0
Sex Pistolsi su bili poznati kao pank bend koji je menjao koncertnu kulturu u Mančesteru i Londonu, ali šta je sa onim nastupima u malim mestima? Svedoci njihove prve turneje po Velikoj Britaniji sećaju se protesta, sirove moći i hipika koji piju jabukovaču.
Krajem 1975, odmah nakon svog 18. rođendana, Šen Bredli je otišla na zabavu u St Albans School of Art u mestu Hertfordšir. Ona i njeni prijatelji nisu znali da će nastupiti bend iz Londona za koji tada niko nije čuo. Ona pretpostavlja da su se članovi grupe samo pojavili i pitali da li mogu da sviraju. „Bili su tako loši“, seća se ona. „Dosta smo se smejali. Mislili smo da su karikatura benda iz 60-ih. Neko je rekao da je kasnije video bubnjara i da je plakao jer su bili tako strašni.”, piše „Gardijan“, istražujući same početke Sex Pistolsa.
Nakon toga, pevač je prišao Šen i raspitivao se za njenu garderobu: “Imala sam teško detinjstvo i mislim da sam to izrazila kroz svoju odeću. Uništila sam kosu, pokušala sam da koristim kanu i peroksid i ispalo je pogrešno – svetlo narandžasta. Nosila sam pocepane riblje mreže i bušni džemper. Imala sam 11 pirsinga u ušima.” Pitala sam ga kako se zove. „Džoni Roten.“ Bilo sam zatečena: „Šta?“
Šen je upravo videla jednu od prvih svirki Sex Pistolsa i postala je jedna od njihovih prvih obožavateljki. Dopadali su joj se, užasni ili ne: „Postojala je energija, smisao za humor, nezadovoljstvo svetom koji je odgovarao mom. Otišla sam da ih vidim u mestu u komšiluku, ali su se posvađali tokom tonske probe i nisu svirali. Nekada bi me vozili. Sve je bilo prilično slatko. Svi smo bili tinejdžeri. Na Dan zaljubljenih, šetala sam sa Džonom, ruku pod ruku, noseći kantu za otpatke.“
Priča o Sex Pistolsima ima tendenciju da se vrti oko nekoliko legendarnih svirki u velikim gradovima: klubovima Screen on the Green i 100 Club u Londonu, njihov užasan poslednji nastup u klubu Winterland Ballroom u San Francisku, a posebno njihov koncert u junu 1976. u Lesser Free Trade Hall u Mančesteru, čuvena iskra koja je zapalila Joy Division, Fall i Smithse, između ostalih. Svirka koja je promenila svet, kako se tvrdilo u jednoj kasnijoj knjizi.
Ali Sex Pistols su svirali na desetine drugih koncerata, mnogi su bili na lokacijama koje sada izgledaju pomalo neverovatno: daleko od mape današnjeg ograničenog kruga turneja i neobično čak i po standardima tog vremena. Teško je ne pogledati njihove spiskove koncerata iz 70-ih i ne zaprepastiti se: šta se desilo kada su Sex Pistols svirali u Kromeru, Kejliju ili Danstejblu, mestima koja su tada imala desetak hiljada stanovnika?
U zavisnosti od toga kome verujete, neobičnost rasporeda turneja Sex Pistolsa bila je ili briljantan plan menadžera Malkolma Meklarena da dopre do nezadovoljne omladine širom Britanije ili rezultat očaja neupućenog menadžera da dobije nastup bilo gde. „Nije bilo nikakve strategije“, požalio se Džon Lajdon u svojoj autobiografiji „Ljutnja je energija“, „sve je bilo stihijski”.
Ponekad su rezultati bili tragikomični. Piter Smit je 1976. godine imao 19 godina, kada je bio okoreli posetilac svirki u Sanderlendu. Njegovo interesovanje je izazvalo čitanje ranih članaka o Sex Pistolsima, pa se odvezao u mesto Vitbi da ih vidi. Ali osoblje Kraljevske dvorane nikada nije čulo za bend. „Predložili su mi da probam u malom klubu u blizini. Bio je poster na kojem je pisalo: “Diskoteka u subotu uveče sa vrhunskim bendom Sex Pistols.’ Bilo je prazno, bend u uglu za barom. Roten je naručio piletinu i čips. Zatim su se ušli posetioci diskoteke, plešući uz Abbu pre nego što su Pistolsi izašli na binu. „Mislim da su počeli sa “Anarchy in the UK” . Džoni je nosio tamnu i usku odeću, visio je sa mikrofona i podsmevao se. Meni i mojoj devojci se dopala ta energija, Džonov stav, način na koji je izgledao, amaterizam, sirova snaga.”
Bili su u manjini. „Bilo je ljudi sa rukama na ušima, a posle najviše pola sata DJ im je isključio zvuk i ponovo pustio hitove. Sex Pistolsi su samo stajali i gledali jedni druge, a zatim su otišli. Ljudi su počeli da igraju i ja sam se odvezao kući. Upoznao sam Džona godinama kasnije na potpisivanju knjige i rekao je da se ne seća. Bio je uporan da ga niko nikada nije izbacio sa scene, što je bilo prilično smešno.”
To je karakteristična priča. U mitologiji Pistols-a, ako se ove svirke uopšte pominju, to je kao izazivanje mržnje, besa i nasilja. Šen Bredli se priseća svirke u Haj Vikombu koja se pretvorila u haos. “Roten je počeo da mokri na publiku, i neko je skočio na njega i udario ga.”
Ipak, svi kažu da su Pistolsi naišli na opštu nezainteresovanost: najžešća reakcija koju su izazivali bila je konfuzija. Kris Saliven ih je video u Londonu, ali kada su svirali u njegovom rodnom Velsu, u Stowaway Club u Njuportu u septembru 1976, priseća se: „Bio je ponedeljak uveče, potpuno ispod radara. Bilo je možda 40 ljudi – gomila hipija koji su pili jabukovaču. Ljudi su bili samo zbunjeni.”
Ali na svakoj svirci, postojao je neko ko bi se na kraju preobratio. Polin Marej se prvi put susrela sa bendom u Nortalertonu u maju 1976, u „malom noćnom klubu zvanom Sayers na kraju reda garaža. To je bila normalna klijentela, 30 ljudi je sedelo za stolovima. Bili su u stanju šoka. Ali mene je energija zaista pogodila, na svaki način. Bilo je tako jednostavno u poređenju sa svim ostalim što sam videla.“
Tri meseca nakon svirke u Njuportu, Kris Saliven ih je ponovo video u Velsu, u bioskopu u Kerpfiliju, i sve se promenilo. Bilo je to dve nedelje nakon zloglasnog pojavljivanja benda u „Today Show“, gde je gitarista Stiv Džons voditelja Bila Grundija nazvao „jebenim kretenom“.
Sedamnaest od 24 nastupa na turneji “Anarchy” koja je usledila otkazano je, odnosno zabranjeno od strane gradskih veća i univerzitetskih kancelara. Koncert u Kerpfiliju se nastavio, ali pabovi i prodavnice u gradu su se rano zatvorili, a religiozne grupe su protestvovale ispred, ogromna gomila je pevala himne, držala govore, pokušavala da blokira ulazak. „Kada smo prolazili, bili smo kao: ’Jebote, šta se tamo dešava?’“, kaže Saliven. „Morali smo da prođemo pored niza sredovečnih žena u kabanicama sa šiljastim naočarima, koje su pevale hričćanske pesme, dok su pokušavale da nas zgrabe i udare”.
“Svirka je bila odlična: bili su mnogo bolji nego u Njuportu. Ali publika je u osnovi bila ista – 10 prokletih hipija i nas puno“.
Čudno je, kaže on: ljudi napolju su bili više ljuti od Sex Pistolsa, koji su u naletu nihilističkog besa trebali da ruše britanski moralni poredak. „U Velsu 70-ih godina nije bilo posla. Rudnici su se zatvarali, bilo je stvarno loše. Ljudi su bili ljuti i to su usmerili na nas. Nisu to bili samo ljubitelji Biblije: to su bili nasilnici koji su došli sa namerom da tuku ljude. Kada smo otišli, vodila se bitka. Neko je mogao da pogine.“
Možda nijedan bend nije mogao da očekuje da će dugo izdržati pod takvom kontrolom i pritiskom, posebno ovako zapaljivim. Kada ih je Sajmon Parker gledao u mestu Penzans, u leto 1977, rekao je: „Skoro su bili na kraju cele priče. Grad je imao je uspešnu pank scenu i već je ugostio Ramones, Damned i Adverts, ali „svirka Pistolsa je bila skoro kraj toga, kraj jedne vrlo kratke ere“.
Do tada je bend mogao da izbegne otkazivanje svirki samo svirajući pod pseudonimima. Ali u Penzansu, koncert – „Misteriozne grupe međunarodnog ugleda“ – bio je opasno prepun ljudi. „Lokalno veće su bili jedini ljudi koji nisu znali tajnu“, kaže Parker. „U toj fazi su bile mitske figure”.
„Eksplozivna” svirka je trajala jedva 30 minuta. „Džoni Roten je izašao na binu i pokušavao da natera DJ-a da zaustavi muziku. Bilo je mnogo pljuvanja, što se ne sećam ni na jednoj drugoj svirci. Pljusak pljuvački, stvarno prokleto grozno. Ljudi odpozadi su doneli plastične kašike u koje su pljuvali i bacili ih na bend. Možda to nije bila najbolja svirka ikada, ali je to bio najbolji događaj – bilo je toliko uzbuđenja, ljudi su stajali u redu na ulici.”
Ovo možda nisu bile svirke koje su promenile svet ili stvorile scenu koja je definisala eru, ali svaka je imala uticaj na određen broj ljudi. Piter Smit je ostao dugokosi hipi, ali kaže da mu je to muzički otvorilo um. Polin Marej je osnovala pank bend Penetration, Šen Bredli – koja se posvađala sa Sex Pistolsima, a kasnije je na svoju ogorčenost otkrila da je bila tema pesme “Satelit”, oštre B-strane albuma “Holidays in the Sun” , formirala je grupu Nips sa Šejnom Mekgovanom.
Kris Saliven je postao suosnivač Wag Cluba, najmodernijeg noćnog mesta u Londonu 80-ih. „Videvši Sex Pistols i taj „uradi sam“ stav dali su nam podsticaj da uradimo ono što smo uradili“, kaže on. „Zato što smo videli da ljudi poput nas to mogu. Mislim da je to bila najvažnija stvar na tim svirkama Sex Pistolsa. To nam je dalo snagu da krenemo”.
Bonus video: Cane o 40 godina karijere Partibrejkersa
