u Gazi. Bezuslovno osuđujem Hamasov napad na Izraelce uz granicu s Gazom – bez ikakvih ‘ako’ i ‘ali’. Izraelu priznajem pravo da se brani i osujeti pretnju – kazao je slovenski filozof na početku.
Ipak, dodao je da opaža nešto neobično – čim čovek spomene kako treba da se analizira zamršena pozadina situacije, po pravilu je odmah optužen kako podupire ili opravdava Hamasov terorizam.
– Da li smo svesni koliko je čudna ta zabrana analize koja bi nam bolje predočila kompleksnost trenutka? Kakvom društvu je svojstveno takvo ponašanje? Društvu koje je uštogljeno poput košnice za pčele! Koji idiot je izabrao takav primer? Znate li kako žive pčele? To je najtotalitarnije društvo koje možete zamisliti. Više od 80 posto su ženskog pola, kastrirane su, nije im dozvoljen seksualni razvoj, one samo rade! Tu je i kraljica koja jednom u životu opšti s deset mužjaka. Čim ovi dožive orgazam, odmah im proguta penise! Ne, hvala, ne želim da živim u takvom društvu – jasan je bio Žižek.
Podsetio je da je naslov nedavne polemike, o antisemitizmu i BDS-u (Palestinski pokret za ekonomske sankcije protiv Izraela), u “Der Spiegelu” na nemačkom glasio: “Wer Antisemit ist, bestimmt der Jude und nicht der potenzielle Antisemit”, u prevodu: “Ko je antisemita odlučiće Jevrejin, a ne potencijalni antisemita”.
– Dobro, zvuči logično. Sama žrtva trebalo bi da odluči da li je zaista žrtva. Ali, zar isto ne važi i za Palestince koji bi trebalo da mogu da odrede ko im oduzima zemlju i elementarna prava? U ovom trenutku želim da vam usmerim pažnju na divan detalj koji sam danas opazio na Sajmu. Poslednja reč govora slovenskog predsednika, ispravite me ako grešim, bila je Palestina! To je ujedno bio i jedini pomen Palestine. Sve ostalo odnosilo se na Hamas protiv Izraela. Oprostite, ali u ovom trenutku, morate uključiti i milione Palestinaca – naglasio je Žižek.
Analizirajući pozadinu, istakao je da “ne misli na gluposti maskirane u duboke misli”:
– Znate one banalne parole koje, na primer, kažu ‘neprijatelj je neko čiju priču nisi čuo’. Znate šta? Pročitao sam Hitlerov “Mein Kampf”, pročitao sam njegovu priču i naciste volim još manje nego pre!
Podsetio je da se danas u Izraelu odvijaju dve bitne stvari. Jedna je to što je Ismail Hanijeh, lider Hamasa koji, “naravno, udobno živi u hotelu s pet zvezdica u Dubaiju”, na dan napada Jevrejima poručio sledeće: “Imamo da vam kažemo samo jednu stvar, maknite nam se sa zemlje, maknite nam se s očiju. Ova je zemlja naša, Al Quds (Sveti), njihov naziv za Jerusalim je naš. Sve ovde je naše! Za vas ovde nema ni mesta ni sigurnosti”.
– Jasno i odvratno! No, nije li izraelska vlada rekla nešto slično, iako naravno na puno civilizovaniji način? Ovo je jedan od prvih principa na kojima počiva izraelska aktualna vlada. Citiram iz službenog izvora: “Jevrejski narod ima ekskluzivno i neotuđivo pravo da obitava u svim zemljama Izraela. Vlada će promovisati i razvijati naseljavanje svih zemalja Izraela. U Galileji, Negevu, Golanu, Judeji i Samariji” završavam citat. Ili, izjava Benjamina Netanjahua, citiram: “Izrael nije zemlja svih svojih građana, već je zemlja jevrejskog naroda, i samo njega”. Završavam citat. Zar ovakvi principi ne isključuju bilo kakve pregovore? Palestinci su isključivo tretirani kao problem dok im država Izrael ne daje nikakvu nadu u zemlji u kojoj žive – ocenio je govornik.
Ispod svih polemika o tome ko je veći terorista, smatra Žižek, “leži teški crni oblak ili, bolje, močvara”.
– Masa palestinskih Arapa koji su dekadama držani u limbu i izloženi dnevnim maltretiranjima naseljenika i izraelske države. Ko su oni i koja je to zemlja u kojoj žive? Da li je to Judeja i Samarija, Zapadna Obala ili država Palestina koju priznaje 139 od 193 članica Ujedinjenih Naroda? Prva generacija izraelskih lidera od Bena Guriona do Moše Dajana, ovde želim da ih pohvalim, govorila je drugačiji, iskren jezik. Otvoreno su priznali da pravo Izraela na zemlju ne može biti utemeljeno u nekakvoj univerzalnoj pravdi – kazao je on.
Kao primer naveo je 29. april 1956. godine, kada se dogodio incident u Gazi i grupa Palestinaca iz Gaze prešla u Izrael kako bi opljačkali žetvu u kibucu Nahal Oz.
– Tamo ih je zatekao čuvar koji ih je progonio, ali je na kraju završio u rukama Palestinaca. Telo je, bez očiju, vraćeno preko UN-a. Ovako je reagovao Moše Dajan (tadašnji načelnik Glavnog stožera Izraelskih obrambenih snaga), na sahrani: “Nemojmo danas kriviti ubice. Kakav argument mi imamo protiv njihove smrtne mržnje prema nama? Oni su živeli u izbegličkim kampovima u Gazi poslednjih osam godina dok smo im mi pred očima menjali zemlju, sela u kojima su im nekada živeli preci … Sve smo to promenili u vlastitu ostavštinu”. Možete li uopšte zamisliti sličnu, jednako iskrenu, izjavu danas? Koliko smo daleko od komplikovane situacije koja se odvijala pred koju dekadu? Tada smo govorili ‘Zemlja za mir’ (sporazum iz 1979. godine o miru između Izraela i Egipta), ‘Rešenje dve države’ – pitao je Žižek.
Izrael je 1994. godine, podsećao je dalje govornik, izgradio zid da odvoji Zapadnu obalu od Izraela u granicama iz 1967. godine svejedno priznajući je kao poseban entitet, a sve je to u međuvremenu nestalo.
– Danas je izraelska vlada prepoznatljiva po Itamaru Ben-Gviru (izraelski ekstremno desni političar i član Kneseta). U politiku je ušao u mladež stranke Kach koju je izraelska vlada proglasila terorističkom organizacijom i zabranila. Kada je Ben-Gvir došao na novačenje u IDF (Izraelske obrambene snage, op.p.) odbijen je zbog ekstremno desnih stavova. I pazite sad! Osoba koju je sam Izrael osudio kao rasistu i teroristu, danas je ministar nacionalne sigurnosti koji bi trebalo da pazi da se sprovode zakoni – izričit je Žižek i nastavio:
– Sećate li se velikog sukoba koji je podelio Izrael prošloga meseca? Komentarišući mere koje je predložila Netanjahuova vlada, Yuval Harari (izraelski profesor istorije i međunarodno priznati autor) bio je brutalan. Citiram: “Ovo je definitivno puč. Izrael je na putu da postane diktatura”. Izrael je bio podeljen između nacionalističkih fundamentalista, koji pokušavaju da ukinu glavne poluge legalne državne moći, i članova civilnog društva svesnih sledeće pretnje: S napadom Hamasa, i to smatram istinskom tragedijom, kriza je gotova! Prevagnuće nacionalni duh! Uvek je tragično kada unutrašnji sukob prevlada na račun spoljnjeg neprijatelja!
Dakle, Žižek smatra da je prvo potrebno “prepoznati ogromni očaj i nered iz kojega se može izroditi zlo.” Ukratko, “neće biti nikakvog mira na Bliskom istoku dok se ne reši Palestinsko pitanje”, citirao je i kazao:
– Ovo sam poslednjih dana pročitao u izraelskim novinama. Ni u jednom trenutku ne opravdavam, to je kriminalni čin. Istina, Izrael ima puno pravo na protivnapad. No, nemojmo zaboraviti ovu mračnu pozadinu. Mnogi moji prijatelji kažu: “Da, Palestinci imaju pravo da budu pomalo antisemiti jer, vidiš šta im rade Izraelci”. Ili, s druge strane: “Izraelci imaju pravo da budu malo nasilni jer, vidi šta smo mi njima radili u holokaustu…” Mislim da se tu nema što razumeti. Treba ići do kraja u oba smera. Stati u odbranu palestinskih prava, kao i u borbi protiv antisemitizma!
Govor je prekinuo neko iz publike dobacivši:
– Ne možete upoređivati ovaj Hamasov teror s onim što Izrael radi na izraelskoj teritoriji, izvinjavam se!
Prema pisanju nemačkog “Die Zeita”, osoba koja je prekinula Žižeka je Uve Beker, nemački državni sekretar za evropske poslove i poverenik za antisemitizam. Kako navodi “Die Zeit”, osim što je prekidao slovenskog filozofa, Beker je nekoliko puta protestno napuštao dvoranu.
– Ne činim to. Ne upoređujem – odgovorio je Slavoj Žižek s pozornice.
– Relativizirate – upozorio je neko iz mase dok su se množile upadice iz publike.
Nakon kraće pauze Žižek se obratio auditorijumu:
– Sada vidite u praksi šta znače slogani: “Različitost, inkluzivnost …” – kazao je, a publika je reagovala dugim aplauzom.
– To je logika cancel kulture (fraza kojom se opisuje kultura odnošenja prema neprihvatljivim stavovima koje nastoji da izbriše iz javnog prostora). Da bi imali našu raznolikost, neki naravno, moraju prvo biti isključeni. Govorim o brojnim Palestincima koje poznajem, oprostite mi ako sada malo eksplodiram. Ukoliko postoji osoba u ovoj prostoriji koja je učinila više za mirnu saradnju između Palestinaca i Izraelaca, ja im skidam kapu. Ali nema ih! Šta možete da učinite više? S prijateljima sam u Ramalahu organizovao veliki skup u čast Jevrejinu Walteru Benjaminu (nemački filozof, kulturni kritičar i esejista iz prve polovine 20. veka)! Nikakvih problema nije bilo! U Ramalahu sam organizovao i školu filma zajedno sa jevrejskim profesorima – naglasio je slovenački filozof.
Vraćajući se na opasku o upoređivanju, istakao je da ne može upoređivati nasilje, jer Hamasov napad je apsolutno nemilosrdan i brutalan, ali…:
– Hoću li pasti toliko nisko da citiram nekoga, s kime se u ovom slučaju i slažem – Anthonyja Blinkena, američkog državnog sekretara koji je rekao: “Da, Izrael ima puno pravo da uzvrati, ali način na koji će to učiniti tiče se svih”. Dakle, ne radi se tu samo o problemu između Izraela i Hamasa. Znači, trenutak u kojem prihvatite da je nemoguće boriti se za obe strane istovremeno, izgubili ste dušu! Posebno danas kada živimo u vremenima koja moram nazvati antisemitskim cinizmom. Znate li zašto evropska desnica podržava Izrael? Reinhard Heydrich (čelnik Gestapoa, šef sigurnosti Rajha, protektor Češke i Moravske i šef Interpola), da, taj Heydrich, napisao je izjavu u kojoj kaže: “Izraelci su divna nacija, spremni smo da sarađujemo s njima, ali ne tu u Nemačkoj. Oni bi trebalo da odemo tamo…“. Sjećate se Breivika (Anders Breivik, norveški ekstremni desničar i terorista koji je 2011. godine ubio 69 članova mladih Laburističke stranke norveške)? Sećate se ludog Norvežanina? On je imao isto antisemitsko stajalište, podržavamo ih (Jevreje), ali ako su tamo …”
Slavoja Žižeka je opet prekinuo neko iz publike rekavši:
– Sramota je da na dan ubistava i masakra…
Međutim, Žižek je odmah uskoči:
– Gde? U Gazi takođe!
– Relativizujete što se događa – javio se ponovo državni komesar Beker, ovoga puta ispraćen blagim aplazom publike.
Žižek je odgovorio da ne relativizuje ništa, već želi da istakne da njihov način razmišljanja milione Palestinaca stavlja u nemoguću poziciju što će samo rezultiratu rastom antisemitizma:
– Dozvolite mi da se vratim na kraj svog obraćanja. Arthur Koestler (mađarski Jevrejin, pisac i novinar, razočarani komunista, te engleski špijun iz sredine 20. veka), rekao je gorku istinu. Citiram: “Da li je moć korumpirana? Obratno je takođe tačno. Progon korumpira žrtvu, iako možda na suptilniji i tragičniji način”. Kraj citata. To vredi za obe strane u tekućem ratu. Moj najveći, apsolutni, heroj 20. veka je Marek Edelman, poljski Jevrejin koji je sve to jasno video!
U svom govoru dalje je podsetio na Edelmana koji je učestvovao u ustanku u Varšavskom getu 1943. godine kao i u širem ustanku čitave Varšave 1944. godine. Nakon rata, 1968. godine, njegova supruga i deca su emigrirali zbog rastućeg antisemitizma u Poljskoj dok je on odlučio da ostane.
– Odluku je obrazložio sledećim rečima: “Neko treba da ostane sa svima onima koji su ovde nestali”. Od 1970-ih sarađivao je s Radničkim odbrambenim komitetom (poljski društveno-politički pokret za pomoć radnicima koji su nakon štrajka 1976. godine završili u zatvoru, kasnije i kao član Solidarnosti učestvovao u Dogovoru za okruglim stolom (dogovor između Solidarnosti i Vlade koji su od 1989. godine vodili demokratskim promenama). Pri kraju svog života, Edelman je javno branio palestinsko pravo na otpor smatrajući kako jevrejska samoobrana dolazi u opasnost da pređe granicu i postane ugnjetavanje. Opsceno bi bilo diskvalifikovati Edelmana kao samoprezrenog Jevrejina – kazao je Žižek.
A na pitanje zašto uošte sve ovo govori u Frankfurtu na sajmu knjiga, odgovorio je:
– Zato jer, i tu se slažem s prethodnim govornicima, samo čitajući knjige možemo biti svesni situacije. Literatura je privilegovan medij koji čini opipljivima duboke dvosmislenosti i kompleksnosti našeg problema. Ne mistificiram poeziju. S druge strane moja je teza, i opet ću vas šokirati – nema etničkog čišćenja bez poezije! Setite se Ruande, tamo je bio veliki lokalni pesnik. Setite se ratova u bivšoj Jugoslaviji – Radovan Karadžić! Prilično cenjen pesnik, ako ne računamo rat! Da ne spominjem ljude poput Mao Ce Tunga i tako dalje. Zato sam bio šokiran kada sam čuo da je odgođena ceremonija dodele nagrade Adaniji Shibli (palestinska spisateljica, aktualna dobitnica LiBeraturpreisa, nagrade koja se na Frankfurtskom sajmu knjiga dodeljuje piscima iz Afrike, Azije, Latinske Amerike i arapskog sveta), odluka koju smatram skandaloznom! Terorizam je protiv Izraela u protivrečju je sa svim vrednostima koje podržava Frankfurtski sajam knjiga. To jednako znači i za kolektivnu kaznu koju trpe milioni u Gazi, kao i za ukidanje ceremonije za nagradu Adaniji Shibli. Vidite, ovde prilazimo paradoksima cancel kulture – naglasio je Žižek, piše „Lupiga“.
Službena poruka Sajma je: ‘Da, inkluzivnost i različitost’, ali, smatra on, ovo šta onda radi cancel kultura jeste to da isključuje one koji se ne uklapaju u njen opis inkluzivnosti i različitosti.
– Dakle, nisam samo ponosan što sam ovde. Takođe me je pomalo i sram. Pokušajte da zamislite šta bi Marek Edelman imao da kaže da je sada s nama živ. I da ponovim, pri kraju sam, ni na koji način se ne identifikujem ili relativiziram ono što je Hamas učinio. To je bio neoprostivi brutalni ubilački pohod. Hanijeh, lider Hamasa, jasno je rekao da se ne radi samo o ograničavanju Izraela već o uništenju države. Druga teza koju zastupam, ni na koji način ne relativizira ovaj zločin. Ona samo daje pozadinu iz koje ti zločini potom izrastaju. Ukoliko to budemo ignorisali, ukoliko ignorišemo šta se sada događa na Zapadnoj Obali, ne možemo razumeti situaciju – kazao je i zaključio:
– Apsolutno, potpuno, priznajem državi Izrael pravo da postoji. Takođe sam apsolutno kritičan naspram Palestinskoj upravi (službena država Palestina koja ima delimičnu kontrolu nad Zapadnom Obalom od Sporazuma u Oslu 1995. godine). Mislim da je Arafat s pravom bio okarakterisan kao čovek koji nikada ne propušta priliku da propusti priliku. Jako je bilo glupo što je odbio pakt s vladom Ehuda Baraka (propali samit između Izraela i Palestine održan pod predsedanjem Bila Klintona u Camp Davidu 2001. godine). Dakle, ne hvalim Palestince. Samo želim da kažem da pogledate njihovu situaciju. Oni su tamo zapeli u tragičnom limbu!
Obraćanje je prekinulo nerazumljivo dobacivanje iz publike, a on je odgovorio:
– Bilo bi lepo kad bi isto to rekli i govornicima koji su mi prethodili.
Na te reči publika je reagovala burnim aplauzom, a Žižek je svoj govor zaključio i otišao s pozornice:
– Vidite, čim sam rekao ‘nije jednostavno’, uporedio sam neuporedivo!
Bonus video: Promocija knjige Peđe Obradovića
