0
Imovina koja je sada u vlasništvu Seržove ćerke Šarlote Genzbur ostala je onakva kakva je bila kada je pevač umro pre 30 godina.
Od njegove smrti 1991. godine, obožavaoci kantautora i francuske kulturne ikone Serža Genzbura pretvorili su njegov dom u tihoj ulici u šik 7. arondismanu Pariza u svetilište, piše „Gardijan“.
Više od 30 godina crtali su grafite i portrete na spoljnim zidovima i ostavljali citate i poruke ljubavi i naklonosti u znak počasti kontroverznom umetniku koji je slavljen i kao veliki pesnik i kao veliki provokator.
Sada će imovina, u vlasništvu njegove ćerke, glumice Šarlot Genzbur, koja je ostala onakva kakva je bila kada je umro, zajedno sa prepunim pepeljarama cigareta “Žitan” bez filtera i kolekcijom policijskih znački, biti otvorena za javnost kao “Maison Gainsbourg”.
U ulici Vernej 5, Genzbur je komponovao muziku za klavirom u glavnoj dnevnoj sobi. Nekoliko fotografija naslovnica njegovog albuma snimljeno je u kući, od kojih je većina ukrašena crnom bojom, uključujući glavnu spavaću sobu.
Među 25.000 predmeta na imanju su umetnička dela, fotografije, muzički instrumenti i Genzburova odeća, kao i slike Salvadora Dalija i Kloda Lalana.
„Pa, ovo je moja kuća. Ne znam šta je to: dnevna soba, muzička soba, nered, muzej…” rekao je Genzbur tokom televizijske posete imanju u aprilu 1979.
On je to opisao kao „očigledan nered“, ali onaj u kojem je „sve osmišljeno prema određenim ritmovima“.
Genzbur je kupio kuću 1969. i u njoj je u početku živeo sa britanskom glumicom Džejn Birkin, Šarlotinom majkom, sa kojom je iste godine pevao zabranjivan hit “Je t’aime … moi non plus”. Par je bio zajedno 12 godina, ali su se razdvojili 1980. On i Birkin su ostali bliski, ali su Genzburova javna pojavljivanja postala još pijanija i haotičnija.
Dok je Genzbur hvaljen kao jedan od najvećih francuskih pesnika i renesansni čovek koji je takođe umeo da slika, crta, komponuje, režira i glumi, „Genzbar“, njegov problematični alter-ego, bio je mračnija strana njegove ličnosti Džekila i Hajda.
Njegove kasnije godine obeležile su kontroverze: 1984. izazvao je skandal izvodeći duet sa tada 12-godišnjom Šarlot, pod nazivom “Lemon Incest”, u muzičkom spotu za koji je Genzbur u toplesu ležao na krevetu sa svojom ćerkom.
Iste godine je spalio novčanicu od 500 franaka na televiziji, tada jednu šestinu neto mesečne plate, u znak protesta zbog povećanja poreza. Druga televizijska pojavljivanja su prikazivala neprikladne seksualne asocijacije i najmanje jedan mizogini ispad podstaknut pićem.
Godine 2006, muzički novinar Nik Kent proveo je nedelju dana sa Genzburom i napisao da iako ga njegovi sunarodnici smatraju „kulturnim božanstvom“, u stvarnosti umetnik nije zaslužio obožavanje heroja.
„Ovih dana čitate mnogo o Seržu Genzburu, geniju, subverzivcu, plejboju, ali Serž Genzbur koga sam imao nesreću da upoznam bio je pre svega besni alkoholičar“, napisao je Kent za “Gardijan”. „Genzbar, nazvao je svoj alter-ego alkoholičara, raskalašna, odvratna osoba fiksirana na smrt, opasno blizu kliničkog ludila. Voleo bih da mogu da vam kažem da sam uživao u barem jednom značajnom razgovoru sa njim tokom te nedelje, ali lagao bih da jesam.”
Genzbur, koji je navodno pušio pet paklica cigareta dnevno, preminuo je u svojoj kući u Parizu nakon petog srčanog udara u martu 1991. godine, u 62. godini.
Njegov grob na pariskom groblju Monparnas, gde su sahranjeni i Žan-Pol Sartr i Simon de Bovoar, jedan je od najposećenijih.
Pored njegove kuće će se otvoriti muzej sa knjižarom i kafe-pijano barom “Le Gainsbarre”.
Šarlot je rekla da joj je trebalo neko vreme da završi projekat, ali je odlučeno da će kuća biti spremna za otvaranje za javnost 20. septembra ove godine.
Ona je 2021. rekla za AFP: „U prvih 10 godina nakon njegove smrti kada sam bila najsigurnija u projekat, bilo je komplikovano da se to ostvari. A onda sam se vratila unazad jer je to bilo sve što mi je ostalo od njega, pa sam to čuvala kao blago.”
Njen povratak u Francusku tokom pandemije Covida iz SAD, gde je provela nekoliko godina, omogućio joj je da „napravi korak unazad… i shvati da to mora da se uradi.
“Za javnost, ali i za moje mentalno zdravlje. Moram biti u stanju da se odvojim od toga. To mora biti mesto koje je zaista ukorenjeno u pariskom nasleđu, koje je dostupno.”
Dodala je: „To je njegova vila, nećemo otkrivati stvari o njegovom radu, već okvir njegovog rada. To je on, njegova ličnost, prilično je iznenađujuće. Imamo imidž umetnika koji se nalaze u ogromnim, luksuznim prostorima, ali ovde je relativno skromno.”
„Na početku je to bila porodična kuća, moja majka, moja sestra, on i ja. U vreme moje majke bilo je vrlo malo, a onda je bilo sve više i više vrlo uređenog nereda. Pretvorio ga je u muzej pun predmeta dok je bio živ, i bilo je teško hodati okolo a da se ne plaši da će nešto slomiti.”
Rekla je da se posebno seća poprsja svoje majke. „To je odliv njenog tela. Veoma je, veoma lepo. Prvo je bio u gipsu, a onda ga je ponovo napravio u bronzi.”
Na sajtu “Maison Gainsbourg” piše da je to „prva kulturna institucija posvećena Seržu Genzburu“ i očekuje se oko 100.000 posetilaca godišnje. U roku od nekoliko sati nakon što su karte za prvu kućnu turneju objavljene na mreži, rasprodate su.
Godine 2012, umetnikove rukom pisani papirići za kupovinu su na aukciji donele 7.700 evra. Sledeće godine, četiri opuška “Žitana” koje je popušio Genzbur i kutija šibica prodate su na aukciji za 500 evra.
Bonus video: Kit Ričards – Neuništivi buntovnik