0
U izdanju beogradske Geopoetike objavljena su tri nova naslova: "Sarajevsko drvo za ogrev" Saida Hatibija, "Globalna istorija neznanja" Pitera Berka i "Kad smo bili mlađi" Olivera Lovrenskog.
Knjiga „Sarajevsko drvo za ogrev“ Saida Hatibija, bila je u najužem izboru Međunarodne nagrade za arapski roman 2020, a na srpski je prevela Dragana Đorđević.
Svojim umetničkim i ljudskim viđenjem strahota u kojima su Alžir i Bosna i Hercegovina, dva različita dela sveta, dočekali prag 21. veka, Said Hatibi od drva za ogrev iz naslova svog romana stvara trop opstanka, koji ne simbolizuje samo borbu za goli život Sarajlija za vreme opsade grada koja je trajala skoro četiri godine, već i nezamislive strahote i posledice ratova na svim meridijanima.
Tim ogrevom autor povezuje junake romana, Selima i Ivanu, u bolu ali i u književnosti, koja iako je proizvod stvaralačke mašte, u sebi nosi najveće istine. Oni, kao i on, pišu da prevare sudbinu i da se s njom svađaju, da je preispituju i pokore, pišu u ime sećanja, u ime života.
Knjigu „Globalna istorija neznanja“ Pitera Berka, sa engleskog je preveo Ivan Janković. U pitanju je bogata i široka istorija neznanja u svim njegovim oblicima, od antike do danas.
U ovoj originalnoj knjizi, Piter Berk istražuje dugu istoriju neznanja čovečanstva o religiji i nauci, ratu i politici, biznisu i ekologiji i otkriva izuzetne priče o mnogim oblicima neznanja – istinskog ili lažnog, svesnog i nesvesnog – od političara koji su prekrojili evropske granice 1919. do politike uzbunjivanja i poricanja klimatskih promena.
Rezultat je živo istraživanje ljudskog znanja kroz vekove i važnost prepoznavanja njegovih granica. Ponekad prokletstvo, a ponekad blaženstvo, neznanje utiče na naše živote na najrazličitije načine. U poglavljima svoje knjige, Berk se dotiče i važnosti zaborava, tajnosti, neizvesnosti, predrasuda i lakovernosti, razmatrajući važne teme poput: širenja dezinformacija, preopterećenosti informacijama i prakse širenja konfuzije na mrežama…
I najzad, roman „Kad smo bili mlađi“ Olivera Lovrenskog, u prevodu Jelene Vojinović, je smelo i eksplicitno delo koje je dobilo brojne nagrade u Norveškoj: Nagrada knjižara Norveške 2023, Umetnička nagrada grada Osla 2024 i Askehoug debitantska nagrada 2024.
Autorov stil je frenetičan, u skladu sa životom koji opisuje. Ovo bi trebalo da bude roman koji tera mlade da čitaju, ali istovremeno i da natera odrasle da razumeju jezik i osećanja mladih danas. Knjiga za Generaciju Z i sve one koji žele da je razumeju. Zbog jezika, stopljenog slenga iz različitih kultura, i fragmentarne a ipak zamršeno tkane strukture, celina iza ovih sočnih jednolinijskih rečenica postaje nijansirana, ekspolozivna i potresno tačna. Lovrenski sklapa slojevitu priču sa kompleksnim likovima koristeći izuzetno malo reči. Neki delovi su toliko bogati prizvucima da deluju više kao poezija nego kao poglavlja romana.
Oliver Lovrenski je kao debitant za kratko vreme postigao neverovatan uspeh, i privukao pažnju književne publike svih generacija, a upravo je i obeleženo šest uzastopnih meseci kako je roman „Kad smo bili mlađi“ na listi najčitanijih knjiga u Norveškoj. Za samo pola godine, ova knjiga je tamo prodata u preko 60.000 primeraka.
Bonus video: Knjiga Zorana Milutinovića „Prebolevanje Evrope“
