0
Za projekat "Naš otac" koji po istoimenom bestseleru Ljiljane Habjanović Đurović režira njen sin Hadži-Aleksandar Đurović, Konkursna komisija Filmskog centra Srbije opredelila je najviše novca - i to 49.996.250 dinara.
Na predlog Komisije, koja je razmatrala 21 prijavu, Upravni odbor FCS-a, na čijem je čelu reditelj Miroslav Lekić, doneo je odluku da se finansijska sredstva dodele za samo tri projekta: „Narodna drama“, „Pepeo u boji“ i „Naš otac“. Ova tri naslova, po odluci komisije, koju je odobrio Upravni odbor, “u najvećoj meri ispunjavaju kriterijume za izbor projekata u kinematografiji koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta Srbije”.
Projekat „Naš otac“ je epska i lirska priča u slavu porodice, motivaciona i ohrabrujuća, ocenila je komisija, kao i da Hadži-Aleksandar Đurović pokazuje punu autorsku zrelost, nudi jasna rediteljska rešenja, viziju i koncept budućeg filma.
„Istinita priča koja se bavi veoma važnim aktuelnim društvenim i sociološkim problemom, temom ostavljene, zapostavljene dece, koja trpe zbog grešaka i nedostatka ljubavi svojih roditelja, univerzalna je i razumljiva svuda u svetu. Glavna junakinja i pored velike životne tragedije i drame, kao i preživljenih trauma, ipak uspeva da se izbori da ima sopstvenu skladnu porodicu i da ostvari svoj profesionalni i lični uspeh“, piše u obrazloženju komisije.
Ljiljana Habjanović Đurović izražava za Nova.rs zadovoljstvo što je komisija prepoznala njenu priču i istakla da joj je najvažnije da se na veliko platno prenese emocija.
– To je istinita i potresna priča o ženi koja prvi put posle 43 godine sreće svoga oca. Sa njom su njene uspomene, a sa njim njegova kći iz drugog braka. Otuda naslov „Naš otac“. Ta žena, koja se seća svog detinjstva, to ostavljeno dete, sam ja. Zato bih želela da se u filmu vidi usamljenost i tuga devojčice koja boluje od tatine neljubavi. I da svi neodgovorni roditelji, kada vide film, shvate da u bivšim životima nisu ostavili polomljene štapove za pecanje i probušene lopte, već decu. Živa bića koja vole, pate, čeznu, nadaju se. I da toj zaboravljenoj deci neće moći da se vrate kroz 20, 30, 40 godina, jer ih tada neće voleti – kaže spisateljica.
Na pitanje zašto joj je važno da se njena priča ispriča i kroz film, kazala je da je ovo “priča našeg vremena”.
– Sve je više razvedenih brakova. Sve je više dece čiji roditelj – uglavnom očevi, započinju novi život i zaboravljaju svoju decu. Kada sam objavila roman u jesen 2014. počele su da mi se javljaju majke (i poneki otac) iz cele bivše Jugoslavije, a potom i iz Italije, gde je roman takođe objavljen, da bi mi ispričale svoje priče. Gotovo sve bile su nalik mojoj. A mnoge od majki dovodile su svoju decu na sajmove knjiga i književne večeri. Molile su me da razgovaram sa njima. Kako su govorile, želele su da pokažu svojoj deci da se može preživeti uprkos tatinoj neljubavi. Da i odbačeno dete može postati uspešan čovek. I, što je najvažnije, da može stvoriti svoju porodicu. Svoj novi krug bezuslovne ljubavi – navodi Habjanovićeva.
Reditelj Hadži-Aleksandar Đurović ističe da bi želeo da ova priča ohrabri decu koja prolaze kroz ono kroz šta je prolazila njegova majka.
– Nadam se da će film otvoriti pitanja, panele ili diskusije. Najveća pobeda će za film kao umetničko delo, koje bi trebalo da oplemeni gledaoca, biti ako se neko od nemarnih roditelja u filmu prepozna, pokaje, postidi, porazmisli i promeni odnos prema svom zapostavljenom detetu. Takođe je važno da se upravo kroz film kao masovni medium obrađuju ovakve priče, jer on može stići do mnogo većeg broja ljudi, odnosno gledalaca, nego što može knjiga da dopre do broja čitalaca – kaže za Nova.rs Đurović i priznaje da mu veoma znači podrška FCS-a, jer osim potvrde kvaliteta samog projekta, najvažnije za film jeste da je to prvi vetar u leđa i odskočna daska za sve dalje konkurse.
– Ostala je da se uradi još jedna, konačna snimajuća verzija scenarija. Gotov je koprodukcioni plan, a zahvaljujući dobijenim sredstvima Filmskog centra Srbije, moći ćemo do kraja ove i u toku sledeće godine dalje da konkurišemo na fondovima u regionu, gde bi film, osim u Srbiji, trebalo i da se snima na autentičnim lokacijama. Ukoliko sve bude prošlo kako bi smo želeli, planiramo početak snimanja za jesen 2025. godine!
Na pitanje zbog čega misli da se Komisija FCS opredelila baš za njegov film kaže:
– Video sam da su sva tri filma koja su dobila sredstva potpuno različita. I to me je veoma obradovalo. Znači da Komisija nije pratila neki šablon već autentičnost i ubedljivost priča i rediteljskih pristupa temama. Ovo jeste, kako kažu „epska i lirska“ biografska priča o mojoj majci i njenom ocu, ali ovo je pre svega emotivna, univerzalna, opštečovečna i vanvremena priča razumljiva svuda u svetu i zato verujem da je Komisija čitajući scenario prepoznala veliki potencijal ovog filma.
Bonus video: Milena Predić – „Sveta Petka – Krst u pustinji”, film o omiljenoj srpskoj svetiteljki
